Dom sindikata (Beograd)
Dom sindikata, iz sponzorskih razloga poznata i kao MTS dvorana, zgrada je na beogradskom trgu Nikole Pašića. Više godina je korišćena kao središte radničkih sindikata, i otud nosi ime.
| Dom sindikata | |
 | |
Informacije
| |
|---|---|
| Lokacija |  Beograd, Srbija
|
| Koordinate | 44° 48′ 48″ S; 20° 27′ 46″ I / 44.813239° S; 20.462747° I |
| Status | završena |
| Sagrađena | 1957. |
Kompanije
| |
| Arhitekta | Branko Petričić |
U Domu sindikata se održavaju razni događaji od kulturnog značaja za grad, ali i za zemlju. Pre izgradnje Sava centra u Domu sindikata je nastao i održavao se FEST.
U Domu sindikata se od 1957. godine nalaze koncertne orgulje.[1]
Zgrada Dvorane Doma sindikata je 2013. godine zvanično proglašena za spomenik kulture.[2]
Poznata po svojoj akustičnosti Dvorana Doma sindikata predstavlja jedinstveni kulturni objekat u centru grada koji je bio domaćin svih većih domaćih filmskih i muzičkih festivala, a mnogi i vezuju same svoje početke za ovu Dvoranu (FEST, Martovski festival, BEMUS, Beogradsko proleće...)[3]
Pored velikog kulturno-umetničkog značaja Dvorana služi i za održavanje raznih festivala, kongresa i konferencija.
Dvorana Doma sindikata je zatvorena 2017. godine zbog renoviranja, a otvorena 10 meseci kasnije, u "novom ruhu" kao Kombank Dvorana, 27. aprila 2018. godine.[4] Od 29. aprila 2022. zove se MTS Dvorana.
Istorijat Dvorane Doma sindikata
urediDvorana Doma sindikata svečano je otvorena 13. juna 1957. godine na temeljima zgrade koja je građena od 1947. do 1955. prema projektu arhitekte Branka Petričića. Od te godine pa do danas, u Domu sindikata su se održavali, i dalje se održavaju, mnogi kulturni događaji od značaja za Beograd, među kojima je bio i prvi FEST davne 1971. godine.[5][6]
Aprila 2013. godine Vlada Srbije je kompletnu zgradu Doma sindikata proglasila za spomenik kulture u Beogradu.
Rekonstrukcija Dvorane Doma sindikata započeta je juna 2017. godine, a investicija u rekonstrukciju, uključujući i opremu, iznosila je preko 4,5 miliona evra.
Kombank Dvorana svečano je otvorena 27. aprila nastupom pijaniste klasične i elektronske muzike Frančeska Tristana i Simfonijskog orkestra RTS -a na čelu sa maestrom Bojanom Suđićem.[7]
Kombank Dvorana nastala na temeljima svetske filmske, ali i muzičke prošlosti i obojena najrazličitijim bojama domaće umetnosti, aprila 2018. godine nastavila je život spremna je da njome zakorače neki novi klinci, ali i svedoci nekih boljih vremena. Oni koji će moći da posvedoče s ponosom da je „daskama“ koje život znače kročio čuveni Luj Armstrong, Bi Bi King, Ela Ficdžerald, ali i domaći velikani kao što je Đorđe Marjanović, Olivera Katarina, ali i legenda izvorne - narodne muzike Miroslav Ilić sa ukupno održana 29 koncerata u Dvorani Doma sindikata i neponovljiva brojka od 33 uzastopna koncerta koje je održala Lepa Brena.[4]
Kao mesto koje je slovi za kolevku FEST-a, Dvoranom Doma sindikata davne 1971. godine prošli su i slavni reditelji i veliki filmski autori Federiko Felini, Roberto Roselini, Mikelanđelo Antonioni, Luis Bunjuel, Miloš Forman. Oni i još mnoge druge slavne ličnosti iz različitih oblasti su dali pečat i emotivni i kulturni zalog za buduća vremena i današnju Kombank Dvoranu koja ponosno stoji na ovim duboko ukorenjenim temeljima.[4][6][8]
Svoj nastup u Dvorani Doma sindikata imao je i slavni pijanista Artur Rubinštajn.[9] Koncertni klavir na kome je izveo svoj nastup Stenvej & Sans se nalazi u Dvorani i još uvek se koristi kao jedinstveni primerak.
Pored ovih događaja u Dvorani Doma sindikata je organizovan i veliki šahovski turnir 1977. godine, na kojem se dogodio i susret velikana tadašnjeg šaha Borisa Spaskog i Viktora Korčnoja.[9]
Ovde je održana Druga konferencija o svetskom stanovništu 1965. godine.
Kulturno nasleđe Dvorane Doma sindikata
urediKoncertne orgulje
urediKoncertne orgulje koje se nalaze u objektu, rad čuvene firme Walcker iz 1957. godine, predstavljaju originalno umetničko-zanatsko delo velike vrednosti. One su bile u funkciji sve do 1998. godine.[5][9]
„Industrijalizacija” Petra Lubarde
urediSlika Petra Lubarde "Industrijalizacija" se nalazi u Dvorani Doma sindikata od 1961. godine, a 31. oktobra 2017. godine je proglašena za kulturno dobro od strane Muzeja savremene umetnosti.[10]
Inspirisani kulturnim nasleđem 2021. godine u okviru Kombank Dvorane na prvom spratu je otvoren Galerija Kombank Dvorane.[11] Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković je svečano otvorila Galeriju Kombank Dvorane, a prva zvanična izložba je izložba slika, skulptura i video-rada Miloša Šobajića.[12]
Reference
uredi- ^ Nebeski akordi u varoškoj tišini („Večernje novosti“, 23. avgust 2013)
- ^ „Odluka o utvrđivanju zgrade Doma sindikata u Beogradu za spomenik kulture: 33/2013-3”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. Pristupljeno 2021-03-12.
- ^ Bojović, Dejan. „1. Bemus”. www.bemus.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-03-12.
- ^ a b v „Istorija Dvorane”. Kombank Dvorana (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-03-12.
- ^ a b „KULTURNA DOBRA BEOGRADA”. beogradskonasledje.rs. Pristupljeno 2021-03-12.
- ^ a b Blic. „FEST se vraća u svoju kolevku - nekadašnju Dvoranu Doma sindikata”. Blic.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-03-12.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Spektakularno otvaranje Kombank dvorane uz Tristana i Simfonijski orkestar RTS-a”. www.rts.rs. Pristupljeno 2021-03-12.
- ^ „Povratak Festa na mesto rođenja | SEEcult.org”. www.seecult.org. Pristupljeno 2021-03-12.
- ^ a b v „Beogradski Dom sindikata - koga je sve ugostila "beogradska Olimpija"? | Upoznaj Beograd”. 011info - najbolji vodič kroz Beograd (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-03-12.
- ^ „Lubardina “Industrijalizacija“ proglašena za kulturno dobro”. N1 (na jeziku: srpski). 2017-11-07. Pristupljeno 2021-03-12.
- ^ R, K. „Dela Miloša Šobajića u Galeriji Kombank dvorane”. Politika Online. Pristupljeno 2021-03-12.
- ^ „Šobajić u novoj Galeriji Kombank dvorane: "20 godina rada - progoni"”. N1 (na jeziku: srpski). 2021-03-05. Pristupljeno 2021-03-12.
Spoljašnje veze
uredi- Zvanični sajt
- „Dvorana Doma sindikata” otišla u stečaj zbog 13,8 miliona dinara („Politika”, 20. avgust 2016)
 | Ovaj članak vezan za arhitekturu je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti. |