Википедија

Добрашин Јелић

Добрашин Јелић (Слатина, 28. август 1946 — Београд, 29. март 2021[1]) био је српски књижевник. Писао је прозу, поезију и књижевну и ликовну критику. Основну школу завршио је у Андријевици, гимназију у Иванграду (Беране), а Правни факултет у Новом Саду. Живео је у Београду.

Добрашин Јелић
Добрашин Јелић
Датум рођења(1946-08-28)28. август 1946.
Место рођењаСлатина, ФНРЈ
Датум смрти29. март 2021.(2021-03-29) (74 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Био је члан Удружења књижевника Црне Горе, Удружења књижевника Србије и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” којем је поклонио део своје библитеке и више десетина потписаних књига.[2]

Библиографија

уреди
  • Грешка – кратке приче, Књижевне новине, Београд, 1986;
  • Стријељање краља – анегдоте, Универзитетска ријеч, Никшић, 1987;
  • Ништа се не познаје – кратке приче, Слобода, Београд, 1990;
  • Тачно тако – анегдоте, Књижевни клуб Владимир Мијушковић, Никшић, 1990;
  • Жива истина – анегдоте, INTER YU-Press, Београд, 1991;
  • Гробље у Оскудници – кратке приче, Стручна књига, Београд, 1991;
  • Небо и земља – анегдоте – избор, Прима/Запис, Београд, 1993;
  • Истините приче – кратке приче, Унирекс, Београд, 1993;
  • Вичи полако – записи за дјецу, Рад, Београд, 1995;
  • Отело се – анегдоте, НИП Премовић, Београд, 1997;
  • Крупне ситнице – књижевна критика, Ступови, Андријевица, 1997;
  • Чудовеније – приповијетке, Ступови, Андријевица, 1997;
  • Срећа – роман, Универзитетска ријеч, Београд, 2001;
  • Опстајање – књижевна критика, И. К. Комови, Андријевица, 2001;
  • Бескрајна поља чичка – роман, Драслар партнер, Београд, 2002;
  • Трајне везе – над пјесничким опусом Василије Томичић Тимотијевић, И. К. Комови, Андријевица, 2002;
  • Ријеч по реч – разговори, Алтера, Београд, 2002;
  • Бог у Слатини – анегдоте, И. К. Комови, Андријевица, 2004;
  • Кад се размине Слатина – путописи, И. К. Комови, Андријевица, 2004;
  • Горња половина – избор анегдота о писцима, издање аутора, Београд, 2004;
  • Искулучена душа – роман, И. К. Комови, Андријевица, 2005;
  • Цвјетови чемеришта – књижевна критика, И. К. Комови, Андријевица, 2005;
  • Јован Зоњић сликар – монографија, издање аутора, Београд. (2007) ISBN 978-86-905511-1-8.;
  • Добро на мјери – афоризми, епиграми и филозофеме, издање аутора, Београд, 2008;
  • Пејзажи Емилије Николић – ликовни есеј, Клуб Црнотраваца и Централни дом Војске Србије, Београд, 2009;
  • О књигама и сликама – књижевна и ликовна критика, издање аутора, Београд, 2009;
  • Легат – поезија, издање аутора, Београд, 2010;
  • Трава, скакавци и ми – анегдоте, издање аутора, Београд. (2010) ISBN 978-86-905511-5-6.;
  • Ништа све – пјесме, издање аутора, Београд. (2011) ISBN 978-86-905511-6-3.;
  • Радоња Вешовић, пјесник и есејист, издање аутора, Београд. (2011) ISBN 978-86-905511-7-0.;
  • Скице за портрете – пјесме, издање аутора, Београд. (2011) ISBN 978-86-905511-9-4.;
  • Упорност љубави – пјесме, издање аутора, Београд. (2011) ISBN 978-86-905511-8-7.;
  • Бесмртне приче – приче, Књижевна заједница Југославије, Београд. 2012. ISBN 978-86-7864-109-1.
  • Моје мисли - сентенце, Партенон, Београд. 2013. ISBN 978-86-7157-617-8.
  • Страдање Верка Драговића, роман, Просвета, Београд. 2013. ISBN 978-86-07-02026-3.
  • Служба и дружба, беседе, Партенон, Београд. 2013. ISBN 978-86-7157-640-6.
  • О Његошу још нешто, есеји, Партенон, Београд. 2013. ISBN 978-86-7157-648-2.
  • Тек треба неко да се уздигне, сусрети с Михаилом Лалићем, Партенон,Београд. 2014. ISBN 978-86-7157-672-7.
  • Вјечити свијет, поезија, Партенон, Београд (2015) ISBN 978-86-7157-682-6;
  • Кроз тунел, роман, Партенон, Београд. 2015. ISBN 978-86-7157-693-2.
  • Издиг на Рудо брдо – пјесме, Партенон, Београд. 2015. ISBN 978-86-7151-711-3 неважећи ISBN.
  • Тако сам мислио – књижевна критика, Београд. 2016. ISBN 978-86-7157-745-8.
  • Чињенично стање – пјесме, Партенон, Београд. 2016. ISBN 978-86-7157-746-5.
  • Чудовеније- приповијетке (треће издање), Партенон, Београд,2017. ISBN 978-86-7157-756-4.
  • Вјечност постојања – пјесме, Друштво ђака Беранске гимназије у Београду, Београд. 2018. ISBN 978-86-900389-0-9.
  • Вјечна прозрачност – есеји о Његошу, Партенон, Београд. 2016. ISBN 978-86-7157-758-8.
  • Код психијатрице – приповетке и приче, Партенон, Београд. 2018. ISBN 978-86-7157-807-3.
  • Пут којим се стално иде (Сам собом о смрти). – есеји, Партенон, Београд. 2019. ISBN 978-86-7157-838-7.
  • Сам собом о умјетности – есеји, Партенон, Београд. 2019. ISBN 978-86-7157-839-4.
  • Доброслови – афоризми и епиграми, Књижевна заједница Југославије, Београд. 2019. ISBN 978-86-7864-161-9.
  • Нова Служба и дружба – говори, Издање аутора, Београд. 2020. ISBN 978-86-7157-901996-0-0 неважећи ISBN.
  • Разговори. – Партенон, Београд. 2020. ISBN 978-86-7157-862-2.
  • Није без неке – афоризми, Партенон, Београд. 2020. ISBN 978-86-7157-861-5.

Награде

уреди

Добитник је Награде „17. јул“ општине Андријевица, за књижевни опус, за 1997. годину, Награде „Михаило Лалић“, И. К. „Комови“, из Андријевице, за роман Бескрајна поља чичка, за 2003. годину и освојио Прву награду за необјављену хаику пјесму, на анонимном Међународном конкурсу Хаику фестивала „Оџаци 2019“, који је расписала Народна библиотека „Бранко Радичевић“, из Оџака..

Преводи

уреди

Превођен је на енглески, италијански, јерменски, бугарски, македонски, словеначки, и албански језик.

Извори

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Preminuo književnik Dobrašin Jelić”. Vijesti. Приступљено 29. 3. 2021. 
  2. ^ Архивска документација Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат". 2020. Званични сајт: https://adligat.rs/.

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Добрашин_Јелић&oldid=28573020”