Даријан Михајловић
Даријан Михајловић (Београд, 11. новембар 1972) је српски позоришни редитељ и универзитетски професор.
Даријан Михајловић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 11. новембар 1972. |
Место рођења | Београд, СФРЈ |
Уметнички рад | |
Најважнија дела | Тартиф |
Биографија
уредиДипломирао је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду у класи професора Љубомира Драшкића.[1][2] Био је стипендиста Фонда „Мадлена Јанковић” у области драмских уметности.
Почетак његовог позоришног рада је био у омладинском позоришту ДАДОВ.[3]
Уметнички директор позоришта ДАДОВ био је од 1994. до 2000. године.[1] Током тог периода водио студио глуме у истом позоришту.
Од 2005. радио је као секретар за културу града Београда.[4] Током периода обављања функције није режирао.[1]
Један је од оснивача, редитељ и продуцент позоришне трупе Торпедо. Са Торпедом до сада обишао је скоро све европске земље и неке од најзначајнијих европских фестивала.[2]
Саветник је Зуерцхертхеатер Спектакел, фестивала у Цириху.[5]
Био је председник управног одбора Синдиката Драмских Уметника Србије од 1999 до 2002-ге године[2] и председник савета БИТЕФ фестивала 2000-2004.
У периоду 2014/2016 режирао је неколико представа у Берлину, у Монбижу театру и Мерхенхуте.[6][7] Његова представа Тартиф је проглашена за један од највећих културних догађаја у 2015.години у Берлину. Написао је два драмска текста.[8]
Ради као ванредни професор на Факултету драмских уметности у Београду, на предмету позоришна режија.[1][9]
Он сматра да у позоришту може доћи до помирења прве и друге Србије[10]
Награде
уреди- Две награде за најбољу режију на фестивалу БАП.[6]
- Награда Јоаким Вујић за најбољу режију 1998. године за представу Копље Ужичког позоришта[6]
- Златни ћуран за најбољу режију представе Лаки комад Крушевачког позоришта (Јагодина 2001. године)[2]
- Награда за најбољу режију и за најбољи кратки играни филм (ЗЛАТНА ПЛАКЕТА Града Београда) на фестивалу кратког, документарног и анимираног филма (Београд 2000)
- Специјална награда жирија и ЗЛАТНА ПОМОРАНЏА на фестивалу кратког и документарног филма у Анталији (Турска)[2]
- Годишња награда за најбољу представу у целини Српског народног позоришта у Новом Саду, за Вердијеву оперу Магбет, 2002.[2]
Режиране представе
уредиРежирао је преко четрдесет драма и четири опере.
- У поверењу, 01.06.1995, Београд, Београдско драмско позориште[6]
- Полицајци, 19.03.1996, Београд, Атеље 212[6]
- Протекција, 21.11.1996, Крушевац, Крушевачко позориште[6]
- Клиње, 13.05.1997, Београд, Позориште Бошко Буха[6]
- Класни непријатељ, 17.05.1998, Београд, Београдско драмско позориште[6]
- Копље, 15.09.1998, Ужице, Народно позориште[6]
- Видимо се у Ден Хагу, Београд, Култ театар[6]
- Лаки комад, 05.05.2000, Крушевац, Крушевачко позориште[6]
- Пацоловац, 22.04.2001, Крушевац, Крушевачко позориште[6]
- Магбет, 22.12.2001, Српско народно позориште[2]
- Лаку ноћ децо, 24.12.2001, Београд, Позориште 'Бошко Буха'[6]
- Два витеза из Вероне, 12.05.2002, Београд, Позориште 'Бошко Буха'[6]
- Убиство сестре Џорџ, 17.05.2002, Београд, Београдско драмско позориште[6]
- Коме верујете?, 03.03.2004, Нови Сад, Српско народно позориште[6]
- Школа, 21.06.2004, Београд, Мало позориште Душко Радовић[6]
- Слепи миш, 21.12.2004, Нови Сад, Српско народно позориште[6]
- Два витеза из Вероне, Београд, Позориште 'Бошко Буха'[6]
- Амселфелд, 20.09.2007, Београд, Битеф театар[6]
- Моћ судбине, 11.04.2009, Београд, Народно позориште[6]
- На слово, на слово, 17.04.2010, Београд, Позориште на Теразијама[6]
- Седам и по, 21.04.2011, Нови Сад, Новосадско позориште - Úјвидéки сзíнхáз[6]
- Грађанин племић, 29.06.2012, Београд, Народно позориште[6][11]
- Киша, 09.02.2014, Београд, Позориште 'Бошко Буха'[6]
- Црвенкапа, 27.04.2015, Београд, Позориште 'Бошко Буха'[6]
- Вечити младожења, 05.12.2016, Нови Сад, Српско народно позориште[6]
- Бубамарац, 23.02.2017, Београд, Позориште лутака „Пинокио”[6]
- Флорентински шешир, 10.12.2017, Београд, Позориште 'Бошко Буха'[6]
- Школа, 09.05.2018, Београд, Врачарски омладински центар ДАДОВ[6]
- Љубав у Савамали,[1] 16.11.2018, Београд
- Дантонова смрт[2]
- Overlapping[2]
- Животињска фарма[2]
- Етно циркус[2]
- На слово, на слово[8]
- Тартиф[12]
- Веселе жене Винџорске[13]
- Вртешка[14]
- Девојке без руку[15]
- Флорентински шешир[16]
- Ноћ лудака у господској улици[16]
- Неколико представа по бајкама браће Грим[17]
Референце
уреди- ^ а б в г д „Кроз Звездарин телескоп: Даријан Михајловић”. Звездара Театар (на језику: енглески). 2018-11-29. Приступљено 2021-11-04.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј „Stvari loše stoje”. Nedeljnik Vreme. Приступљено 2021-11-04.
- ^ Тошић, Михаило (2008). Дух Дадова. Београд: Омладинско позориште Дадов. стр. 53. ISBN 978-86-82263-59-3.
- ^ Радошевић, М. „Повратак пријатеља”. Politika Online. Приступљено 2021-11-04.
- ^ „Darijan Mihajlovic - Srpski”. darijanmihajlovic.myportfolio.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-04.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-11-04.
- ^ „Darijan Mihajlović zaveo nemačku publiku”. Wannabe Man (на језику: енглески). 2015-02-11. Приступљено 2021-11-04.
- ^ а б „Bosifest | Selekcije/Selektori”. Bosifest (на језику: енглески). Приступљено 2021-11-04.
- ^ „Darijan Mihajlović | FDU”. fdu.bg.ac.rs. Приступљено 2021-11-04.
- ^ „U pozorištu mogu da se pomire i Prva i Druga Srbija - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено 2021-11-04.
- ^ Beogradu, IT Centar Narodnog pozorišta u. „GRAĐANIN PLEMIĆ”. Народно позориште у Београду (на језику: српскохрватски). Приступљено 2021-11-04.
- ^ „Uspešna premijera Molijerovog "Tartifa" u režiji Darijana Mihajlovića u Berlinu”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-11-04.
- ^ „Narodno pozorište Sterija”. www.npsterija.rs. Приступљено 2021-11-04.
- ^ „Seksualnost večna tabu tema | SEEcult.org”. www.seecult.org. Приступљено 2021-11-04.
- ^ N.Dž. „Darijan Mihajlović režira "Devojku bez ruku" u Berlinu”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-11-04.
- ^ а б „Darijan Mihajlović: Rasna komedija o periodima gozbe i gladovanja kroz koje prolaze slobodni umetnici”. Subotičke (на језику: српски). 2020-10-20. Приступљено 2021-11-04.
- ^ Голубовић-Требјешанин, Борка. „Немци су заволели нашег цара Тројана”. Politika Online. Приступљено 2021-11-04.