Добрун

Добрун
Добрун;
	Манастир Успења Пресвете Богородице у Добруну
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Општина	Вишеград
Географске карактеристике
Координате	43° 46′ С; 19° 23′ И / 43.76° С; 19.38° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Добрун Добрун на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	73240
Позивни број	058

Добрун је мјесна заједница у општини Вишеград, Република Српска, Босна и Херцеговина. Дијелом своје богате историје Добрун је био и утврђени град, а касније и општина.

Географија

Стари Добрун је подељен на: Доњи Добрун, Горњи Добрун и Добрунску Ријеку, док Мјесну заједницу Добрун поред поменутих чине и насеља: Бијела, Тасићи, Столац, Велетово, Ченгићи, Босанска Јагодина, Смријечје, Жагре, Златник, Турјак, Заножје, Богилице, Јабланица, Грање, Веље Поље, Небоговине, Бјељајци и Пољанице.

Мјесна заједница Добрун се простире на 85,64 km² и граничи се на истоку са Општином Ужице, а на сјевероистоку са Општином Бајина Башта, односно Републиком Србијом. Са јужне стране граничи се са Општином Рудо, а са осталих дијелова граничи се са селима која припадају мјесним заједницама Прелово, Вардиште, Дринско и Вишеград-центар.^[1]

Историја

Град Добрун је најпознатији средњовековни град у овој области, а био је познат још у 15. веку. Град се налази на путу Вишеград-Ужице, на око 12 километара од Вишеграда. Он се састојао од тврђаве са жупским двором и три куле-стражарнице. Према народном предању град је саграђен око 1440. године, а подигла га је „проклета Јерина“, жена Ђурђа Бранковића. Ипак за ове тврдње на постоје поуздани историјски докази. У току средњег вијека око града је постојало насеље у коме су боравили дубровачки трговци.

Постоји још једно народно предање о постанку града које је забележио свештеник Алекса Ђуровић 1887. године. У њему се помиње како је град подигао Ђурађ Смедеревац после Битке на Косовом пољу. Турски султан Селим одлучио је да освоји град и довео је бројну војску из Санџака. Војска је опколила град, али није успела да га освоји, јер је он био подигнут у стенама. Град је по предању освојен тако што је манастирски кмет Јован Калауз издао град. Он је рекао да ће из града изаћи сватови и отићи по девојку у околину Пријепоља. Султан је напао сватове и после тога се турска војска упутила према граду прерушена у сватове. Сви из града су изашли да дочекају „сватове “ тако да су их Турци лако побили и заузели град. Када су га заузели опачкали су га и разорили до темеља, а варош спалили. У том нападу је страдао и Манастир Успења Пресвете Богородице у Добруну. Од некадашњег града Добруна данас постоје само рушевине и гробови око његових утврђења.^[2]

Стара црква је рестаурирана 1939.^[3]

Становништво

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	2.708
1953.	6.510
1961.	621
1971.	652
1981.	562

Галерија

Види још

Референце

^ Live, Nacional (2023-06-18). „Manastir Dobrun - Očaravajuća priroda, bogata istorija i hram koji čuva Karađorđe”. Nacional.live (на језику: бошњачки). Приступљено 2024-01-21.
^ „Oslobođenje - Tragom legende o Dobrunu kod Višegrada: Umjesto svatova u tvrđavu dođoše vojnici na konjima”. www.oslobodjenje.ba (на језику: бошњачки). 2018-02-20. Приступљено 2024-01-21.
^ "Време", 9. дец. 1939
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1] Live, Nacional (2023-06-18). „Manastir Dobrun - Očaravajuća priroda, bogata istorija i hram koji čuva Karađorđe”. Nacional.live (на језику: бошњачки). Приступљено 2024-01-21.

[2] „Oslobođenje - Tragom legende o Dobrunu kod Višegrada: Umjesto svatova u tvrđavu dođoše vojnici na konjima”. www.oslobodjenje.ba (на језику: бошњачки). 2018-02-20. Приступљено 2024-01-21.

[3] "Време", 9. дец. 1939

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-4] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[1]

[2]

[3]

[4]