Гробље ослободилаца Београда 1944.

Гробље ослободилаца Београда 1944. је спомен-гробље посвећено југословенским и совјетским борцима погинулим у борбама за ослобођење Београда, октобра 1944. године. Уређено је отворено 20. октобра 1954. године поводом десетогодишњице ослобођења, а налази се у улици Мије Ковачевића, преко пута главног улаза у Ново гробље. Овде је сахрањено 1.395 бораца НОВ и ПОЈ и 818 бораца Црвене армије.

Гробље ослободилаца Београда 1944.
Гробље ослободилаца Београда 1944. и скулптура „Партизан на вечној стражи“, рад вајара Радете Станковића
Опште информације
Место	у Београд
Општина	Палилула
Држава	Србија
Врста споменика	Спомен-гробље
Време настанка	1954.
Тип културног добра	Споменик културе
Власник	Република Србија
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе града Београда
beogradskonasledje.rs

Овај чланак је део чланка о Споменицима посвећеним Народноослободилачкој борби 1941—1945.

Ово спомен-гробље је први меморијални комплекс изграђен у Београду, након завршетка Другог светског рата. Уређено је као парковска површина, са добро укомпонованим појединачним и групним надгробним плочама, по пројекту архитекте Бранка Бона и инжењера хортикултуре Александра Костића. На улазу у гробље налази се монументална капија са рељефима, који су дело вајара Радете Станковића, док се у самом парку налази скулптура Црвеноармејац, рад вајара Антуна Аугустинчића. Године 1988, на платоу испред гробља је подигнута скулптура Партизан на вечној стражи, рад Радете Станковића.

Од отварања спомен-гробља, 1954. године на њему се сваког 20. октобра полажу венци поводом Дана ослобођења Београда у Другом светском рату, као и 9. маја поводом Дана победе на фашизмом. Године 2009, гробље је поводом шездесетпете годишњице ослобођења било детаљно уређено и обновљено.

Положај

Гробље ослободилаца Београда простире се на 1,12 хектара парковске површине. Улаз у спомен-гробља се избија на улицу Мије Ковачевића, тачно преко пута главног улаза у Ново гробље. Већим делом леве стране спомен-гробља се налази зид, који ово гробље раздваја од Јеврејског гробља, док мањим делом гробље избија на двориште вртића „Мали принц”, који послује у оквиру Предшколске установе „Бошко Буха”. Са задње стране гробља се налази двориште основне школе „Ослободиоци Београда”, док се са десне стране гробља протеже Прерадовићева улица.

Гробље је лоцирано на самој граници градских општина Палилула и Звездара, које раздваја улица Мије Ковачевића, па се тако Гробље ослободилаца Београда и Јеврејско гробље налазе на територији Палилуле, док се Ново гробље налази на територији Звездаре.

Историјат

Београдска операција

Пеко Дапчевић и Владимир Жданов на сахрани погинулих Црвеноармејаца на Позоришном тргу, 28. октобра 1944. године.

Борбе за ослобођење Београда у Другом светском рату вођене су од 14. до 20. октобра 1944. године, у склопу Београдске операције, која је вођена од 10. до 22. октобра. Прва армијска група НОВ и ПОЈ, под командом генерала Пека Дапчевића, добила је у другој половини 1944. години задатак да ослободи Београд. У овом подухвату она је подржана од стране совјетског Четвртог механизованог корпуса, под командом генерала Владимира Жданова. На ширем подручју Београда, Немци су располагали са око 40—50 пешадијских батаљона, четири тенковска батаљона и 12—16 артиљеријских дивизиона. У уводним борбама од 10. до 14. октобра партизанско-совјетске снаге су савладале немачки отпор на прилазима Београда и избиле на периферију града. Борбе у граду, вођене су од 14. до 20. октобра, као и са немачком смедеревском групацијом која је уништена код Авале, после безуспешног покушаја да се споји с немачким снагама у граду.

Београд је ослобођен 20. октобра, а два дана касније и Земун. У Београдској операцији Немци су имали 16.800 мртвих и 8.739 заробљених војника. Прва армијска група НОВ и ПОЈ имала је 2.944 мртвих и 3.379 рањених, док је Четврти моторизовани корпус имао 960 мртвих. Уништењем немачке смедеревске групације заплењено је 1.500 разних моторних возила, 80 тенкова и 200 топова. Ослобођењем Београда била је за преостали одбрамбени систем Немаца на Балкану пресечена, на најосетљивијем месту, основна магистрала Балканског полуострва Солун—Београд—Будимпешта. Након ослобођења централне Србије и Београда, немачка група армија „Е”, која се повлачила из Грчке и Албаније, морала је да се пробија кроз слабо комуникативне области, што је сасвим успорило њено повлачење и огромно повећало њене губитке.

Првобитна сахрањивања

Партизански борци на гробу палог друга.

Одмах по ослобођењу Београда 1944. године, почело је обележавање места на којима су сахрањивани борци погинули у борбама за ослобођење града. На Позоришном тргу (данас Трг републике) је 27. октобра сахрањена је већа група совјетских бораца, а сахрани су поред великог броја грађана присуствовали и генерал-лајтнант Владимир Жданов, командант Четвртог гардијског механизованог корпуса Црвене армије и генерал-лајтнант Пеко Дапчевић, командант Прве армијске групације НОВЈ. У периоду до децембра подигнуто је укупно 18 великих и 84 мала споменика совјетским борцима, а поред споменика на Позоришном тргу истицали су се споменици — на Славији, код Вуковог споменика, код Студентског дома, на Старом сајмишту и др. Ови споменици, уклоњени су почетком педесетих година, а посмртни остаци су пренети на простор преко пута Новог гробља. Као разлози за уклањања ових споменика и гробница, истичу се два разлога - први политичке природе јер је 1948. године дошло до захлађења односа између ФНРЈ и СССР, а други естетске јер је било неприкладно да се у централним деловима града налазе гробнице.

Спомен-гробље

Спомен-гробље ослободиоцима Београда изграђено је 1954. године по идеји архитекте Бранка Бона, док је парк унутар спомен-гробља пројектовао инжењер Александар Крстић. Аутор камене капије и рељефа на њој је вајар Радета Станковић, а аутор скулптуре „Црвеноармејац“, која се налази у унутар спомен-гробља, је вајар Антун Аугустинчић.

Од 2.944 бораца Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије (НОВ и ПОЈ) и 961 борца совјетске Црвене армије, колико их је погинуло током борби за ослобођење Београда, од 12. до 20. октобра 1944. године, у заједничкој гробници сахрањено је 1.386 бораца НОВ и ПОЈ и 711 бораца Црвене армије.

Изглед

На уласку у гробље налази се камена капија изнад које стоји натпис Ослободиоцима Београда 1944. На капији се са леве и десне стране се налазе рељефи израђени у брачком мермеру - леви рељеф приказује „партизанске и совјетске борце у борби са окупатором“, а десни рељеф „сусрет народа - радника и сељака са ослободиоцима“. Са унутрашње стране капије налазе се натписи:

ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ БЕОГРАДА ОД ФАШИСТИЧКИХ ОКУПАТОРА ДАЛИ СУ СВОЈЕ ЖИВОТЕ 2944 БОРЦА НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКЕ ВОЈСКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И 961 БОРАЦ ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ * НА ОВОМ ГРОБЉУ САХРАЊЕНО ЈЕ 1386 БОРАЦА НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКЕ ВОЈСКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ и 711 БОРАЦА ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ

У БОРБАМА ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ БЕОГРАДА ОКТОБРА 1944 ГОДИНЕ УЧЕСТВОВАЛЕ СУ 1 ПРОЛЕТЕСКА * 6 ПРОЛЕТЕРСКА ЛИЧКА * 21 И 23 СРПСКА * 11 БОСАНСКА * 5 КРАЈИШКА * 16 И 36 ВОЈВОЂАНСКА И 28 СЛАВОНСКА ДИВИЗИЈА НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКЕ ВОЈСКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И IV МОТО-МЕХАНИЗОВАНИ КОРПУС ЦРВЕНЕ АРМИЈЕ

Спомен-гробље ослободиоцима Београда свечано је отворено 20. октобра 1954. године у оквиру прославе десетогодишњице ослобођења Београда. Свечаном отварању гробља тада су присуствовали - Моша Пијаде, председник Савезне народне скупштине; Александар Ранковић, потпредседник Савезног извршног већа; Петар Стамболић, председник Народне скупштине Србије; Ђуро Салај, председник Централног већа Савеза синдиката Југославије; генерал-пуковник Пеко Дапчевић, начелник Генералштаба ЈНА; Ђурица Јојкић, председник Народног одбора града Београда; Василиј Ваљков, амбасадор Совјетског Савеза; као и друге истакнуте личности из политичког живота Југославије и Србије, представници организације Савеза бораца, многобројни грађани и чланови породица погинулих.

На Дан победе над фашизмом 9. маја 1988. испред спомен-гробља откривен је споменик „Партизан на вечној стражи“, рад вајара Радете Станковића. Овај споменик висок 2,8 m представља партизана победника са спуштеном пушком — као обележје мира. Споменик партизану у камену који стоји на вечној стражи и чува своје другове — пале борце, открио је генерал-пуковник Пеко Дапчевић.

Поводом прославе 65. годишњице ослобођења Београда и посете председника Руске Федерације Дмитрија Медведева Србији, октобра 2009. године, спомен-гробље је детаљно уређено и обновљено.

• 
  Лева страна рељефа на улазу у спомен—гробље са приказом из борбе
• 
  Улаз у гробље
• 
  Десна страна рељефа на улазу у спомен—гробље са приказом дочека ослободилаца

Хероји

Медаља Златна звезда

Међу 1.386 бораца НОВ и ПОЈ и 711 борца Црвене армије, колико их је сахрањено на Гробљу ослободилаца Београда, налазе се и имена истакнутих бораца, народних хероја Југославије и хероја Совјетског Савеза. Неки од сахрањених су:

• Бранко Ђоновић
• Милисав Ђуровић
• Махмут Ибрахимпашић Машо
• Слободан Јовић
• Душан Милутиновић
• Васил Михаилов
• Вера Мишчевић
• Блажо Попивода
• Федор Федин

Галерија

• 
  Детаљ са каменог рељефа на улазу у гробље
• 
  Црвеноармејац, рад вајара Антуна Аугустинчића
• 
  Партизан на вечној стражи, рад вајара Радете Станковића
• 
  гроб Маше Ибрахимпашића
• 
  Гроб Бранка Ђоновића и Слободана Јовића
• 
  гроб непознате партизанке
• 
  гроб Василиа Михаилова, Хероја СССР
• 
  гроб Федора Федина, Хероја СССР
• 
  Гроб Блаже Попиводе и Душана Милутиновића

Види још

• Споменик црвеноармејцу у Београду

Литература

• Abram, Marco (2012). „20.Oktobar – Narratives of Identities in the Celebrations for Belgrade’s Liberation Day (1945—1961)” (PDF). History of Communism in Europe (на језику: енглески). Institutul de Investigare a Crimelor Comunismului și Memoria Exilului Românesc (3): 169—187. 
• Ast, Slobodanka (2014). „Original falsifikata” (PDF). Helsinška povelja — Glasilo Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Beograd. XIX (decembar 2014) (181 [posebno izdanje]): 8—11. 
• Аџемовић-Анђелковић, Дијана (2017). Симболика архитектонског израза у меморијалној архитектури у Србији (докторска дисертација). Београд: Архитектонски факултет Универзитета у Београду. 
• Bandula, Snježana (1983). „Monumentalna plastika Antuna Augustinčića; (diplomski rad).”. Anali Galerije Antuna Augustinčića. Klanjec: Galerija Antuna Augustinčića (3): 21—65. 
• Брдар, Милан, ур. (201?). Ново гробље у Београду — Водич (PDF). Београд: ЈКП Погребне услуге.  COBISS.SR 1029416631
• Vujčić, Davorin (2007). „Majstorske radionice likovnih umjetnosti: Majstorska radionica Antuna Augustinčića” (PDF). Anali Galerije Antuna Augustinčića. Klanjec: Galerija Antuna Augustinčića. XXVI (2006) (26): 35—86. 
• Vujčić, Davorin (2012). „Spomenik zahvalnosti Crvenoj armiji”. poglavlje u katalogu: Refleksije vremena 1945.-1955, 12. prosinca 2012. — 10. ožujka 2013. Galerija Klovićevi dvori (ur. Jasmina Bavoljak). Zagreb: Galerija Klovićevi dvori. стр. 127—138. Архивирано из оригинала 16. 06. 2018. г. Приступљено 03. 01. 2019. 
• Vučković, Slavica (2014). „U stegama travestije” (PDF). Helsinška povelja — Glasilo Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Beograd. XIX (decembar 2014) (181 [posebno izdanje]): 19—21. 
• Живанчевић, Јелена А. (2012). Социјалистички реализам у архитектонској и урбанистичкој теорији и пракси Југославије (докторска дисертација). Београд: Архитектонски факултет Универзитета у Београду. 
• Живковић, Нада (2014). Гробље ослободилаца Београда = МемориалЬное кладвище освободителям Белграда = Cementry of The Liberators of Belgrade. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда.  COBISS.SR 210013964
• Jokić, Gojko (1986). Jugoslavija : Spomenici revolucije : turistički vodič (PDF). Beograd: Turistička štampa.  COBISS.SR 11699719
• Југословенска народна армија подиже Спомен-гробље палим борцима за ослобођење Београда : 20. октобар 1954. [Б. м. : б. и.] 1954.  COBISS.SR 1024776077
• Jugoslovenska skulptura 1870—1950 (ur. Miodrag B. Protić). Beograd: Muzej savremene umetnosti. 1975.  COBISS.SR 1931015
• Kadijević, Aleksandar (2011). „Hrvatski arhitekti u izgradnji Beograda u 20. stoljeću”. Prostor : znanstveni časopis za arhitekturu i urbanizam. Zagreb: Arhitektonski fakultet Sveučilišta u Zagrebu. 19 (2 (42)): 466—477. 
• Кадијевић, Александар (2012). „О соцреализму у београдској архитектури и његовим опречним тумачењима” (PDF). Наслеђе. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда (IX): 75—88. 
• Kolešnik, Ljiljana (1992). „Realistička konstanta i socrealističke manifestacije u umjetnosti Antuna Augustinčića”. Anali Galerije Antuna Augustinčića. Klanjec: Galerija Antuna Augustinčića (12): 49—73. 
• Kolešnik, Ljiljana (1994). „Ikonografija socrealizma u opusu Antuna Augustinčića”. Peristil : zbornik radova za povijest umjetnosti. Zagreb: Društvo povjesničara umjetnosti Hrvatske. 37 (1): 169—176. 
• Lazarević, Jelena (2004). „Inonotus hispidus kao uzročnik truleži nekih lišćarskih vrsta urbanog zelenila” (PDF). Poljoprivreda i šumarstvo. Podgorica. 50 (1—2): 105—116. 
• Лазић, Снежана; Мандић, Слободан; Мијатовић, Владимир; Митровић Коцев, Јелена; Обрадовић, Мирјана; Стојановић, Исидора (2014). Ослобођење Београда 70 година после — кроз фондове и збирке Историјског архива Београда : каталог изложбе (PDF). Београд: Историјски архив Београда. 
• Лекић, Даринка (1995). Београд, град за сва времена. Београд: Наука.  COBISS.SR 34396684
• Manojlović Pintar, Olga (2005). „„ŠIROKA STRANA MOJA RODNAJA“, Spomenici sovjetskim vojnicima podizani u Srbiji 1944 — 1954” (PDF). Tokovi istorije. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije. 1—2: 134—144. 
• Манојловић Пинтар, Олга (2005). Идеолошко и политичко у споменичкој архитектури Првог и Другог светског рата на тлу Србије (докторска дисертација). Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду.  COBISS.SR 512801175
• Manojlović Pintar, Olga (2008). „Uprostoravanje ideologije: Spomenici Drugog svetskog rata i kreiranje kolektivnih identiteta”. Igor Graovac (prir.), Dijalog povjesničara/istoričara, 10/1, Osijek 22—25. rujna 2005. Zagreb: Friedrich Neumann Stiftung: 287—307. 
• Manojlović Pintar, Olga; Ignjatović, Aleksandar (2008). „Redefinisanje sećanja (1)” (PDF). Helsinška povelja — glasilo Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Beograd. XIII (januar - februar 2008) (115—116): 32—33. 
• Manojlović Pintar, Olga; Ignjatović, Aleksandar (2008). „Prostori selektovanih memorija: Staro Sajmište u Beogradu i sećanje na Drugi svetski rat”. poglavlje u zborniku: Kultura sjećanja: 1941. — Povijesni lomovi i svladavanje prošlosti (ur. Sulejman Bosto, Tihomir Cipek & Olivera Milosavljević) (PDF). Zagreb: Disput. стр. 95—112. 
• Manojlović Pintar, Olga; Radanović, Milan; Pisarri, Milovan; Lajbenšperger, Nenad; Traverso, Enzo (2013). Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941-44. Priručnik za čitanje grada (ur. Rena Rädle i Milovan Pisarri) (PDF). Beograd: M. Radanović (Pekograf).  COBISS.SR 196788236
• Manojlović Pintar, Olga (2014). Arheologija sećanja, spomenici i identiteti u Srbiji 1918 – 1989. Beograd: Udruženje za društvenu istoriju, Čigoja štampa.  COBISS.SR 208226060
• Мереник, Лидија (2013). Политички простори уметности 1929—1950 : борбени реализам и социјалистички реализам : 20. децембар 2013 — 20. фебруар 2014 [каталог изложбе]. Нови Сад: Галерија ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића. стр. 1—9.  COBISS.SR 282221319
• Милорадовић, Горан (2007). „Прах праху: Стаљинистички погребни ритуали у социјалистичкој Југославији” (PDF). Годишњак за друштвену историју. 1—3: 83—106. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 06. 2018. г. Приступљено 25. 07. 2018. 
• Милорадовић, Горан (2012). Лепота под надзором : совјетски културни утицаји у Југославији : 1945-1955. Београд: Институт за савремену историју.  COBISS.SR 190120460
• Мирјанић, Благоје (1955). „Прослава десетогодишњице ослобођења Београда” (PDF). Годишњак Музеја града Београда. Београд: Музеј града Београда (II): 511—530. Архивирано из оригинала (PDF) 20. 10. 2021. г. Приступљено 25. 07. 2018. 
• Обреновић, Виолета Н. (2013). Српска меморијална архитектура 1918—1955 (докторска дисертација). Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду. 
• Павићевић, Александра (2011). Време (без) смрти: представе о смрти у Србији 19—21. века. Посебна издања / Српска академија наука и уметности, Етнографски институт ; Књига 73. Београд: Етнографски институт Српске академије наука и уметности.  COBISS.SR 181522956
• Pavlović, Antica (1962). Javni spomenici na području grada Beograda [katalog]. Beograd: Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.  COBISS.SR 512900247
• Pavičić, Snježana (2012—2015). „Neka zapažanja o Spomeniku zahvalnosti Crvenoj armiji u Batinoj Skeli” (PDF). Anali Galerije Antuna Augustinčića. Klanjec: Galerija Antuna Augustinčića. XXXII–XXXV (2012.—2015) (32—33/34—35): 249—260. 
• Пекић, Милица В. (2012). „Мапа стратегија уметничког деловања у јавном простору Београда од 1945. до 2000. године” (PDF). Зборник Народног музеја. Историја уметности. Београд: Народни музеј. XX (2): 479—498.  COBISS.SR 195201036 COBISS.SR 5042447
• Поповић, Разуменка Зума (1981). Споменици Народноослободилачке борбе и револуције СР Србије 1941—1945. Београд: Експорт прес.  COBISS.SR 1024016515
• Просен, Милан (2007). „О соцреализму у архитектури и његовој појави у Србији” (PDF). Наслеђе. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда (VIII): 95—117. 
• Radulović, Milica (2012). „Spomenička plastika”. poglavlje u katalogu: Refleksije vremena 1945.-1955, 12. prosinca 2012. — 10. ožujka 2013. Galerija Klovićevi dvori (ur. Jasmina Bavoljak). Zagreb: Galerija Klovićevi dvori. str. 106—126. 
• Revolucionarno kiparstvo; [tekst Juraj Baldani]. Zagreb: Spektar. 1977.  COBISS.SR 49820935
• Ристановић, Александра (2016). „3D скенирање јавних споменика на подручју Београда” (PDF). Наслеђе. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда (XVII): 141—148. 
• Секулић, Јован (1979). „Ново гробље у Београду — споменичка целина изузетног значаја” (PDF). Годишњак града Београда. Београд: Музеј града Београда (XXVI): 193—208. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 08. 2021. г. Приступљено 03. 01. 2019. 
• Секулић, Јован (2004). „Ново гробље у Београду / Споменичко наслеђе — проблеми заштите” (PDF). Наслеђе. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда (V): 179—186. 
• Стојановић, Братислав (1955). „О споменицима Београда” (PDF). Годишњак Музеја града Београда. Београд: Музеј града Београда (II): 461—475. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 10. 2020. г. Приступљено 25. 07. 2018. 
• Stojanović, Dubravka (2013). „Tumačenja istorije, sistem vrednosti i kulturni obrazac”. Republika. Beograd: Zadruga Res Publica. XXV (540—541): 15—22. 
• Horvatinčić, Sanja (2012). „Formalna heterogenost spomeničke skulpture i strategije sjećanja u socijalističkoj Jugoslaviji” (PDF). Anali Galerije Antuna Augustinčića. Klanjec: Galerija Antuna Augustinčića. XXXI (2011) (31): 89—106. 
• Зеленило Београда. Београд: Радна организација „Зеленило Београд” и Културни центар Београда. 1979. 

Спољашње везе

• Спомен братском срцу „Вечерње новости“, 4. октобар 2009.
• Где расте орах жут „Илустрована политика“, октобар 2009.
• Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
• Листа споменика
• Републички завод за заштиту споменика културе-Београд/База непокретних културних добара
• http://beogradskonasledje.rs/2014/10
• Украдена месингана слова са улазног зида („Политика”, 10. јануар 2019)