Википедија

Дан О’Брајен

(преусмерено са Ден О’Брајен)

Данијел Дион О’Брајен (енгл. Daniel Dion O'Brien; Портланд, 18. јул 1966) некадашњи је амерички атлетичар. О’Брајен је освајач златне олимпијске медаље у десетобоју. Освојио је и три узастопна светска првенства ( 1991, 1993, 1995 ) и поставио је светски рекорд 1992.

Дан О’Брајен
Дан О’Брајен на снимку из 2009. године.
Лични подаци
Пуно имеDaniel Dion O'Brien
Датум рођења(1966-07-18)18. јул 1966. (58 год.)
Место рођењаПортланд (Орегон), САД
ДржављанствоСАД
Висина188 см
Маса84 кг
Спортске информације
СпортСедмобој, Десетобој
Достигнућа и титуле
Лични рекорди6.476 у седмобоју
8.891 у десетобоју
Награде и медаље
Представљајући Сједињене Америчке Државе САД
Атлетика
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1996. Атланта Десетобој
Светска првенства
Златна медаља — прво место 1991. Токио Десетобој
Златна медаља — прво место 1993. Штутгарт Десетобој
Златна медаља — прво место 1995. Гетеборг Десетобој
www.danobrien.com

Одрастање

уреди

О’Брајен је афроамеричког и финског порекла.[1] Одрастао је као усвојено дете у ирско-америчкој породици у Кламат Фолсу.[2] Похађао је Универзитет Ајдахо у Москви, где се такмичио у атлетици.[3] Након што је првобитно напустио универзитет и ушао у проблеме са законом,[2][4] О’Брајен се пребацио на Спокен Фолс двогодишњи колеџ у Спокену у Вашингтону 1987-1988.[5] Вратио се потом на Универзитет Ајдахо како би се такмичио у атлетици и да би дипломирао.[6]

О’Брајен је тренирао под вођством тренера Мајка Келера,[7][8][9] и Рика Слоуна.[10]

Каријера

уреди

Као светски шампион 1991. године, О’Брајен је ушао у олимпијску 1992. као фаворит за освајање злата у десетобоју у Барселони. Међутим, током америчких олимпијских квалификација на стадиону Тад Гормли у Њу Орлеансу крајем јуна, О’Брајен није успео да пресочи почетну висину у скоку мотком па није зарадио ниједан поен. Завршио је на једанаестом месту међу 24 десетобојаца[11][12] и ниује ушао у амерички олимпијски тим за Барселону.[13]

О’Брајенов изостанак са Олимпијских игара у Барселони представљало је проблем за његовог корпоративног спонзора и за телевизију NBC која је у великој мери промовисала предстојеће Олимпијске игре. Појавиљивао се са америчким ривалом Дејвом Џонсоном у популарној ТВ рекламној кампањи за Рибок.[14] Серија реклама под називом "Дан и Дејв" требало је да изазове интересовање за Рибок и десетобојце пред Олимпијске игре у Барселони.[15] О’Брајенов неочекивани неуспех у Њу Орлеансу привукао је значајну пажњу; Рибок се прилагодио тако што је пустио нове рекламе у којима је навијао за Дејва, који је у Барселони освојио бронзану медаљу.

О’Брајен се прегруписао и поставио светски рекорд од 8.891 поен почетком септембра 1992. у Таленсу у Француској.[16][17][18][19] Ово је стајало као светски рекорд до 1999.[20] и као амерички рекорд скоро двадесет година, све док га Ештон Итон није оборио 2012. на америчким олимпијским квалификацијама у Јуџину. О’Брајен је био присутан на стадиону Хејворд Филд и честитао је Итону убрзо након што је овај завршио трку на 1.500 метара оборивши светски рекорд са укупним збиром од 9.039 поена.[21]

О’Брајен је победио у седмобоју на Светском првенству у дворани 1993. у Торонту са резултатом 6.476 поена, што је тада био светски рекорд у дворани. Седмобој није био званично у програму овог светског првенства и медаље се нису додељивале.[22]

На Олимпијади у Атланти 1996. О’Брајен је освојио златну медаљу са 8.824 бода, 118 испред другошампиона Франка Буземана из Немачке.[23][24][25] Повреда левог стопала у јулу 2000. године, узроковала је његово повлачење са Игара у Сиднеју.[26][27] Повреде су се наставиле и спречиле његову даљу каријеру. [28] О’Брајен је објавио да се повлачи из атлетике 8. јула 2004.[29]

Лични рекорди

уреди
Дисциплина Резултат Место Датум Поена
Десетобој 8.891 поен Таланс 5. септембар 1992. 8.891 поен
Седмобој (у дворани) 6.476 поена Торонто 14. март 1993. 6.476 поена
100 метара 10.32 с (+1.7 м/с) Атланта 21.јун 1996. 1.018 поена
Скок удаљ 8.08 м Таланс 4. септембар 1992. 1.081 поен
Бацање кугле 16.69 м Таланс 4. септембар 1992. 894 поена
Скок увис 2.20 м Сент Питерсбург 28. јул 1994. 992 поена
400 метара 46.53 с Токио 29. август 1991. 982 поена
110 метара препоне 13.47 с Сан Хозе 27. мај 1995. 1.044 поена
Бацање диска 55.07 м Модесто 8. мај 1999. 977 поена
Скок мотком 5.20 м Токио 30.август 1991. 972 поена
Бацање копља 66.90 м Атланта 1. август 1996. 842 поена
1.500 метара 4:36.63 Сијетл 25. јул 1990. 702 поена

Активности ван атлетике

уреди

О’Брајен је 7. маја 2009. оборио светски рекорд за најбржу игру школица на егзибицији одржаној на Менхетну. Поставио је рекорд од 81 секунде, оборио стари рекорд за две секунде.[30]

Касних 1990-их, О’Брајен се појавио у рекламама за италијанског модног дизајнера Версаћеа.[31]

1. јуна 2012, О’Брајен је објавио књигу коју је написао заједно са Бредом Боткином „Савладавање препрека: Како се постаје најбољи спортиста света“ (ISBN 978-1935628088).

Приватно

уреди

О’Брајен живи у околини Феникса од 1997.[32] где се преселио из северног Ајдаха.[33] Власник је Голд Медал Акселерејшн (енгл. Gold Medal Acceleration). Повремено коментарише преносе атлетских такмичења на телевизији.

Почасти и награде

уреди

Убрзо након што је освојио златну медаљу на Олимпијским играма 1996., установљен је "Дан Дана О’Брајена" од стране државе Ајдахо са парадом у граду Москви средином августа.[34][35][36][37]

О’Брајен је примљен у Кућу славних у Орегону 2005.[38][39] Уврштен је у Националну атлетску кућу славних 2006. године, Спортску кућу славних Универзитета у Ајдаху и Олимпијску кућу славних Сједињених Држава 2012.[40]

Улица у Кламат Фолсу је названа по њему 1996.[41][42][43] а средња школа Хенли одала је 2010. част О’Брајану преименовањем свог терена за амерички фудбал.

Атлетска стаза на Универзитету Ајдахо названа је по О’Брајену 1996. Комплекс је реновиран у вредности од 2,5 милиона долара 2011–2012.[44][45][46][47]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Daniel Dion O'Brien”. Архивирано из оригинала 16. 5. 2008. г. Приступљено 7. 9. 2008. 
  2. ^ а б Murray, Jim (29. 4. 1992). „He had a thirst, just like Thorpe”. Eugene Register-Guard. (Los Angeles Times). стр. 1B. 
  3. ^ Blanchette, John (15. 5. 1989). „O'Brien qualifies for Big Sky 200”. Spokesman-Review. стр. C4. 
  4. ^ Drape, Joe (5. 5. 1996). „O'Brien finds himself bigger obstacle than decathlon”. Spartanburg Herald-Journal. South Carolina. Cox News Service. стр. D8. 
  5. ^ Blanchette, John (28. 5. 1988). „O'Brien powers CCS”. Spokesman-Review. стр. B5. 
  6. ^ „The Spokesman-Review - Претрага архиве Google вести”. news.google.com. Приступљено 2024-10-16. 
  7. ^ „Ex-Idaho's O'Brien winds up second”. Lewiston Morning Tribune. 14. 6. 1990. стр. 1B. 
  8. ^ Grummert, Dale (19. 8. 1990). „Playing the waiting game”. Lewiston Morning Tribune. стр. 1D. 
  9. ^ Grummert, Dale (30. 12. 1990). „Tribune's top ten sports stories: 6. Dan O'Brien”. Lewiston Morning Tribune. стр. 4C. 
  10. ^ „Moscow-Pullman Daily News - Претрага архиве Google вести”. news.google.com. Приступљено 2024-10-16. 
  11. ^ Anderson, Curtis (28. 6. 1992). „The Dan and Dave show is over”. Eugene Register-Guard. стр. 1E. 
  12. ^ „Tragic day at the Trials”. Moscow-Pullman Daily News. Idaho Washington. 29. 6. 1992. стр. 1C. 
  13. ^ Gillespie, Kerry (3. 7. 2016). „For Damian Warner, four years of training comes to fruition at Rio Olympics in August - Toronto Star”. thestar.com. Приступљено 14. 1. 2017. 
  14. ^ „Dan O'Brien still a hero to hometown hero to fans”. Ellensburg Daily Record. Washington. Associated Press. 25. 7. 1992. стр. 6. 
  15. ^ Foster, Mary (27. 6. 1992). „Will it be Dan or will it be Dave?”. Spartanburg Herald-Journal. South Carolina. Associated Press. стр. C1. 
  16. ^ Rodman, Bob (6. 9. 1992). „Dan O'Brien earns decathlon world record”. Eugene Register-Guard. Oregon. стр. 1E. 
  17. ^ „Definitely Dan's day: O'Brien sets decathlon mark”. Observer-Reporter. Washington, Pennsylvania. Associated Press. 6. 9. 1992. стр. C8. 
  18. ^ „Dan O'Brien breaks Daley's world record”. Reading Eagle. Pennsylvania. news services. 6. 9. 1992. стр. D3. 
  19. ^ Rodman, Bob (14. 6. 1993). „O'Brien takes aim at decathlon mark”. Eugene Register-Guard. Oregon. стр. 4B. 
  20. ^ „Dvorak tops O'Brien's world decathlon mark”. Sarasota Herald Tribune. Florida. Associated Press. 5. 7. 1999. стр. 2C. 
  21. ^ „9039 points! Eaton breaks world record before a home crowd in Eugene”. IAAF. 24. 6. 2012. Приступљено 12. 7. 2016. 
  22. ^ „4th IAAF World Indoor Championships”. worldathletics.org (на језику: енглески). Приступљено 2024-10-16. 
  23. ^ Baum, Bob (2. 8. 1996). „O'Brien buries memories of '92”. Eugene Register-Guard. Associated Press. стр. 1C. 
  24. ^ Powell, Shaun (2. 8. 1996). „O'Brien endures to win decathlon”. Milwaukee Journal Sentinel. (Newsday). стр. 1C. [мртва веза]
  25. ^ Ventre, Michael (2. 8. 1992). „O'Brien strikes Olympic gold”. Moscow-Pullman Daily News. Idaho-Washington. (Los Angeles Daily News). стр. 1B. 
  26. ^ Baum, Bob (19. 7. 2000). „O'Brien bows out of Olympic trials”. Moscow-Pullman Daily News. Idaho-Washington. Associated Press. стр. 1B. 
  27. ^ „Injured foot to keep O'Brien from trials”. Toledo Blade. Ohio. Associated Press. 19. 7. 2000. стр. 7C. 
  28. ^ „Injured O'Brien 'officially done' with decathlon”. Spokesman-Review. Spokane, Washington. Associated Press. 9. 7. 2004. стр. C2. 
  29. ^ Matthies, Steve (8. 7. 2004). „O'Brien says his decathlon career over”. Herald and News. 
  30. ^ Penner, Mike (8. 5. 2009). „Dan O'Brien hops his way to a world record”. Los Angeles Times. Приступљено 3. 8. 2012. 
  31. ^ Rovell, Darren (29. 7. 2008). „Catching Up With Dan And Dave”. CNBC. 
  32. ^ „O'Brien moves to Phoenix”. Eugene Register-Guard. wire services. 25. 1. 1997. стр. 2D. 
  33. ^ White, Vera (14. 4. 1994). „The house that Dan built”. Moscow-Pullman Daily News. Idaho-Washington. стр. 1A. 
  34. ^ „Idaho city celebrates Dan O'Brien Day”. Deseret News. Salt Lake City, Utah. Associated Press. 19. 8. 1996. стр. B2. 
  35. ^ Johnson, David (19. 8. 1996). „O'Brien given hero's welcome”. Lewiston Morning Tribune. стр. 1A. 
  36. ^ Roesler, Rich (19. 8. 1996). „Thousands honor hometown hero”. Spokesman-Review. Spokane, Washington. стр. A1. 
  37. ^ Sullivan, Tim (19. 8. 1996). „A hero's homecoming”. Moscow-Pullman Daily News. Idaho-Washington. стр. 1C. 
  38. ^ „Dan O'Brien - Track and Field”. Oregon Sports Hall of Fame. Архивирано из оригинала 27. 7. 2011. г. Приступљено 5. 5. 2011. 
  39. ^ Brandon, Steve (7. 10. 2005). „'Dan and Dave' reunion”. Portland Tribune. Архивирано из оригинала 11. 2. 2012. г. Приступљено 23. 2. 2010. 
  40. ^ „USA Track & Field - Devers, O'Brien, Temple, Connolly selected to U.S. Olympic Hall of Fame”. www.usatf.org. Архивирано из оригинала 2012-05-15. г. 
  41. ^ „Klamath Falls rolls red carpet for O'Brien”. Eugene Register-Guard. news services. 14. 9. 1996. стр. 2D. 
  42. ^ „O'Brien receives hero's welcome from home town”. Moscow-Pullman Daily News. Idaho-Washington. Associated Press. 16. 9. 1996. стр. 1C. 
  43. ^ Meehan, Jim; Lee, Greg (29. 12. 1996). „A year to remember”. Spokesman-Review. Spokane, Washington. стр. C9. 
  44. ^ „Dan O'Brien Track and Field Complex”. Spokane, Washington: Bernardo Wills Architects. 2011. Приступљено 12. 7. 2016. 
  45. ^ „Dan O'Brien Track Complex”. University of Idaho. 22. 5. 2012. Приступљено 12. 7. 2016. 
  46. ^ „O'Brien helps cut the ribbon on revamped track”. Go Vandals.com. 7. 5. 2012. Приступљено 14. 5. 2012. 
  47. ^ Rokyta, Devin (8. 5. 2012). „O'Brien returns to Idaho”. Orlando Sentinel. Florida. (Moscow-Pullman Daily News). Архивирано из оригинала 16. 12. 2014. г. Приступљено 12. 7. 2016. 

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Дан_О’Брајен&oldid=28859311”