Дом синдиката (Београд)
Дом синдиката, из спонзорских разлога позната и као МТС дворана, зграда је на београдском тргу Николе Пашића. Више година је коришћена као средиште радничких синдиката, и отуд носи име.
| Дом синдиката | |
 | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација |  Београд, Србија
|
| Координате | 44° 48′ 48″ С; 20° 27′ 46″ И / 44.813239° С; 20.462747° И |
| Статус | завршена |
| Саграђена | 1957. |
Компаније
| |
| Архитекта | Бранко Петричић |
У Дому синдиката се одржавају разни догађаји од културног значаја за град, али и за земљу. Пре изградње Сава центра у Дому синдиката је настао и одржавао се ФЕСТ.
У Дому синдиката се од 1957. године налазе концертне оргуље.[1]
Зграда Дворане Дома синдиката је 2013. године званично проглашена за споменик културе.[2]
Позната по својој акустичности Дворана Дома синдиката представља јединствени културни објекат у центру града који је био домаћин свих већих домаћих филмских и музичких фестивала, а многи и везују саме своје почетке за ову Дворану (ФЕСТ, Мартовски фестивал, БЕМУС, Београдско пролеће...)[3]
Поред великог културно-уметничког значаја Дворана служи и за одржавање разних фестивала, конгреса и конференција.
Дворана Дома синдиката је затворена 2017. године због реновирања, а отворена 10 месеци касније, у "новом руху" као Комбанк Дворана, 27. априла 2018. године.[4] Од 29. априла 2022. зове се МТС Дворана.
Историјат Дворане Дома синдиката
уредиДворана Дома синдиката свечано је отворена 13. јуна 1957. године на темељима зграде која је грађена од 1947. до 1955. према пројекту архитекте Бранка Петричића. Од те године па до данас, у Дому синдиката су се одржавали, и даље се одржавају, многи културни догађаји од значаја за Београд, међу којима је био и први ФЕСТ давне 1971. године.[5][6]
Априла 2013. године Влада Србије је комплетну зграду Дома синдиката прогласила за споменик културе у Београду.
Реконструкција Дворане Дома синдиката започета је јуна 2017. године, а инвестиција у реконструкцију, укључујући и опрему, износила је преко 4,5 милиона евра.
Комбанк Дворана свечано је отворена 27. априла наступом пијанисте класичне и електронске музике Франческа Тристана и Симфонијског оркестра РТС -а на челу са маестром Бојаном Суђићем.[7]
Комбанк Дворана настала на темељима светске филмске, али и музичке прошлости и обојена најразличитијим бојама домаће уметности, априла 2018. године наставила је живот спремна је да њоме закораче неки нови клинци, али и сведоци неких бољих времена. Они који ће моћи да посведоче с поносом да је „даскама“ које живот значе крочио чувени Луј Армстронг, Би Би Кинг, Ела Фицџералд, али и домаћи великани као што је Ђорђе Марјановић, Оливера Катарина, али и легенда изворне - народне музике Мирослав Илић са укупно одржана 29 концерата у Дворани Дома синдиката и непоновљива бројка од 33 узастопна концерта које је одржала Лепа Брена.[4]
Као место које је слови за колевку ФЕСТ-а, Двораном Дома синдиката давне 1971. године прошли су и славни редитељи и велики филмски аутори Федерико Фелини, Роберто Роселини, Микеланђело Антониони, Луис Буњуел, Милош Форман. Они и још многе друге славне личности из различитих области су дали печат и емотивни и културни залог за будућа времена и данашњу Комбанк Дворану која поносно стоји на овим дубоко укорењеним темељима.[4][6][8]
Свој наступ у Дворани Дома синдиката имао је и славни пијаниста Артур Рубинштајн.[9] Концертни клавир на коме је извео свој наступ Стенвеј & Санс се налази у Дворани и још увек се користи као јединствени примерак.
Поред ових догађаја у Дворани Дома синдиката је организован и велики шаховски турнир 1977. године, на којем се догодио и сусрет великана тадашњег шаха Бориса Спаског и Виктора Корчноја.[9]
Овде је одржана Друга конференција о светском становништу 1965. године.
Културно наслеђе Дворане Дома синдиката
уредиКонцертне оргуље
уредиКонцертне оргуље које се налазе у објекту, рад чувене фирме Walcker из 1957. године, представљају оригинално уметничко-занатско дело велике вредности. Оне су биле у функцији све до 1998. године.[5][9]
„Индустријализација” Петра Лубарде
уредиСлика Петра Лубарде "Индустријализација" се налази у Дворани Дома синдиката од 1961. године, а 31. октобра 2017. године је проглашена за културно добро од стране Музеја савремене уметности.[10]
Инспирисани културним наслеђем 2021. године у оквиру Комбанк Дворане на првом спрату је отворен Галерија Комбанк Дворане.[11] Министарка културе и информисања Маја Гојковић је свечано отворила Галерију Комбанк Дворане, а прва званична изложба је изложба слика, скулптура и видео-рада Милоша Шобајића.[12]
Референце
уреди- ^ Небески акорди у варошкој тишини („Вечерње новости“, 23. август 2013)
- ^ „Odluka o utvrđivanju zgrade Doma sindikata u Beogradu za spomenik kulture: 33/2013-3”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. Приступљено 2021-03-12.
- ^ Bojović, Dejan. „1. Бемус”. www.bemus.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-03-12.
- ^ а б в „Istorija Dvorane”. Kombank Dvorana (на језику: српски). Приступљено 2021-03-12.
- ^ а б „KULTURNA DOBRA BEOGRADA”. beogradskonasledje.rs. Приступљено 2021-03-12.
- ^ а б Blic. „FEST se vraća u svoju kolevku - nekadašnju Dvoranu Doma sindikata”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-03-12.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Spektakularno otvaranje Kombank dvorane uz Tristana i Simfonijski orkestar RTS-a”. www.rts.rs. Приступљено 2021-03-12.
- ^ „Povratak Festa na mesto rođenja | SEEcult.org”. www.seecult.org. Приступљено 2021-03-12.
- ^ а б в „Beogradski Dom sindikata - koga je sve ugostila "beogradska Olimpija"? | Upoznaj Beograd”. 011info - najbolji vodič kroz Beograd (на језику: српски). Приступљено 2021-03-12.
- ^ „Lubardina “Industrijalizacija“ proglašena za kulturno dobro”. N1 (на језику: српски). 2017-11-07. Приступљено 2021-03-12.
- ^ R, K. „Dela Miloša Šobajića u Galeriji Kombank dvorane”. Politika Online. Приступљено 2021-03-12.
- ^ „Šobajić u novoj Galeriji Kombank dvorane: "20 godina rada - progoni"”. N1 (на језику: српски). 2021-03-05. Приступљено 2021-03-12.
Спољашње везе
уреди- Званични сајт
- „Дворана Дома синдиката” отишла у стечај због 13,8 милиона динара („Политика”, 20. август 2016)
 | Овај чланак везан за архитектуру је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |