Љубомир Драшкић Муци

српски и југословенски филмски, телевизијски и позоришни режисер
(преусмерено са Љубомир Драшкић)

Љубомир Драшкић (Загреб, 20. јуни 1937Београд, 25. јануар 2004) познатији по свом надимку Муци, био је српски и југословенски филмски, телевизијски и позоришни режисер.

Љубомир Драшкић
Лични подаци
НадимакМуци
Датум рођења(1937-06-20)20. јун 1937.
Место рођењаЗагреб, Краљевина Југославија
Датум смрти25. јануар 2004.(2004-01-25) (66 год.)
Место смртиБеоград, Србија, Србија и Црна Гора
УниверзитетДрамске уметности у Београду
ЗанимањеФилмски, телевизијски и позоришни режисер
Породица
СупружникМаја Чучковић(19621984)
Светлана Бојковић(19902004)
ДецаИвa Драшкић Вићановић
Рад
Активни период1961—2004.
Веза до IMDb-а

Биографија

уреди

Рођен је 20. јуна 1937. у Загребу, од оца Сретена Драшкића, дипломате Краљевине Југославије и мајке Наде Албанези. Отац Сретенов, бригадни генерал Војске Краљевине Југославије Панте Драшкића био је дугогодишњи ордонанс и ађутант краља Александра I а потом у годинама пред Други светски рат и канцелар краљевих ордена. Муцијеви родитељи су се венчали 1935. године, након што је његова мајка променила веру из католичке у православну. Деда по мајци био је шеф царине у Загребу, где Муци проводи најраније детињство.[1] Након Априлског рата 1941. године, са породицом се сели за Београд. Почетком 1942. године одлази тајно са мајком у Загреб. Ту завршава и два разреда основне школе, да би се почетком 1944. године се вратили за Београд. За православни Ускрс те године доживео је Савезничко бомбардовање а у октобру исте године пратио је борбе за ослобођење Београда, и долазак руских ослободилаца који су претраживали све куће тражећи нацисте. У једном таквом претраживању сусрео се са совјетским војником који му је као детету поклонио заплењену чоколаду. У каснијим годинама наводио је да су то били "мириси ратног детињства" које је доживео.

У првим годинама након ослобођења Југославије, породица Драшкић је анатемисана. Због чланства његовог деде као министра рада у Влади народног спаса, Муцијев отац је 1946. године, као предратни каријерни и високообразовани дипломата прво примљен у Министарство спољних послова а након двадесет дана избачен са образложењем да је "неподобни син грешног оца". Та ситуација утиче и на младог Муција, те је често растрзан у школовању на релацији Београд-Загреб. Четврту (мушку) гимназију у Београду завршава 1955. Након завршетка гимназије уписује историју уметности. После две године бављења глумом у Академском позоришту, 1957. је примљен на Академију за позоришну уметност у Београду, на студије режије у класи професора Вјекослава Афрића. Као студент асистира Бојану Ступици у припреми Диренматове „Посете старе даме“, па „Опере за три гроша“ и других послова у позоришта.[2] Ступица нагло напушта Југословенско драмско позориште (ЈДП), а Муци, по Бојановој жељи, доводи Оперу до премијере. Изванредан почетак дуге и успешне редитељске каријере настављене на матичној сцени Атељеа 212, као и на другим сценама (укупно 82 позоришне режије). Управник Атељеа 212 био је у периоду од 1984. до пензионисања 1996. године.

Два пута се женио. Први пут глумицом Мајом Чучковић. Са њом је имао ћерку Иву Драшкић Вићановић. Други пут се поново оженио али у каснијим годинама, такође глумицом Светланом Бојковић. У овом браку није било деце.

Преминуо је 25. јануара 2004. године. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[3]

Њему у част установљена је 2005. године награда за режију „Љубомир Муци Драшкић”, коју додељују Атеље 212 и Скупштина града Београда.[4]

Видите још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Na dan 20.6.1937.: Rođen Ljubomir Draškić Muci, srpski...”. www.nadanasnjidan.net. Приступљено 2024-02-03. 
  2. ^ Милосављевић, Александар. „Муци: Господин са либелом”. Politika Online. Приступљено 2024-01-26. 
  3. ^ „Umro reditelj Ljubomir Muci Draškić”. Приступљено 28. 3. 2013.  Текст „ Spektakl ” игнорисан (помоћ); Текст „ Novosti.rs ” игнорисан (помоћ)
  4. ^ Саша Милавић Дејвис добитница награде „Љубомир Муци Драшкић” („Политика”, 20. септембар 2017)

Литература

уреди
  • Пашић, Феликс (2010). Муци Љубомир Драшкић или живети у позоришту (на језику: (језик: српски)). Београд: Музеј Позоришне уметности Србије. стр. 259 страна. ISBN 978-86-80629-51-3. 

Спољашње везе

уреди