Воден (Грчка)
Воден (грч. Έδεσσα, Едеса) је град и седиште истоимене општине и округа Пела, на северозападу периферије Средишња Македонија у Грчкој.[1]
| Воден Έδεσσα | |
|---|---|
 Стари део Водена | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Грчка |
| Периферија | Средишња Македонија |
| Округ | Пела |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2021. | 17.168 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 40° 48′ 00″ С; 22° 03′ 00″ И / 40.800° С; 22.050° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 320 m |
  Воден Воден на карти Грчке | |
| Поштански број | 582 00 |
| Позивни број | 23810 |
| Регистарска ознака | ΕΕ |
Име
уредиНазив Едеса је вероватно фригијског,[2][3], мада поједини аутори тврде да би могао бити илирског порекла и значи „Кула у води”, док је словенски назив Воден изведен од речи вода.
Положај
уредиГрад се налази у северном делу Јужне Македоније, у подножју планина ка Северној Македонији.
Историја
уредиПодручје града је насељено у античко доба. Данас су овде откривени остаци римског града на тада веома важном путу Игњација. У раздобљу 7. и 8. века, на овом подручју се насељавају Словени и јавља се насеље под именом Воден. Град је био и у оквиру Душановог царства током 14. века, да би 1390. године са остатком Македоније пао под власт Османлија.
По документу француског команданта генерала Мармона из 1807. године, у којем се извештава о ситуацији на Балкану (Турској), за Воден се каже само: „језик грчки и српски”.[4]
Воден се почетком 20. века јавља као важно средиште производње свиле и то је остао и након што град постаје део савремене Грчке. После Грчко-турског рата, месно муслиманско становништво је исељено у Турску, а на њихово место су досељени Грци из Мале Азије.
Немци су спалили град 1944, што га је знатно уназадило, због чега је изгубио значај који више није повратио.
Становништво
уредиУ последња три пописа забележено је следеће кретање становништва:
| 1981. | 1991. | 2001. | 2021. |
|---|---|---|---|
| 16.642 | 17.659 | 18.253 | 17.168 |
Срби у Водену
уредиХристо Сакалеровић је био први власник српске школе у Водену.[5] Султан је марта 1897. године одобрио отварање српске школе у том месту.[6] Отворене су заиста током априла две школе, са главним наставним језицима, турским и српским - у српској. Српску четвроразредну основну школу су чиниле мушка и женска. Било је те јесени уписано 107 ђака, а учитељски колектив су чинили управитељ, један учитељ и две учитељице.[7] Августа 1899. године било је уписано 68 мушких и 30 женских ученика. Исти однос, али 20 према 10 био је и у забавишту. Поред четири разреда основне била су и два виша разреда грађанске школе. Управитељ српске школе тада је Милорад Ђукановић родом из Ваљева, поред њега у забавишту и првом разреду радила је његова супруга Василија Ђукановић (родом из Прилепа). Остатак учитељског тела чинили су: Ванђел Икономовић, Милица Поповић (родом из Горњег Милановца), Јован Ђорђевић (из Криве Јениџе), Никола Антоновић - Самарџић и „мухамеданац” Зејнел бег Капетановић (родом из Бара у Црној Гори). Служба о празнику Савиндану изведена је 1899. године у митрополијској грчкој цркви у месту. Власник школе тада је био Стојан Марковић, највише је допринео прослави.[8] Следеће 1900. године било је кадровских измена: нови управитељ је постао Рафаило Вукадиновић (родом из Дежева), а нови предавачи су били: Димитрије Хаџи Андоновић (из Водена, који је завршио Кутликову цртачку школу у Београду), управитељева супруга Софија Вукадиновић (Београђанка), затим Зорка Бркић (родом из Босне).[9]
Када је 1902. године обављен упис у ту четвороразредну основну школу, а постоје и забавиште, те нижа дворазредна Грађанска школа. Уписано је 98 ученика укупно, а у сваком разреду ради посебно учитељ. Наставнички колектив у Грађанској школи чинили су тада: Стојан Дамјановић предавач и управитељ школе, затим стални учитељи Михаило Бјелић и Ф. Ђукић, а француски и турски језик предавали су Ванђел Икономовић и Зејнел бег Капетановић. За девојчице је организована и настава из предмета женски ручни рад.
Године 1903. по објављеној статистици у Водену је оваква демографска ситуација. У месту је било укупно 11.070 становника, од којих има Словена 7.000, а Турака 4.000 душа, затим 30 Цинцара и 40 Цигана.[10]
Из Водена је Наста Петровић трговац у Београду и пренумерант једне српске књиге 1829. године.
Као претплатник једне српске књиге у Београду се јавља извесни Дијамандија Наумовић трговац родом из Водена.
За време Првог светског рата у месту је боравио извесно време стари српски краљ Петар I Карађорђевић. Он је дао 1.000 драхми да се купе свештеничке одежде и покрије православна црква Св. Јована.[11]
Галерија
уреди-
Воденска станица Солунско—битољске железнице (1899) -
Воден 1930. године -
Водопад реке Воде у Водену
Познате личности
уреди- Хрисант I Цариградски, цариградски патријарх
- Никола Живковић српски архитекта
- Глигорије Хаџи Ташковић, српски просветни радник и књижевник
- Петар Банђејевић, српски просветни и национални радник
- Мирка Гинова, грчка и македонска револуционарка и припадница НОФ
Референце
уреди- ^ Edessa city of waters. Pella — Macedonia — Hellas Greece. Waterfalls, Ancient Edessa, Agios Athanasios, Wetlands, Lake Vegoritis
- ^ N.G.L. Hammond, "The Literary Tradition for the Migrations", in The Cambridge Ancient History II.2B:710 1975
- ^ Hammond N.G.L, A history of Macedonia, Historical geography and prehistory, Vol. 1, Oxford 1979
- ^ "Политика", Београд 1922. године
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
- ^ "Застава", Нови Сад 1897. године
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1897. године
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1899. године
- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1903. године
- ^ "Дело", Београд 1903. године
- ^ Петар I Карађорђевић: "Ратни дневник 1915-1916. године", Београд 1984.
