Жуселино Кубичек

Жуселино Кубичек де Оливеира (порт. Juscelino Kubitschek de Oliveira; Дијамантина, 12. септембар 1902 — Резенде, 22. август 1976) био је бразилски политичар, предсједник Бразила од 1956. до 1961. године.

Жуселино Кубичек
Жуселино Кубичек
Лични подаци
Пуно име	Жуселино Кубичек де Оливеира
Датум рођења	(1902-09-12)12. септембар 1902.
Место рођења	Дијамантина, Бразил
Датум смрти	22. август 1976.(1976-08-22) (73 год.)
Место смрти	Резенде, Бразил
Универзитет	Универзитет Минас Жераис
Политичка каријера
Политичка странка	Social Democratic Party

Биографија

Рођен је у Дијамантини, држава Минас Жераис. Његов отац Жоао Сезар де Оливерира (1872—1905), је био трговачки путник, а мајка Жулија Кубичек (1873—1971), поријеклом Чехиња, учитељица. Отац је му је умро када је Жуселино имао сам 3 године.

У дјетињству и младости волио је фудбал и аматерски играо за фудбалски клуб Америка Минеиро из Бело Оризонтеа. Студирао је медицину и постао доктор 1927. године. Оженио се 1931. године са Саром Лемош. Послије краће специјализације у Паризу, Кубичек се запошљава као доктор-капетан у Војној Полицији, од када и почиње да се бави политиком. Кубичек бива изабран за државну скупштину Минас Жераиса, 1934. године. Са напредовањем идеје Естадо Ново (Estado Novo - ауторитативни принцип вршења власти у Бразилу, по узору на Португал, постављен од стране дотадашњег предсједника Жетулиу Варгаса - Getúlio Vargas) Кубичек бива присиљен вратити се медицини. Ипак, 1940. године, бива изабран за градоначелника Бело Оризонтеа.

Послије овога, поново улази у скупштину Минас Жераиса, 1945. године, а пет година касније постаје и гувернер државе. 1955. године се кандидује за предсједника Бразила под слоганом "50 година за 5", и побиједио. Положио је предсједничку заклетву 31. јануара, 1956. и постао предсједник Бразила (тада познат као Република Сједињених Држава Бразила).

Међу многим пројектима које је успио да покрене и заврши била је и Бразилија, нови главни град Бразила, смјештен у срцу Бразила. 2. октобра, 1956. године приликом његове прве посјете мјесту изабраном за подизање новог града - тада пустари у централном Бразилу - Кубичек је ентузијастички прорекао: Са ове узвишице, са овог усамљеног мјеста које ће ускоро постати тачка главних националних одлука, видим будућност моје земље и могу предвидјети нову зору моје домовине која се, у будућности, ослања само на своју судбину.. Осим пријестонице, главне саобраћајнице су изграђене за вријеме његовог мандата, као и Бразилска ауто-индустирја.

Економија је експлодирала, али по високој цијени. Многе инвестиције у земљи су биле плаћане штампањем новца, тако да је слоган који га је довео на мјесто био промијњен у "50 година инфлације за 5". Тадашња бразилска валута, крузеиро, као и већина тадашњих латиноамеричких валута стрмоглаво је губила на вриједности. Земља се још више задуживала трудећи се да плати амбициозне пројекте. Треба ипак истаћи да су ови дугови били изузетно мали у односу на спољни дуг који је направила војна диктатура која је почела војним пучем 1964. и трајала 21 годину.

Кубичека је наслиједио Jânio Quadros, 1961. године. Када је војска преузела власт 1964, Кубичекова политичка права су била суспендована на 10 година, послије чега је отишао изван земље, углавном у Европу и САД. Вратио се у Бразил 1967. године. 1976. године Кубичек је погинуо у саобраћајној несрећи код мјеста Резенде у држави Рио де Жанеиро. 350.000 људи је било присутно на сахрани у Бразилији. Његов гроб се налази у Меморијалном Центру ЈК, који је отворен 1981. године

Аеродром као и најотменији хотел у Бразилији носи име овог бразилског предсједника.

Критика

Економија

На душу му се ставља то што је давао приоритет развоју аутомобилског саобраћаја на штету жељезничког, што је довело до изолације одређених градова. Многи су сматрали да би фаворизовање жељезничког саобраћаја било од већег интереса тадашњем Бразилу.

Друга већа мрља је било потчињавање домаће економије иностраној (како је сам предсједник изјављивао здружени капитал) и некотролисано штамање новца (што је узроковало инфлацију) због раскидања сарадње са ММФ-ом.

Корупција

Кубичеку се такође спочитава и корупција. Оптужбе о корупцији су почеле још у вријеме када је био сенатор, а појачале су се у периоду када је био предсједник. Приликом изградње Бразилије, било је индиција да су рачуни за неке радове били много већи од стварних, као и да су послове добијале углавном фирме везане за Кубичекову политичку групу, као и чињеница да је PANAIR do Brasil била једина фирма која је вршила транспорт људи и роба за овај пројекат. У то вријеме се у новинама појавио чланак у којем је ЈК рангиран међу седам најбогатијих људи на свијету, што никада није доказано. У прилог овоме иде и чињеница да га је његов противкандидат на сљедећим изборима за предсједника, Jânio Quadros, побиједио са слоганом Помести корупцију.

Када је војна хунта преузела власт у Бразилу, било му је забрањено да се бави политиком 10 година. Без обзира на то, он се није планирао тако лако предати. Војна хунта је пријетила да ће покренути истрагу у вези корупције за вријеме његовог мандата, како би га деморализовала од поновног укључења на политичку сцену. Упркос чврстим индицијама могуће корупције и притиска неких политичара и јавности тог времена, ЈК никада није ни формално одговарао на оптужбе.

Стварање Бразилије

Конструкција Бразилије је сама за себе била мотив за критику. Очигледно високи уговори, неефикасне логистичке методе, вјештачко стварање осјећаја ургенције биле су само неке од индиција да нешто не штима. Многи сматрају да је ургенција у конструкцији Бразилије била непотребно расипање, нарочито када се ради о земљи са многим социјалним захтјевима и недостатком ресурса. Неки су критиковали и удаљеност новог главног града од великих Бразилских центара као што су Рио де Жанеиро и Сао Пауло.

Побуне

За вријеме свог мандата Кубичек је био суочен са двије побуне аеро-официра у мјестима Jacareacanga и Aragarças (послије смиривања побуна, и суђења, вође је ипак исти предсједник послије помиловао).

Хронологија

Остало

• 2006. године у Бразилу снимљена серија о животу Жуселина Кубичека.