Љубиша Рајковић Кожељац

Љубиша Рајковић Кожељац
Љубиша Рајковић Кожељац
	Љубиша Рајковић Кожељац
Пуно име	Љубиша Рајковић
Датум рођења	4. фебруар 1940.
Место рођења	Koжељ, Србија
Датум смрти	4. март 2020. (80 год.)
Место смрти	Зајечар, Србија

Љубиша Рајковић Кожељац (Koжељ, 4. фебруар 1940 — Зајечар, 4. март 2020) je био књужевник, лингвиста, новинар и научни радник из Зајечара, оставио је за собом обимну објављену грађу о културној баштини на Косову и Метохији и Југоисточној Србији. Писао је приче, песме, приказе и есеје, хронике, биографије и монографије а познат је и као сакупљач усменог народног стваралаштва. Поред књижевног стварања бавио се и научним радом у области антропологије, историје, етнологије, филологије и лингвистике.

Био је члан удружења фолклориста Југославије, Удружења просветних радника Србије, Члан Матице Српске, Удружења Књижевника Србије и Црне Горе. Учесник је био бројних књижевних и научних скупова у земљи и иностранству. Објавио је преко 60 књига, а за изузетан књижевни и научни допринос у Републици Србији и свесрпском културном простору додељена му је Вукова награда.

Биографија

Љубиша Рајковић Кожељац је рођен 4. фебруара 1940. године у Кожељу код Минићева у општини Књажевац од оца Драгољуба и мајке Добрице, где је завршио и основну школу. Нижу и вишу гимназију је завршио 1959. године у Зајечару. Дипломирао је 1963. године на Филолошком факултету у Београду где је студирао српскохрватски језик, југословенску књижевност и француски језик, где је био један од најбољих студената у групи.

По завршетку студија радио је као просветни радник у основним и средњим школама Минићеву, Халову, Неготину, Коњусима код Андријевице и у Рожајама у Црној Гори. На Филолошком факултету у Београду је магистрирао 1973. године са темом магистарског рада: Језик и стил Добрице Ћосића у роману Деобе. Докторирао је 1994. године на Филолошком факултету у Приштини на тему: Лирске народне песме југоисточне Србије.

Био је шест година просветни саветник за српскохрватски језик и југословенску књижевност у Зајечару а затим је четри године био лектор за српскохрватски језик на факултетима у Бордоу и Лилу у Француској у време када је на овим факултетима радио и Данило Киш.

Десетак година је радио као самостални научни истраживач у Институту за изучавање културне баштине Срба, Црногораца, Хрвата и Муслимана на Косову и Метохији у Приштини и стекао звање научног сарадника.

Пред пензију је радио у завичајном одељењу Матичне библиотеке Светозар Марковић у Зајечару одакле је пензионисан 2002. године.

Живео је у Зајечару одакле је био активан у културном животу града али и широм бивше Југославије.

Преминуо је 4. марта 2020. године у 80 година живота од повреда у бизарној саобраћајној несрећи у Зајечару. ^[1]

Библиографија

Укорак с временом, Историјски архив, Зајечар, 1969.
Село Врбица, НП Дневник, Нови Сад, 1969.
Чланци из језика и књижевности, Технички школски центар, Бор, 1970.
Треперење, Млади мај, Зајечар, 1971.
Двори самотворни, НУ Тимок, Зајечар, 1972.
Под каменом цвет, Књижевни клуб Бранко Миљковић, Кажевац, 1973.
Из језичке и књижевне проблематике, Међуопштински просветно-педгошки завод, Зајечар, 1973.
Вршњаци пролећа, Дом омладине, Зајечар, 1975.
Црна Река, НУ Тимок, Зајечар, 1975.
Здравац миришљавац, ГИП Зајечар, Зајечар, 1978.
Лепота ожиљака, Друштво пријатеља књиге, Иванград, 1987.
Предјели сна, Међурепубличка заједница, Пљевља, 1987.
Књижевно стваралаштво Миленка Ратковића, Ново дело, Београд, 1988.
Кличе вила саврх Кома, Заједница културних и научних радника, Рожаје, 1988.
Устук, НИРО Слобода, Иванград, 1988.
Тимочке пословице, изреке и загонетке, ИРО Просвета, Ниш, 1989.
Реч путује, Друштво пријатеља књиге, Иванград, 1989.
Одсај на води, Независна библиотека Пламен бананине кућице, Пожега, 1990.
Непоклек, Дом омладине, Зајечар, 1990.
Књижевни разговори, Култирно-просветна заједница, Зајечар, 1991.
Јато голубато, Културно-просветна заједница, Зајечар, 1991.
Ономастика Тимока, САНУ (Ономатолошки прилози, бр. XИ), Београд, 1991.
Ој, леле, Стара планино, Крајински књижевни круг, Неготин, 1995.
Радгостов кодекс, Нови свет, Приштина, 1996.
Језик и стил у Деобама Добрице Ћосића, Културно-просветна заједница, Зајечар, 1997.
Поменик, Пергамент, Приштина, 1997.
Лирске народне песме југоисточне Србије, Институт за изучавање културне баштине Срба на Косову и у Метохији, Приштина, 1997.
Свитац, Нови свет, Приштина, 1997.
Небо у кладенцу, Књижевна заједница Вељко Видаковић, Ниш, 1997.
Певање Хајдук-Вељку, Хајдук-Вељкови дани, Леновац, 1998.
Пути недоходи, Књижевна заједница Вељко Видаковић, Ниш, 1998.
Венци за младенци, Завичајно друштво Тимочана-Торлака, Минићево, 1998.
Монографија Основне школе, Мирослав Ђуровић, у Башчи (код Рожаја), ОШ Морослав Ђуровић, Башча, 1999.
Окато сунце, Тимочки књижевни клуб, Зајечар, 2000.
Основна школа у Великом Извору од 1839. до 2000. године, ОШ Вук Караџић, Велики Извор, 2000.
Мучно свитање, ДП Нота, Књажевац, 2000.
Са лонџе зелене, Центар за културу, Рожаје, 2000.
Посвете, Књижевни клуб Инорог, Бор, 2001.
На путу доброчинства, ООЦК, Зајечар, 2001.
Трајање, Завичајно друштво Тимочана – Торлака, Минићево, 2002.
Дионисије на леопарду НИП Врањске књиге, Врање, 2004.
Били смо немогући, Српска књига, Рума, 2005.
Муње на обзорју, НИП Врањске књиге, Врање, 2006.
Реч бива дело, Књижевни клуб Бранко Миљковић, Књажевац, 2006.
Бесмртник, Терција, Бор, 2008.
Пут у Есхатон, Књижевни клуб Соколово перо, Сокобања, 2008.
Дечја уста, Књижевно друштво Свети Сава, Београд, 2009.
Живот посвећен науци, Културно-просветна заједница, Зајечар, 2009.
Језик наш насушни, Књижевна задруга Српског народног вијећа Црне Горе, Подгорица, 2009.
Устани, Лазаре, Књижевни клуб Бранко Миљковић, Књажевац, 2009.
Две златне јабуке, Културно-просветна заједница, Зајечар, 2009.
Шиомигађура, Књижевни клуб хумориста, афористичара и сатиричара Сергије Лајковић, Зајечар, 2009.
Драги Љубиша, Историјски архив Тимочка крајина, Зајечар — Завичајно друштво Тимочана-Торлака, Минићево, 2010.
Маргиналије, Центар за културу, Зајечар, 2010.
До балчака, Крајински књижевни клуб, Неготин, 2011.
Да живот буде љубав, ИК Мирослав, Београд, 2011.
Суза скамењена, Завичајно друштво Тимочана-Торлака, Минићево, 2011.
Живот — за живот у слободи (у коауторству са Миодрагом Ђурђевићем), Савез удружења бораца Округа Зајечар и Округа Бор, Зајечар, 2011.
Сонети, Крајински књижевни клуб, Неготин, 2012.
Посвета Кожељцу, јануар 2020

Извори

^ Јеленковић, Драган (2011). Љубиша Рајковић Кожељац Био-Библиографија (мај 1954-мај 2010). Зајечар: Историјски архив Тимочка крајина Зајечар. ISBN 978-86-84483-13-5.

Спољашње везе

Za Media https://zamedia.rs/2020/03/05/in-memoriam-dr-ljubisa-rajkovic-kozeljac-1940-2020/

Timočka https://www.timocka.rs/vesti/in-memoriam-preminuo-doktor-ljubisa-rajkovic-kozeljac/

[1] Јеленковић, Драган (2011). Љубиша Рајковић Кожељац Био-Библиографија (мај 1954-мај 2010). Зајечар: Историјски архив Тимочка крајина Зајечар. ISBN 978-86-84483-13-5.

[1]