Википедија

Живојин Перић

српски политичар

Живојин Перић (Стублине, 3. јануар 1868 — Оберурнен, Швајцарска, 12. септембар 1953)[1] био је српски правник, политичар, дописни члан САНУ.[1] Био је члан Напредне странке.[2] Из политике се повукао 1919.

Живојин Перић
Лични подаци
Датум рођења(1868-01-03)3. јануар 1868.
Место рођењаСтублине, Кнежевина Србија
Датум смрти12. септембар 1953.(1953-09-12) (85 год.)
Место смртиОберурнен, Швајцарска
ОбразовањеУниверзитет у Београду
Научни рад
ПољеГрађанско право, Међународно приватно право
УченициЂорђе Тасић
МенториСлободан Јовановић
Живојин Перић

Биографија

уреди

Живојин Перић је рођен у врло богатој задружној породици у Кнежевини Србији. Основну школу је започео у родним Стублинама код Уба, а завршио је у Обреновцу. Започео је гимназију у Ваљеву, а завршио је у Београду. Факултет правних наука завршио је 1891. г. у Паризу.[3] У државној служби је био запослен од 13. 01. 1893. г., прво у Министарству Финансија, па у Министарству спољњих послова. Судску каријеру започиње у београдском првостепеном Варошком суду најпре као писар а потом као судија. Заједно са тадашњим председником Варошког суда и пријатељем Василијем Симићем допринео је реформи ове институције. Са места секретара у Министарству правде Краљевине Србије биће изабран најпре за ванредног професора грађанског судског поступка и међународног приватног права у Великој школи а 01. 04. 1901. г. за редовног професора на истој катедри. Од 04.03.1905, редован је професор грађанског права на Универзитету у Београду.

Слободан Јовановић је био професор и ментор Перићу и за њега је имао многе речи хвале. Ђорђе Тасић је био ученик а касније и колега Живојина Перића.

Уз Андру Ђорђевића, Живојин Перић је био водећи и многострук правни писац из области грађанског права, грађанског судског поступка, међународног приватног права, јавног права и коначно филозофије права.

Перић је био и аутор бројних правних расправа и чланака у бројним српским, југословенским и иностраним стручним часописима.

Од 1908. г. до 1919. г. активно је учествовао у политичком животу Краљевине Србије.

По њему је названа основна школа у Обреновцу.

Одликовања и признања

уреди
  • Орден Светог Саве V и III реда
  • Орден Књаза Данила Првог трећег степена
  • Медаља за успомену четрдесетогодишњице велике Светоандрејске скупштине и признања заслуга стечених за Дом Обреновића
  • Медаља I степена румунског Министарства трговине и индустрије
  • Медаља и диплома Универзитета Коменског у Братислави[4]

Дела

уреди

Аутор је великог броја дела из правне тематике и то:

  • "Задружно право", I и II (1920)
  • "О уговору о продаји и куповини" I, II, III, (1920—1921)
  • "О сукобу закона у међународном приватном праву" (1926)
  • "Границе судске власти" (1899)
  • "О попису за извршење одлука судских", (1902)
  • "О првенственом праву наплате између државе и хипотекарних поверилаца" (1901)
  • "Један поглед на еволуционистичку правну школу" (1907)
  • "О школама у праву" (1921)
  • "Приватно право" (1912)
  • "Принципи стечених права" (1920)
  • "Политичке студије" (1908)
  • "Грађански судски поступак" I, (1912), коаутор са Драгољубом Аранђеловићем

Чланства и почасна звања

уреди
  • Дописни члан Српске Краљевске Академије наука;
  • Члан друштва за упоредно право Француске, Немачке и Енглеске;
  • Члан удружења за приватно право (председник) Краљевине СХС, тј. Краљевине Југославије;
  • Члан Југословенског удружења за међународно право (председник);
  • Члан Удружења за упоредно право (председник) Краљевине СХС, тј. Краљевине Југославије;
  • Члан Удружења правника Краљевине СХС, тј. Краљевине Југославије;
  • Члан Криминалистичког удружења Краљевине СХС;
  • Члан Историјског друштва, Београд;
  • Члан Удружења Ваљеваца и Ваљевки у Београду;
  • Члан Правничког друштва, Загреб;
  • Члан Друштва „Правник”, Љубљана;
  • Члан Православног братства Св. Саве;
  • Члан Друштва за упоредно законодавство, Париз (почасни члан);
  • Почасни доктор Правног факултета у Лиону;
  • Почасни доктор Правног факултета у Београду;
  • Председник Надзорног одбора удружења правника Југославије;
  • Председник Сталног правничког одбора при Врховном државном правобранилаштву Југославије;
  • Почасни грађанин града Оберурнена, Швајцарска;
  • Члан Друштва пријатеља Универзитета у Лиону;
  • Члан Међународног удружења за правну и привредну филозофију, Берлин;
  • Члан Међународног удружења за правну и социјалну филозофију;
  • Члан Међународног удружења за уједначавање правне науке и народне економије;
  • Члан Белгијског института за упоредно право, Брисел;
  • Члан Међународног института за социологију, Париз;
  • Члан Немачко-југословенског друштва за унапређење културног и привредног зближавања, Берлин.[5]

Референце

уреди
  1. ^ а б „Живојин ПЕРИЋ”. Архивирано из оригинала 21. 12. 2012. г. Приступљено 21. 12. 2012. 
  2. ^ Antiratne i mirovne ideje u istoriji Srbije i antiratni pokreti do 2000. godine
  3. ^ Мирољуб Симић, "Теорија тумачења права Живојина М. Перића", Зборник радова Правног факултета у Нишу 19/1979, 320.
  4. ^ Аранитовић, Добрило (2018). Библиографија Живојина М. Перића са хронологијом живота и рада. Београд: Библиотека Влада Aксентијевић Обреновац. стр. 322. ISBN 978-86-81212-07-3. 
  5. ^ Аранитовић, Добрило (2018). Библиографија Живојина М. Перића са хронологијом живота и рада. Београд: Библиотека Влада Aксентијевић Обреновац. стр. 323. ISBN 978-86-81212-07-3. 

Литература

уреди
  • Аранитовић, Добрило (2018). Библиографија Живојина М. Перића са хронологијом живота и рада. Београд: Библиотека Влада Aксентијевић Обреновац. стр. 323. ISBN 978-86-81212-07-3. 
  • Аранитовић, Добрило (2018). Библиографија Живојина М. Перића са хронологијом живота и рада. Београд: Библиотека Влада Aксентијевић Обреновац. стр. 322. ISBN 978-86-81212-07-3. 
  • "У част Живојина М. Перића", група аутора in Архив за правне и друштвене науке, Београд, 1938, стр. 1-36.
  • Мирољуб Симић, "Теорија тумачења права Живојина М. Перића", Зборник радова Правног факултета у Нишу 19/1979, 319-337.

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Живојин_Перић&oldid=28619664”