Детињство
Детињство је рани ниво у циклусу људског развоја који карактерише рапидан физички раст и напори да дете моделује улоге и одговорности, углавном кроз игру и формалну едукацију. По психолозима, детињство траје после инфантилности и до пубертета (од најмање 18 месеци до највише 14 година) или до раног одрастања (18-21 година). Детињство се дели и на рано (0-6), средње (до адолесценције) и позно (до окончања адолесценције).
.jpg)
Биолошки, дете (множина децa) је људско биће између фаза рођења и пубертета,[1][2] или између развојног периода раног детињства и пубертета.[3] Правна дефиниција детета генерално се односи на малолетника, иначе познатог као лице млађе од пунолетства.[1] Деца генерално имају мања права и одговорности од одраслих. Она су класификована као неспособни да доносе озбиљне одлуке.
Дете такође може да опише однос са родитељем (као што су синови и ћерке било ког узраста)[4] или, метафорички, ауторитет, или означава припадност групи у клану, племену или религији; такође може значити да је под јаким утицајем одређеног времена, места или околности, као у „детету природе“ или „детету шездесетих“.[5]
Биолошке, правне и друштвене дефиниције
уреди
У биолошким наукама, дете се обично дефинише као особа између рођења и пубертета,[1][2] или између развојног периода детињства и пубертета.[3] Правно, термин дете може да се односи на свакога испод пунолетства или неке друге старосне границе.
Конвенција Уједињених нација о правима детета дефинише дете као: „Људско биће млађе од 18 година, осим ако се према закону који се примењује на дете, пунолетство постиже раније.“[6] Ово је ратификовало 192 од 194 земље чланице. Израз дете може да се односи и на особу испод друге законски дефинисане старосне границе која није повезана са пунолетношћу. У Сингапуру, на пример, дете је законски дефинисано као неко млађи од 14 година према „Закону о деци и младима“ док је пунолетство 21 година.[7][8] У америчком закону о имиграцији, дете се односи на свакога ко је млађи од 21 године.[9]
Неке енглеске дефиниције речи дете укључују фетус (понекад се назива нерођено дете).[10] У многим културама, дете се сматра одраслим након што прође обред прелаза, који може, али не мора одговарати времену пубертета. Јудаизам има један од најмлађих узраста за ову прекретницу, са историјским узрастом церемоније Бар и бат-мицва од 13 за дечаке и 12 за девојчице.
Географије детињства
уредиГеографије детињства обухватају како (одрасло) друштво перципира идеју детињства, многе начине на које ставови и понашања одраслих утичу на животе деце, укључујући животну средину која окружује децу и њене импликације.
Географија детињства је у неким аспектима слична дечјој географији која испитује места и просторе у којима деца живе.[11]
Природа дефицитног поремећаја
уредиПрирода дефицитног поремећаја, термин који је сковао Ричард Лув у својој књизи Последње дете у шуми из 2005. године, односи се на тренд у Сједињеним Државама и Канади да се одваја мање времена за игру на отвореном,[12][13] што резултира широким спектром проблема понашања.[14]
Са све већом употребом мобилних телефона, компјутера, видео игрица и телевизије, деца имају више разлога да остану унутра, а не да истражују на отвореном. „Просечно америчко дете проводи 44 сата недељно уз електронске медије.“[15] Једно истраживање из 2007. године показало је корелацију између пада броја посета националним парковима у САД и све веће потрошње електронских медија од стране деце.[16] Медији су убрзали тренд неповезаности дечје природе тако што су умањили нагласак на погледе на природу, као у Дизнијевим филмовима.[17]
Узраст одговорности
уредиСтарост при којој се деца сматрају одговорном за своје поступке везане за друштво (нпр. брак, гласање, итд.) такође се променила током времена,[18] и то се одражава на начин на који се према њима поступа пред судовима. У римско доба сматрало се да деца нису крива за злочине, што је касније прихватила Црква. У 19. веку се веровало да су деца млађа од седам година неспособна за злочин. Деца од седме године па надаље сматрана су одговорном за своје поступке. Због тога би се могли суочити са кривичним пријавама, послати у затвор за одрасле и бити кажњени као одрасли бичевањем, жигосањем или вешањем. Међутим, тадашњи судови би узимали у обзир старост преступника приликом одлучивања о казни. Минимално старосно доба за запошљавање и узраст за склапање брака такође варирају. Старосна граница добровољног/недобровољног служења војног рока је спорна на међународном нивоу.[19]
Референце
уреди- ^ а б в „Child”. TheFreeDictionary.com. Приступљено 5. 1. 2013.
- ^ а б O'Toole MT, ур. (2013). Mosby's Dictionary of Medicine, Nursing & Health Professions. Elsevier Health Sciences. стр. 345. ISBN 978-0-323-07403-2.
- ^ а б Rathus SA (2013). Childhood and Adolescence: Voyages in Development. Cengage Learning. стр. 48. ISBN 978-1-285-67759-0.
- ^ „For example, the US Social Security department specifically defines an adult child as being over 18”. Ssa.gov. Архивирано из оригинала 1. 10. 2013. г. Приступљено 9. 10. 2013.
- ^ „American Heritage Dictionary”. 7. 12. 2007. Архивирано из оригинала 29. 12. 2007. г.
- ^ „Convention on the Rights of the Child” (PDF). General Assembly Resolution 44/25 of 20 November 1989. The Policy Press, Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 10. 2010. г.
- ^ „Children and Young Persons Act”. Singapore Statutes Online. Архивирано из оригинала 3. 2. 2018. г. Приступљено 20. 10. 2017.
- ^ „Proposal to lower the Age of Contractual Capacity from 21 years to 18 years, and the Civil Law (Amendment) Bill”. Singapore: Ministry of Law. Архивирано из оригинала 26. 6. 2018. г. Приступљено 21. 10. 2017.
- ^ „8 U.S. Code § 1101 - Definitions”. LII / Legal Information Institute.
- ^ See Shorter Oxford English Dictionary 397 (6th ed. 2007), which's first definition is "A fetus; an infant;...". See also ‘The Compact Edition of the Oxford English Dictionary: Complete Text Reproduced Micrographically’, Vol. I (Oxford University Press, Oxford 1971): 396, which defines it as: ‘The unborn or newly born human being; foetus, infant’.
- ^ Holloway SL (2004-11-23). Holloway SL, Valentine G, ур. Children's Geographies. ISBN 978-0-203-01752-4. doi:10.4324/9780203017524.
- ^ Gardner M (29. 6. 2006). „For more children, less time for outdoor play: Busy schedules, less open space, more safety fears, and lure of the Web keep kids inside”. The Christian Science Monitor.
- ^ Swanbrow D. „U.S. children and teens spend more time on academics”. The University Record Online. The University of Michigan. Архивирано из оригинала 2. 7. 2007. г. Приступљено 7. 1. 2021.
- ^ Burak T. „Are your kids really spending enough time outdoors? Getting up close with nature opens a child's eyes to the wonders of the world, with a bounty of health benefits.”. Canadian Living. Архивирано из оригинала 28. 7. 2012. г.
- ^ O'Driscoll B. „Outside Agitators”. Pittsburgh City Paper. Архивирано из оригинала 14. 6. 2011. г.
- ^ Pergams OR, Zaradic PA (септембар 2006). „Is love of nature in the US becoming love of electronic media? 16-year downtrend in national park visits explained by watching movies, playing video games, internet use, and oil prices”. Journal of Environmental Management. 80 (4): 387—93. PMID 16580127. doi:10.1016/j.jenvman.2006.02.001.
- ^ Prévot-Julliard AC, Julliard R, Clayton S (август 2015). „Historical evidence for nature disconnection in a 70-year time series of Disney animated films”. Public Understanding of Science. 24 (6): 672—80. PMID 24519887. S2CID 43190714. doi:10.1177/0963662513519042.
- ^ RJ, Raawat (9. 12. 2021). „बच्चे चुनौतियों का जवाब दे सकते हैं - द समझ एन.जी.ओ.”. Navbharat Times Reader's Blog (на језику: хинди). Приступљено 13. 12. 2021.
- ^ Yun S (2014). „BreakingImaginary Barriers: Obligations of Armed Non-State Actors Under General Human Rights Law – The Case of the Optional Protocol to the Convention on the Rights of the Child”. Journal of International Humanitarian Legal Studies. 5 (1–2): 213—257. S2CID 153558830. SSRN 2556825
. doi:10.1163/18781527-00501008.
Литература
уреди- Овај чланак или његов део изворно је преузет из Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
This article incorporates text from a free content work. Licensed under CC-BY-SA IGO 3.0 License statement: Investing against Evidence: The Global State of Early Childhood Care and Education, 118–125, Marope PT, Kaga Y, UNESCO. UNESCO. To learn how to add open license text to Wikipedia articles, please see this how-to page. For information on reusing text from Wikipedia, please see the terms of use.- This article incorporates text from a free content work. Licensed under CC-BY-SA IGO 3.0 License statement: Creating sustainable futures for all; Global education monitoring report, 2016; Gender review, 20, UNESCO, UNESCO. UNESCO. To learn how to add open license text to Wikipedia articles, please see this how-to page. For information on reusing text from Wikipedia, please see the terms of use.
- Brewer, Holly. „By Birth or Consent: Children, Law, & the Anglo-American Revolution in Authority”. University of North Carolina Press. Архивирано из оригинала 11. 07. 2011. г.(Chapel Hill, 2005) ISBN 978-0-8078-5832-5
- Robertson, Stephen (University of Sydney). "Age of Consent Laws." In: Children & Youth in History, Roy Rosenzweig Center for History and New Media (CHNM) at George Mason University and the University of Missouri–Kansas City.—Includes links to primary sources.
- Waites, Matthew. (2005). The Age of Consent: Young People, Sexuality and Citizenship. New York [United States] and Houndmills, Basingstoke [United Kingdom]: Palgrave Macmillan. ISBN 1-4039-2173-3.,
- Schaffner, Laurie (2002). „An Age of Reason: Paradoxes in Legal Constructions of Adulthood”. International Journal of Children's Rights. 10 (3): 201—232. doi:10.1163/157181802761586699.
- Maher, Gerry. Age and Criminal Responsibility. 2005 Vol 2. Ohio State Journal of Criminal Law. 493 „Wayback Machine” (PDF). Архивирано из оригинала 25. 11. 2005. г.
- CRC Country Reports (1992–1996); Juvenile Justice and Juvenile Delinquency in Central and Eastern Europe, 1995; United Nations, Implementation of UN Mandates on Juvenile Justice in ESCAP, 1994; Geert Cappelaere, Children's Rights Centre, University of Gent, Belgium.
- Louv, Richard (2011). The Nature Principle: Human Restoration and the End of Nature-Deficit Disorder. Algonquin Books.. 303pp.
- Louv, Richard (2005). Last Child in the Woods: Saving Our Children from Nature-Deficit Disorder. Algonquin Books. (Paperback edition). . 335pp.
- Louv, Richard, Web of Life: Weaving the Values That Sustain Us.
- „Crime and Disorder Act 1998”.
- Department, Law Lords. „House of Lords - R v JTB (Appellant) (on appeal from the Court of Appeal (Criminal Division))”. publications.parliament.uk. Архивирано из оригинала 27. 10. 2018. г. Приступљено 21. 3. 2018.
- „6.2 Infancy, Intoxication, Ignorance, and Mistake”. ER Services. Criminal Law. Архивирано из оригинала 25. 1. 2021. г. Приступљено 25. 8. 2020.
- Stattin, Hekan, and David Magnusson (1991). „Stability and change in criminal behaviour up to age 30.”. British Journal of Criminology. 31 (4): 327—346..
- Papadodimitraki, Yanna (2016). „Minimum Age of Criminal Responsibility (MACR) – Comparative Analysis International Profile – New Zealand” (PDF). Centre for Youth & Criminal Justice. Архивирано (PDF) из оригинала 17. 12. 2019. г. Приступљено 25. 8. 2020.
- Sharma, Vishnu D. (1970). „The Age of Criminal Responsibility in India”. Journal of the Indian Law Institute. 12 (1): 139—50. JSTOR 43950059. Архивирано из оригинала 3. 8. 2021. г. Приступљено 25. 8. 2020.
- Ranson, Stewart (2003). „Public accountability in the age of neo‐liberal governance.”. J. Education Policy. 18 (5): 459—480..
- Platt, Anthony, and Bernard L. Diamond (1966). „The origins of the right and wrong test of criminal responsibility and its subsequent development in the United States: An historical survey.”. Cal. L. Rev. 54..
- Ferreira, Nuno. "Putting the age of criminal and tort liability into context: A dialogue between law and psychology." The International Journal of Children's Rights. 16 (1): 29–54.
- McAlister, Siobhan; Carr, Nicola; Dwyer, Clare D.; Lloyd, Katrina (19. 6. 2017). „Raise the Age? Children's Attitudes Towards the Minimum Age of Criminal Responsibility”. papers.ssrn.com. SSRN 2988947 . Архивирано из оригинала 3. 8. 2021. г. Приступљено 25. 8. 2020.
