Жутогрли миш
Жутогрли миш[2] (лат. Apodemus flavicollis) је врста ситног сисара из породице мишева (лат. Muridae). Назив дугује жуто обојеном крзну са доње стране врата (огрлици), које је више или мање изражено. Распрострањен је у већем делу Европе и југозападним и западним деловима Азије. Азијски жутогрли мишеви се понекад издвајају у засебну врсту, Apodemus arianus. Једна подврста жутоглог миша описана је са територије Србије – шумадијски жутогрли миш (Apodemus flavicollis brauneri). 1988. године у селу Добрава, Словенија, у његовим плућима је изолован Добрава-Београд вирус, изазивач мишје грознице.
| Жутогрли миш | |
|---|---|
| |
| Apodemus flavicollis | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | |
| Врста: | A. flavicollis
|
| Биномно име | |
| Apodemus flavicollis (Melchior, 1834)
| |
| |
| Ареал распрострањења жутогрлог миша | |
| Синоними | |
|
Apodemus arianus | |
Угроженост
уредиЖутогрли миш је у погледу угрожености наведен као последња брига, јер има широко распрострањење и честа је врста.[1] Типична станишта жутогрлог миша су шуме и жбунаста вегетација.
Распрострањење
уредиАреал жутогрлог миша обухвата већи број држава. Врста је присутна у Русији, Турској, Аустрији, Грузији, Ирану, Ирској, Француској, Јерменији, Либану, Сирији, Шведској, Норвешкој, Пољској, Немачкој, Шпанији, Италији, Србији, Грчкој, Мађарској, Румунији, Украјини, Белорусији, Финској, Данској, Уједињеном Краљевству, Босни и Херцеговини, Бугарској, Албанији, Холандији, Црној Гори, Македонији, Лихтенштајну, Литванији, Луксембургу, Летонији, Словачкој, Словенији, Чешкој, Естонији, Хрватској, Молдавији, и Јордану. Присуство у Ираку је непотврђено.[1]
Референце
уреди- ^ а б в Apodemus flavicollis База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
- ^ Mirić Đ. 1969. Predlog srpskohrvatske nomenklature jugoslovenskih sisara (Mammalia). Glasnik Prirodnjačkog muzeja u Beogradu B-24: 161—173.
