Жировница (Баточина)
Жировница је насеље у Србији у општини Баточина у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 669 становника (према попису из 2011. било је 742 становника).[1]
Жировница | |
|---|---|
 Поглед на Жировницу | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Шумадијски |
| Општина | Баточина |
| Становништво | |
| — 2022. |  669 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 07′ 01″ С; 21° 01′ 29″ И / 44.116833° С; 21.024666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 211 m |
.svg)  Жировница Жировница на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 34229 |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | KG |
Географија
уредиЖировница се налази на 211 метара надморске висине, и то на координатама 44° 07′ 01" северно и 21° 01′ 29" источно. Налази се на око 7 km од Баточине, 20 km од Крагујевца и 110 km од Београда.
Кроз село пролази магистрални пут Баточина-Крагујевац-Краљево-Чачак.
Историја
уреди.jpg)
У Жировници је пронађено налазиште из бронзаног доба. Потиче највероватније из трако-кимерског периода.[2] Налаз од девет наочарастих фибула, спирелно увијене наруквице, две огрлице, две украсне плоче се везује за гроб неког угледног домороца.[3]
Жировница је преживела античко доба и средњи век, али се ипак угасила крајем XVII века. У турском попису 1739/41 село се не помиње. Село је добило назив по жиришту које је било познато у овом крају.[4] На првом попису након завршетка Другог српског устанка 1818. Жировница је имала 29. домаћинства са 76 харачких глава.[5]
После ослобађања село је било у саставу доброводичке општине. Око 1830. кмет је био Ђура Живадиновић. Кратко време село је припадало бадњевачкој општини, да би се убрзо вратило Доброводици. До 1874. заједно са Кијевом и Доброводицом чинили су исту општину. Прво је седиште било у Доброводици, а затим у Кијеву. Због вишегодишњег сукоба дошло је до разилажења. Прво су 1869. године Кијево и Доброводица тражили одвајање од Жировнице, али се Жировница томе успротивила. касније је Жировница захтевала одвајање па су Кијево и Доброводица формирали општину Кијево.[4]
Жировничани су учествовали у ратовима од 1912–1918, када је из овог села погинуло 114 људи.[6] Спомен-црква је изграђена 1939.[7]
Пољопривреда
уреди
Пољопривреда Жировнице као и целе баточинске општине има веома значајну улогу у њеној свеукупној привреди.Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва.
Сточарство је најзначајнија грана производње у пољопривреди у Жировници. Сточарство је најтраженији део пољопривреде, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељак ситног пољопривредног газдинства у Жировници је сваштар, гаји више врста стоке. Гаји говеда, свиње, овце, коње и живину.
Демографија
уредиУ насељу Жировница живи 694 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,2 година (42,7 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 239 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,47.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).
 |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 1 | ||
| 80+ | 14 | 16 | ||
| 75—79 | 17 | 23 | ||
| 70—74 | 23 | 27 | ||
| 65—69 | 29 | 34 | ||
| 60—64 | 30 | 21 | ||
| 55—59 | 16 | 20 | ||
| 50—54 | 40 | 32 | ||
| 45—49 | 35 | 43 | ||
| 40—44 | 24 | 26 | ||
| 35—39 | 24 | 12 | ||
| 30—34 | 20 | 20 | ||
| 25—29 | 31 | 27 | ||
| 20—24 | 37 | 29 | ||
| 15—19 | 34 | 21 | ||
| 10—14 | 15 | 23 | ||
| 5—9 | 18 | 22 | ||
| 0—4 | 11 | 15 | ||
| Просек : | 42,7 | 43,7 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 374 | 111 | 223 | 30 | 10 | 0 |
| Женски | 352 | 53 | 225 | 61 | 12 | 1 |
| УКУПНО | 726 | 164 | 448 | 91 | 22 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 193 | 75 | 0 | 26 | 33 |
| Женски | 92 | 56 | 0 | 1 | 12 |
| УКУПНО | 285 | 131 | 0 | 27 | 45 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 3 | 11 | 25 | 3 | 10 |
| Женски | 1 | 1 | 9 | 4 | 0 |
| УКУПНО | 4 | 12 | 34 | 7 | 10 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 3 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 3 | 2 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 3 | 3 | 2 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 2 | 0 | 0 | |
| Женски | 2 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 3 | 2 | 0 | 1 | |
Школство
уреди
Жировница је до 1870. године своју децу слала у грнчаричку основну школу, када је она престала да ради, морали су да шаљу децу у Ботуње. Због даљине Жировничани су одлучили да отворе своју школу и 6. марта 1871. су се обратили Министарству просвете. Окружни начелник у Крагујевцу известио је Министарство просвете да у Жировници нема много ђака и да деца могу ићи у ботуњску школу отворену прошле године. На исти начин је пропао и други покушај Жировничана да добију школу.[11]
Ипак Жировничани су 8. јуна 1893. обавестили министарство просвете да је за школу у селу направљена лепа зграда од тврдог материјала и замолили су да се пошаље учитељ. Након што је урађена мала поправка коју је тражила комисија школа је била спремна за школску 1893/94. годину. Број ђака се стално повећавао, па је отворена и друга учионица. Године 1902. било је 85 ђака, а од тога 13 су били из Доброводице и Прњавора. Због сиромаштва села одлучено је да се опет ради у једној учионици, па је петнаест ђака који су били вишак послато у ботуњску школу.[11]
Много учитеља је прошло кроз ову школу. Смењивале су се генерације и генерације а зграда школе је остарела и оронула. Дошло се на идеју да се зграда школе реновира, тако да је 1991. године кренуло са реновирањем. Реновирање је трајало две године, а настава се изводила у просторијама спортског клуба. Школске 1993/94. године почело се са радом у новој школи. Школа је мењала и свој назив. Најпре је била Основна школа „Нада Наумовић“ и припадала матичној школи у Бадњевцу, па затим „14. октобар“ са матичном школом у Баточини. Данас школа носи име Основна школа „Свети Сава“ и ради као издвојено одељење Основне школе „Свети Сава“ у Баточини.
Галерија
уреди-
Црква Свете Ане -
Црква Свете Ане -
Поглед на Жировницу -
Поглед на Жировницу
.jpg)
.jpg)
Референце
уреди- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима”. stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ М. Гарашанин, Праисторија Србије, стр. 487.
- ^ Историја српског народа, прва књига, Београд 1994. стр. 55.
- ^ а б Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 56.
- ^ Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988. стр. 90
- ^ Живојин Андрејић, Баточина са околином, Баточина 1988. стр. 191-193
- ^ "Политика", 31. јул 1939
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ а б Јеремија Д. Митровић, Баточина и околина у прошлости, Крагујевац 1976. стр. 122.
