Електрични блуз
Електрични блуз се односи на било коју врсту блуза која се одликује употребом електричне гитаре као главног инструмента и електричних појачања за остале инструменте, као што су бас-гитара, бубњеви, а понекад и усна хармоника и клавијатуре.[1] Гитара је први инструмент који је било популарно појачати и користити, а пионири у томе су били Т-Боун Вокер у касним 1930-их и Џон Ли Хукер и Мади Вотерс у 1940-им. Њихови стилови су се развили у Вест коуст блуз, Детроитски блуз, а после Другог светског рата Чикаго блуз, који су се разликовали од ранијих, претежно акустичних стилова блуза. Жанр се у потпуности развио до 1950-их.[2] До раних 1950-их, Литл Валтер је био солиста на блуз хармоници или блуз харфи користећи мали ручни микрофон укључен у гитарско појачало. Иако је требало мало дуже, електрична бас-гитара је постепено заменила стенд-ап бас из раних 1960-их. Електричне оргуље и посебно клавијатуре су се касније широко користиле у електричном блузу.[2]
| Електрични блуз | |
|---|---|
| Стилско порекло | акустични блуз пре Другог светског рата |
| Културолошко порекло | Касне 1930е САД |
| Типични инструменти | електрична гитара, бас-гитара, бубањ, клавир, усна хармоника, саксофон, клавијатуре |
| Изведени облици | блуз рок, британски блуз, хеви метал |
| Регионалне сцене | |
| Вест коуст блуз, Чикаго блуз, Мемфиски блуз | |
Електрични блуз је био "инструмент" у развоју електричних техника гитаре као што су појачања, дисторзија,[3] каблова за напајање[4] и савијања жица[5] и заслужан је за довођење звука тешке гитаре у популарну музику[3]. То је био темељ за рок музику[3][5], која је усвојила густу текстуру, електричне технике гитаре и основене инструменте елктричних блуз бендова. То утиче и на рокенрол, посебно средином 1950-их и на класични рок 1960-их.[3] Широко је прихваћено да је Британски блуз бум из 1960-их су довели до развоја блуз рока. Електрични блуз је поставио темеље за хард рок[5][6] и хеви метал,[5][4][7] и утицао на развој рокабилија[8] и соул музике.[9] Он наставља да буде главни стил блуза и заслужан је за оживљавање популарности жанра од 1990-их.
Референце
уреди- ^ Electric Blues | Music Highlights | AllMusic
- ^ а б Campbell & Brody 2007, стр. 78
- ^ а б в г Campbell & Brody 2007, стр. 80–81
- ^ а б Miller, Jim (1980). The Rolling Stone illustrated history of rock & roll. New York: Rolling Stone. ISBN 978-0-394-51322-5. Приступљено 5. 7. 2012. „Black country bluesmen made raw, heavily amplified boogie records of their own, especially in Memphis, where guitarists like Joe Hill Louis, Willie Johnson (with the early Howlin' Wolf band) and Pat Hare (with Little Junior Parker) played driving rhythms and scorching, distorted solos that might be counted the distant ancestors of heavy metal.”
- ^ а б в г Campbell & Brody 2007, стр. 201
- ^ Frith, Straw & Street 2001, стр. 119
- ^ Campbell & Brody 2007, стр. 212
- ^ Bogdanov, Vladimir; Woodstra, Chris; Erlewine, Stephen Thomas (2003). All Music Guide to Country: The Definitive Guide to Country Music. Backbeat Books. стр. 912. ISBN 978-0-87930-760-8.[мртва веза]
- ^ R. Unterberger, "Louisiana blues", in V. Bogdanov, C. Woodstra, S. T. Erlewine, eds, All Music Guide to the Blues: The Definitive Guide to the Blues (Milwaukee, WI: Backbeat Books. 3rd edn., 2003). 2007. ISBN 978-0-87930-736-3. стр. 687-8.
Литература
уреди- Bogdanov, Vladimir; Woodstra, Chris; Erlewine, Stephen Thomas (2003). All Music Guide to Country: The Definitive Guide to Country Music. Backbeat Books. стр. 912. ISBN 978-0-87930-760-8.[мртва веза]
- Campbell, Michael; Brody, James (2007). Rock and Roll: An Introduction. Cengage Learning. ISBN 978-0-534-64295-2.
- Miller, Jim (1980). The Rolling Stone illustrated history of rock & roll. New York: Rolling Stone. ISBN 978-0-394-51322-5.
- Frith, Simon; Straw, Will; Street, John, ур. (16. 8. 2001). The Cambridge Companion to Pop and Rock. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-55660-6.