Еуген Вербер
Еуген „Моше“ Вербер (Суботица, 25. јануар 1923 — Београд, 1. јануар 1995) био је српски и југословенски филмски, позоришни и телевизијски глумац, угледни преводилац, књижевник, и научни радник (јудаиста). По националности је био Јевреј.
Еуген „Моше“ Вербер | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Еуген Вербер |
Датум рођења | 25. јануар 1923. |
Место рођења | Суботица, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца |
Датум смрти | 1. јануар 1995.71 год.) ( |
Место смрти | Београд, СР Југославија |
Занимање | глумац књижевник мултилингвиста |
Рад | |
Активни период | 1960—1990. |
Битна улога | Романса коњокрадице — Валтер брани Сарајево — полицијски агент који чита позив грађанима Варљиво лето '68 — радник у суду Мртвима улаз забрањен — Дебели Багзи Сван |
Веза до IMDb-а |
У својој глумачкој каријери која је трајала три деценије, прославио се глумом у филмовима Валтер брани Сарајево (1972) и Варљиво лето '68 (1984), а памтимо га и као Ханса Шмита из Отписаних. Судбина је тако хтела да у филмовима глуми Немце, иако му је породица страдала у Другом светском рату у немачком концентрационом логору.[1]
Биографија
уредиЕуген Моше Вербер рођен је у Суботици, 1923. године, у патријархалној и ортодоксној јеврејској породици.
Од малих ногу добија јеврејско васпитање, у породици се строго поштују традиција и обичаји. Основну јеврејску школу почиње у Суботици а већ од другог разреда је посећује у Новом Саду. Матурирао је на трговачкој академији у Новом Саду али је паралелно учио хебрејски језик у школи, породици и Синагоги.
Био се сарадник Народноослободилачког покрета. Хапшен од мађарских окупатора.[1] После Новосадске рације од које се спасао, бежи у Будимпешту где ради као зубни техничар, али га крајем 1943 одводе на принудни рад на Источни фронт. У лето 1944 побегао је из логора и придружио се јединицама Црвене армије. Преко Румуније долази у Југославију и ступа у Народноослободилачку војску, али не дуго потом бива демобилисан због болести.
За време рата и холокауста породицу му из Суботице одводе у Немачку.
Одмах након демобилизације Еуген почиње глумачку каријеру. Свега неколико месеци пошто су му окупатори убили мајку, две сестре и велики део фамилије, Еуген је крочио на позоришне даске и његова прва улога је била – улога немачког војника.[1] За живота играо је у скоро 60 филмова, а због одличног изговора немачког језика често је играо улоге немачких официра у ратним филмовима.
Како би се поклонио сенима своје мајке и сестара, Вербер је сваке пете године одлазио у Аушвиц, где су страдали.
Еуген Вербер је умро 1. јануара 1995. у Београду.
Глумачка каријера
уредиКаријеру глумца започиње у Војвођанском народном позоришту. Паралелно ради и као новинар у суботичкој „Хрватској ријечи“ и листу на мађарском језику „Мађар со“.
Одлази у Сарајево и ради у Позоришту НР БиХ као глумац и секретар драме, као новинар у листу „Ослобођење“, на радију као редитељ. Основао је и био први уметнички директор Пионирског позоришта у Сарајеву. Организатор је Пионирског фестивала културе у Сарајеву 1949. Потом одлази у Бањалуку а од 1953. до 1961. прелази у Народно позориште у Нишу где оставља дубоки траг, те спада у знамените грађане града Ниша. Потом прелази у Савремено позориште (Београдско драмско позориште) где остаје до 1975. да би се потом потпуно посветио научном и стручном раду.
Књижевност
уредиПознат је као глумац, али се подједнако бавио научним и књижевним радом, новинарством и политиком. Био је искусни преговарач и дипломата.
Бавио се превођењем и јудаистиком. Преводио је са немачког, мађарског, јидиш, арамејског и хебрејског језика. Био је председник Удружења књижевних преводилаца Србије. Прославио се преводима Талмуда, Кабала, Кумранских рукописа и важио је за једног од највећих познавалаца библијске литературе и историје јеврејског народа на нашим просторима.
Објавио је бројне радове из јудаистике. Као активан глумац и новинар, никад није престајао да се бави јеврејском историјом и културом. Радове из јудаистике почиње објављивати од почетка шездесетих година те 1977. постаје члан Светског савеза за јеврејске науке.
У Београду две улице су назване по Еугену Верберу на општини Вождовац (Јајинци) и Обреновац (Барич). У Новом Саду постоји Пролаз Еугена Вербера а у Нишу једна улица зове се по Еугену Верберу.
Преводи, књиге, чланци
уредиИзабрани преводи и значајнија дела:
- Талмуд (изабрани текстови) превод са хебрејског и арамејског језика, историја Талмуда и објашњења, Народна књига Алфа Београд. Књига је доживела три издања 1982, 1990. 2002. ISBN 978-86-331-0696-2.
- Објашњења појединих јеврејских назива или појмова из каталога за изложбу „Језик, писмо и књиге Јевреја у Југославији“, издање Савеза јеврејских општина Југославије, Београд 1979.
- О Јидишу, јеврејским језицима и о Исаку Башевичу Сингеру, издање „Стварање“, Титоград 1979.
- Сарајевска Хагада, Уводна студија, издање „Свјетлост“, Сарајево. 1988. ISBN 978-86-01-01209-7.
- Кабала и њена симболика, Београд. 2001. ISBN 86-7394-11-3 неважећи ISBN.
- Кумрански рукописи (са објашњењима и коментарима), Београд 1982.
Улоге
уредиГод. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
1960.-те | |||
1962. | Прва љубав (ТВ) | ||
1962. | На сплаву (ТВ) | � | |
1962. | Злочин Силвестра Бонара (ТВ) | ||
1963. | Афера Свети Фијакер (ТВ) | Доктор Бусардон | |
1963. | Банкет у Шаренграду (ТВ) | ||
1964. | Офсајд (ТВ) | ||
1965. | Акција епеј (ТВ) | ||
1965. | Шнајдерски калфа (ТВ) | ||
1965. | Сигурно је сигурно (ТВ) | ||
1965. | Мртвима улаз забрањен | ||
1967. | Јутро | ||
1968. | Операција Београд | Шеф полиције | |
1968. | Ледено љето (ТВ) | ||
1968. | Парничари (серија) | Адвокат | |
1968. | Код Лондона (серија) | ||
1968. | Максим нашег доба (серија) | ||
1969. | Донатор | Бернхард Сломовић | |
1969. | Лек од љубави (ТВ) | Ујак | |
1969. | Скандал (ТВ) | ||
1969. | Самци 2 (серија) | ||
1969. | Закопајте мртве (ТВ) | ||
1970.-те | |||
1970. | Бициклисти | ||
1971. | Велики посао (ТВ) | ||
1971. | Од сваког кога сам волела (мини-серија) | Манојло, Аћимов брат | |
1971. | Романса коњокрадице | ||
1972. | Розенбергови не смеју да умру (ТВ) | Инспектор 2 | |
1972. | Киша | ||
1972. | Мајстор и Маргарита | ||
1972. | Валтер брани Сарајево | Полицијски агент | |
1972. | Мајстори (серија) | Власник фиће | |
1973. | Несрећа (ТВ) | ||
1973. | Камионџије (серија) | Матковић | |
1973. | Паја и Јаре | Матковић | |
1973. | Женидба носача Самуела (ТВ) | ||
1974. | Ујеж (ТВ) | Вилотије Живановић | |
1974. | Реквијем за тешкаша (ТВ) | ||
1974. | Валтер брани Сарајево (серија) | Полицијски агент | |
1975. | Песма (ТВ серија) | ||
1976. | Против Кинга | Власник сплава | |
1975. | Отписани (серија) | Ханс Шмит | |
1975. | Ђавоље мердевине (серија) | ||
1975. | Зимовање у Јакобсфелду | ||
1975. | Песма (серија) | Штајн | |
1976. | Посета старе даме (ТВ) | Жупник | |
1976. | Салаш у Малом Риту (ТВ серија) | Ћата | |
1977. | Никола Тесла (серија) | ||
1978. | Шпански захтев (ТВ) | Кристофер Де Харо, трговац | |
1978. | Повратак отписаних (серија) | Шредер | |
1979. | Усијање | Секретар | |
1979. | Пупинове звезде (ТВ) | ||
1980.-те | |||
1980. | Врућ ветар (серија) | Председник стамбене комисије | |
1981. | Краљевски воз | ||
1981. | Дувански пут (мини-серија) | Секретар | |
1983. | Задах тела | Лекар | |
1984. | Проклета авлија (ТВ) | Киркор | |
1984. | Варљиво лето 68 | Веселинов колега | |
1984. | Варљиво лето ’68 (ТВ серија) | Веселинов колега | |
1984. | Јагуаров скок | Голдман | |
1985. | Јазол | ||
1986. | Сиви дом (серија) | Трговац | |
1987. | Вук Караџић (серија) | Јоан Шнирер | |
1988. | Ортаци | Немачки бизнисмен | |
1988. | Случај Хармс | Писар | |
1988. | Пут на југ | ||
1989. | Донатор | Бернхард Шломовић, отац | |
1990.-те | |||
1990. | Заборављени (серија) |
Референце
уреди- ^ а б в Sudbina se poigrala sa našim glumcem. Sajt GradSubotica, 1. marta 2017.
Литература
уреди- Чланак Др Лавослав Каделбург (1983): Еуген Вербер шездесетогодишњак. „Јеврејски преглед“ број 1-2, Београд.
- Мирјана Белић-Корочкин-Давидовић, Радивоје Давидовић : „Еуген Вербер, глумац, преводилац, јудаиста…“ Чигоја штампа, Београд, 2014.
Спољашње везе
уреди- Еуген Вербер на сајту IMDb