Википедија

Dan O’Brajen

Danijel Dion O’Brajen (engl. Daniel Dion O'Brien; Portland, 18. jul 1966) nekadašnji je američki atletičar. O’Brajen je osvajač zlatne olimpijske medalje u desetoboju. Osvojio je i tri uzastopna svetska prvenstva ( 1991, 1993, 1995 ) i postavio je svetski rekord 1992.

Dan O’Brajen
Dan O’Brajen na snimku iz 2009. godine.
Lični podaci
Puno imeDaniel Dion O'Brien
Datum rođenja(1966-07-18)18. jul 1966. (58 god.)
Mesto rođenjaPortland (Oregon), SAD
DržavljanstvoSAD
Visina188 sm
Masa84 kg
Sportske informacije
SportSedmoboj, Desetoboj
Dostignuća i titule
Lični rekordi6.476 u sedmoboju
8.891 u desetoboju
Nagrade i medalje
Predstavljajući Sjedinjene Američke Države SAD
Atletika
Olimpijske igre
Zlatna medalja — prvo mesto 1996. Atlanta Desetoboj
Svetska prvenstva
Zlatna medalja — prvo mesto 1991. Tokio Desetoboj
Zlatna medalja — prvo mesto 1993. Štutgart Desetoboj
Zlatna medalja — prvo mesto 1995. Geteborg Desetoboj
www.danobrien.com

Odrastanje

uredi

O’Brajen je afroameričkog i finskog porekla.[1] Odrastao je kao usvojeno dete u irsko-američkoj porodici u Klamat Folsu.[2] Pohađao je Univerzitet Ajdaho u Moskvi, gde se takmičio u atletici.[3] Nakon što je prvobitno napustio univerzitet i ušao u probleme sa zakonom,[2][4] O’Brajen se prebacio na Spoken Fols dvogodišnji koledž u Spokenu u Vašingtonu 1987-1988.[5] Vratio se potom na Univerzitet Ajdaho kako bi se takmičio u atletici i da bi diplomirao.[6]

O’Brajen je trenirao pod vođstvom trenera Majka Kelera,[7][8][9] i Rika Slouna.[10]

Karijera

uredi

Kao svetski šampion 1991. godine, O’Brajen je ušao u olimpijsku 1992. kao favorit za osvajanje zlata u desetoboju u Barseloni. Međutim, tokom američkih olimpijskih kvalifikacija na stadionu Tad Gormli u Nju Orleansu krajem juna, O’Brajen nije uspeo da presoči početnu visinu u skoku motkom pa nije zaradio nijedan poen. Završio je na jedanaestom mestu među 24 desetobojaca[11][12] i niuje ušao u američki olimpijski tim za Barselonu.[13]

O’Brajenov izostanak sa Olimpijskih igara u Barseloni predstavljalo je problem za njegovog korporativnog sponzora i za televiziju NBC koja je u velikoj meri promovisala predstojeće Olimpijske igre. Pojaviljivao se sa američkim rivalom Dejvom Džonsonom u popularnoj TV reklamnoj kampanji za Ribok.[14] Serija reklama pod nazivom "Dan i Dejv" trebalo je da izazove interesovanje za Ribok i desetobojce pred Olimpijske igre u Barseloni.[15] O’Brajenov neočekivani neuspeh u Nju Orleansu privukao je značajnu pažnju; Ribok se prilagodio tako što je pustio nove reklame u kojima je navijao za Dejva, koji je u Barseloni osvojio bronzanu medalju.

O’Brajen se pregrupisao i postavio svetski rekord od 8.891 poen početkom septembra 1992. u Talensu u Francuskoj.[16][17][18][19] Ovo je stajalo kao svetski rekord do 1999.[20] i kao američki rekord skoro dvadeset godina, sve dok ga Ešton Iton nije oborio 2012. na američkim olimpijskim kvalifikacijama u Judžinu. O’Brajen je bio prisutan na stadionu Hejvord Fild i čestitao je Itonu ubrzo nakon što je ovaj završio trku na 1.500 metara oborivši svetski rekord sa ukupnim zbirom od 9.039 poena.[21]

O’Brajen je pobedio u sedmoboju na Svetskom prvenstvu u dvorani 1993. u Torontu sa rezultatom 6.476 poena, što je tada bio svetski rekord u dvorani. Sedmoboj nije bio zvanično u programu ovog svetskog prvenstva i medalje se nisu dodeljivale.[22]

Na Olimpijadi u Atlanti 1996. O’Brajen je osvojio zlatnu medalju sa 8.824 boda, 118 ispred drugošampiona Franka Buzemana iz Nemačke.[23][24][25] Povreda levog stopala u julu 2000. godine, uzrokovala je njegovo povlačenje sa Igara u Sidneju.[26][27] Povrede su se nastavile i sprečile njegovu dalju karijeru. [28] O’Brajen je objavio da se povlači iz atletike 8. jula 2004.[29]

Lični rekordi

uredi
Disciplina Rezultat Mesto Datum Poena
Desetoboj 8.891 poen Talans 5. septembar 1992. 8.891 poen
Sedmoboj (u dvorani) 6.476 poena Toronto 14. mart 1993. 6.476 poena
100 metara 10.32 s (+1.7 m/s) Atlanta 21.jun 1996. 1.018 poena
Skok udalj 8.08 m Talans 4. septembar 1992. 1.081 poen
Bacanje kugle 16.69 m Talans 4. septembar 1992. 894 poena
Skok uvis 2.20 m Sent Pitersburg 28. jul 1994. 992 poena
400 metara 46.53 s Tokio 29. avgust 1991. 982 poena
110 metara prepone 13.47 s San Hoze 27. maj 1995. 1.044 poena
Bacanje diska 55.07 m Modesto 8. maj 1999. 977 poena
Skok motkom 5.20 m Tokio 30.avgust 1991. 972 poena
Bacanje koplja 66.90 m Atlanta 1. avgust 1996. 842 poena
1.500 metara 4:36.63 Sijetl 25. jul 1990. 702 poena

Aktivnosti van atletike

uredi

O’Brajen je 7. maja 2009. oborio svetski rekord za najbržu igru školica na egzibiciji održanoj na Menhetnu. Postavio je rekord od 81 sekunde, oborio stari rekord za dve sekunde.[30]

Kasnih 1990-ih, O’Brajen se pojavio u reklamama za italijanskog modnog dizajnera Versaćea.[31]

1. juna 2012, O’Brajen je objavio knjigu koju je napisao zajedno sa Bredom Botkinom „Savladavanje prepreka: Kako se postaje najbolji sportista sveta“ (ISBN 978-1935628088).

Privatno

uredi

O’Brajen živi u okolini Feniksa od 1997.[32] gde se preselio iz severnog Ajdaha.[33] Vlasnik je Gold Medal Akselerejšn (engl. Gold Medal Acceleration). Povremeno komentariše prenose atletskih takmičenja na televiziji.

Počasti i nagrade

uredi

Ubrzo nakon što je osvojio zlatnu medalju na Olimpijskim igrama 1996., ustanovljen je "Dan Dana O’Brajena" od strane države Ajdaho sa paradom u gradu Moskvi sredinom avgusta.[34][35][36][37]

O’Brajen je primljen u Kuću slavnih u Oregonu 2005.[38][39] Uvršten je u Nacionalnu atletsku kuću slavnih 2006. godine, Sportsku kuću slavnih Univerziteta u Ajdahu i Olimpijsku kuću slavnih Sjedinjenih Država 2012.[40]

Ulica u Klamat Folsu je nazvana po njemu 1996.[41][42][43] a srednja škola Henli odala je 2010. čast O’Brajanu preimenovanjem svog terena za američki fudbal.

Atletska staza na Univerzitetu Ajdaho nazvana je po O’Brajenu 1996. Kompleks je renoviran u vrednosti od 2,5 miliona dolara 2011–2012.[44][45][46][47]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „Daniel Dion O'Brien”. Arhivirano iz originala 16. 5. 2008. g. Pristupljeno 7. 9. 2008. 
  2. ^ a b Murray, Jim (29. 4. 1992). „He had a thirst, just like Thorpe”. Eugene Register-Guard. (Los Angeles Times). str. 1B. 
  3. ^ Blanchette, John (15. 5. 1989). „O'Brien qualifies for Big Sky 200”. Spokesman-Review. str. C4. 
  4. ^ Drape, Joe (5. 5. 1996). „O'Brien finds himself bigger obstacle than decathlon”. Spartanburg Herald-Journal. South Carolina. Cox News Service. str. D8. 
  5. ^ Blanchette, John (28. 5. 1988). „O'Brien powers CCS”. Spokesman-Review. str. B5. 
  6. ^ „The Spokesman-Review - Pretraga arhive Google vesti”. news.google.com. Pristupljeno 2024-10-16. 
  7. ^ „Ex-Idaho's O'Brien winds up second”. Lewiston Morning Tribune. 14. 6. 1990. str. 1B. 
  8. ^ Grummert, Dale (19. 8. 1990). „Playing the waiting game”. Lewiston Morning Tribune. str. 1D. 
  9. ^ Grummert, Dale (30. 12. 1990). „Tribune's top ten sports stories: 6. Dan O'Brien”. Lewiston Morning Tribune. str. 4C. 
  10. ^ „Moscow-Pullman Daily News - Pretraga arhive Google vesti”. news.google.com. Pristupljeno 2024-10-16. 
  11. ^ Anderson, Curtis (28. 6. 1992). „The Dan and Dave show is over”. Eugene Register-Guard. str. 1E. 
  12. ^ „Tragic day at the Trials”. Moscow-Pullman Daily News. Idaho Washington. 29. 6. 1992. str. 1C. 
  13. ^ Gillespie, Kerry (3. 7. 2016). „For Damian Warner, four years of training comes to fruition at Rio Olympics in August - Toronto Star”. thestar.com. Pristupljeno 14. 1. 2017. 
  14. ^ „Dan O'Brien still a hero to hometown hero to fans”. Ellensburg Daily Record. Washington. Associated Press. 25. 7. 1992. str. 6. 
  15. ^ Foster, Mary (27. 6. 1992). „Will it be Dan or will it be Dave?”. Spartanburg Herald-Journal. South Carolina. Associated Press. str. C1. 
  16. ^ Rodman, Bob (6. 9. 1992). „Dan O'Brien earns decathlon world record”. Eugene Register-Guard. Oregon. str. 1E. 
  17. ^ „Definitely Dan's day: O'Brien sets decathlon mark”. Observer-Reporter. Washington, Pennsylvania. Associated Press. 6. 9. 1992. str. C8. 
  18. ^ „Dan O'Brien breaks Daley's world record”. Reading Eagle. Pennsylvania. news services. 6. 9. 1992. str. D3. 
  19. ^ Rodman, Bob (14. 6. 1993). „O'Brien takes aim at decathlon mark”. Eugene Register-Guard. Oregon. str. 4B. 
  20. ^ „Dvorak tops O'Brien's world decathlon mark”. Sarasota Herald Tribune. Florida. Associated Press. 5. 7. 1999. str. 2C. 
  21. ^ „9039 points! Eaton breaks world record before a home crowd in Eugene”. IAAF. 24. 6. 2012. Pristupljeno 12. 7. 2016. 
  22. ^ „4th IAAF World Indoor Championships”. worldathletics.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-10-16. 
  23. ^ Baum, Bob (2. 8. 1996). „O'Brien buries memories of '92”. Eugene Register-Guard. Associated Press. str. 1C. 
  24. ^ Powell, Shaun (2. 8. 1996). „O'Brien endures to win decathlon”. Milwaukee Journal Sentinel. (Newsday). str. 1C. [mrtva veza]
  25. ^ Ventre, Michael (2. 8. 1992). „O'Brien strikes Olympic gold”. Moscow-Pullman Daily News. Idaho-Washington. (Los Angeles Daily News). str. 1B. 
  26. ^ Baum, Bob (19. 7. 2000). „O'Brien bows out of Olympic trials”. Moscow-Pullman Daily News. Idaho-Washington. Associated Press. str. 1B. 
  27. ^ „Injured foot to keep O'Brien from trials”. Toledo Blade. Ohio. Associated Press. 19. 7. 2000. str. 7C. 
  28. ^ „Injured O'Brien 'officially done' with decathlon”. Spokesman-Review. Spokane, Washington. Associated Press. 9. 7. 2004. str. C2. 
  29. ^ Matthies, Steve (8. 7. 2004). „O'Brien says his decathlon career over”. Herald and News. 
  30. ^ Penner, Mike (8. 5. 2009). „Dan O'Brien hops his way to a world record”. Los Angeles Times. Pristupljeno 3. 8. 2012. 
  31. ^ Rovell, Darren (29. 7. 2008). „Catching Up With Dan And Dave”. CNBC. 
  32. ^ „O'Brien moves to Phoenix”. Eugene Register-Guard. wire services. 25. 1. 1997. str. 2D. 
  33. ^ White, Vera (14. 4. 1994). „The house that Dan built”. Moscow-Pullman Daily News. Idaho-Washington. str. 1A. 
  34. ^ „Idaho city celebrates Dan O'Brien Day”. Deseret News. Salt Lake City, Utah. Associated Press. 19. 8. 1996. str. B2. 
  35. ^ Johnson, David (19. 8. 1996). „O'Brien given hero's welcome”. Lewiston Morning Tribune. str. 1A. 
  36. ^ Roesler, Rich (19. 8. 1996). „Thousands honor hometown hero”. Spokesman-Review. Spokane, Washington. str. A1. 
  37. ^ Sullivan, Tim (19. 8. 1996). „A hero's homecoming”. Moscow-Pullman Daily News. Idaho-Washington. str. 1C. 
  38. ^ „Dan O'Brien - Track and Field”. Oregon Sports Hall of Fame. Arhivirano iz originala 27. 7. 2011. g. Pristupljeno 5. 5. 2011. 
  39. ^ Brandon, Steve (7. 10. 2005). „'Dan and Dave' reunion”. Portland Tribune. Arhivirano iz originala 11. 2. 2012. g. Pristupljeno 23. 2. 2010. 
  40. ^ „USA Track & Field - Devers, O'Brien, Temple, Connolly selected to U.S. Olympic Hall of Fame”. www.usatf.org. Arhivirano iz originala 2012-05-15. g. 
  41. ^ „Klamath Falls rolls red carpet for O'Brien”. Eugene Register-Guard. news services. 14. 9. 1996. str. 2D. 
  42. ^ „O'Brien receives hero's welcome from home town”. Moscow-Pullman Daily News. Idaho-Washington. Associated Press. 16. 9. 1996. str. 1C. 
  43. ^ Meehan, Jim; Lee, Greg (29. 12. 1996). „A year to remember”. Spokesman-Review. Spokane, Washington. str. C9. 
  44. ^ „Dan O'Brien Track and Field Complex”. Spokane, Washington: Bernardo Wills Architects. 2011. Pristupljeno 12. 7. 2016. 
  45. ^ „Dan O'Brien Track Complex”. University of Idaho. 22. 5. 2012. Pristupljeno 12. 7. 2016. 
  46. ^ „O'Brien helps cut the ribbon on revamped track”. Go Vandals.com. 7. 5. 2012. Pristupljeno 14. 5. 2012. 
  47. ^ Rokyta, Devin (8. 5. 2012). „O'Brien returns to Idaho”. Orlando Sentinel. Florida. (Moscow-Pullman Daily News). Arhivirano iz originala 16. 12. 2014. g. Pristupljeno 12. 7. 2016. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Дан_О’Брајен&oldid=28859311”