Groblje oslobodilaca Beograda 1944.

Groblje oslobodilaca Beograda 1944. je spomen-groblje posvećeno jugoslovenskim i sovjetskim borcima poginulim u borbama za oslobođenje Beograda, oktobra 1944. godine. Uređeno je otvoreno 20. oktobra 1954. godine povodom desetogodišnjice oslobođenja, a nalazi se u ulici Mije Kovačevića, preko puta glavnog ulaza u Novo groblje. Ovde je sahranjeno 1.395 boraca NOV i POJ i 818 boraca Crvene armije.

Groblje oslobodilaca Beograda 1944.
Groblje oslobodilaca Beograda 1944. i skulptura „Partizan na večnoj straži“, rad vajara Radete Stankovića
Opšte informacije
Mesto	u Beograd
Opština	Palilula
Država	Srbija
Vrsta spomenika	Spomen-groblje
Vreme nastanka	1954.
Tip kulturnog dobra	Spomenik kulture
Vlasnik	Republika Srbija
Nadležna ustanova za zaštitu	Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda
beogradskonasledje.rs

Ovaj članak je deo članka o Spomenicima posvećenim Narodnooslobodilačkoj borbi 1941—1945.

Ovo spomen-groblje je prvi memorijalni kompleks izgrađen u Beogradu, nakon završetka Drugog svetskog rata. Uređeno je kao parkovska površina, sa dobro ukomponovanim pojedinačnim i grupnim nadgrobnim pločama, po projektu arhitekte Branka Bona i inženjera hortikulture Aleksandra Kostića. Na ulazu u groblje nalazi se monumentalna kapija sa reljefima, koji su delo vajara Radete Stankovića, dok se u samom parku nalazi skulptura Crvenoarmejac, rad vajara Antuna Augustinčića. Godine 1988, na platou ispred groblja je podignuta skulptura Partizan na večnoj straži, rad Radete Stankovića.

Od otvaranja spomen-groblja, 1954. godine na njemu se svakog 20. oktobra polažu venci povodom Dana oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu, kao i 9. maja povodom Dana pobede na fašizmom. Godine 2009, groblje je povodom šezdesetpete godišnjice oslobođenja bilo detaljno uređeno i obnovljeno.

Položaj

Groblje oslobodilaca Beograda prostire se na 1,12 hektara parkovske površine. Ulaz u spomen-groblja se izbija na ulicu Mije Kovačevića, tačno preko puta glavnog ulaza u Novo groblje. Većim delom leve strane spomen-groblja se nalazi zid, koji ovo groblje razdvaja od Jevrejskog groblja, dok manjim delom groblje izbija na dvorište vrtića „Mali princ”, koji posluje u okviru Predškolske ustanove „Boško Buha”. Sa zadnje strane groblja se nalazi dvorište osnovne škole „Oslobodioci Beograda”, dok se sa desne strane groblja proteže Preradovićeva ulica.

Groblje je locirano na samoj granici gradskih opština Palilula i Zvezdara, koje razdvaja ulica Mije Kovačevića, pa se tako Groblje oslobodilaca Beograda i Jevrejsko groblje nalaze na teritoriji Palilule, dok se Novo groblje nalazi na teritoriji Zvezdare.

Istorijat

Beogradska operacija

Peko Dapčević i Vladimir Ždanov na sahrani poginulih Crvenoarmejaca na Pozorišnom trgu, 28. oktobra 1944. godine.

Borbe za oslobođenje Beograda u Drugom svetskom ratu vođene su od 14. do 20. oktobra 1944. godine, u sklopu Beogradske operacije, koja je vođena od 10. do 22. oktobra. Prva armijska grupa NOV i POJ, pod komandom generala Peka Dapčevića, dobila je u drugoj polovini 1944. godini zadatak da oslobodi Beograd. U ovom poduhvatu ona je podržana od strane sovjetskog Četvrtog mehanizovanog korpusa, pod komandom generala Vladimira Ždanova. Na širem području Beograda, Nemci su raspolagali sa oko 40—50 pešadijskih bataljona, četiri tenkovska bataljona i 12—16 artiljerijskih diviziona. U uvodnim borbama od 10. do 14. oktobra partizansko-sovjetske snage su savladale nemački otpor na prilazima Beograda i izbile na periferiju grada. Borbe u gradu, vođene su od 14. do 20. oktobra, kao i sa nemačkom smederevskom grupacijom koja je uništena kod Avale, posle bezuspešnog pokušaja da se spoji s nemačkim snagama u gradu.

Beograd je oslobođen 20. oktobra, a dva dana kasnije i Zemun. U Beogradskoj operaciji Nemci su imali 16.800 mrtvih i 8.739 zarobljenih vojnika. Prva armijska grupa NOV i POJ imala je 2.944 mrtvih i 3.379 ranjenih, dok je Četvrti motorizovani korpus imao 960 mrtvih. Uništenjem nemačke smederevske grupacije zaplenjeno je 1.500 raznih motornih vozila, 80 tenkova i 200 topova. Oslobođenjem Beograda bila je za preostali odbrambeni sistem Nemaca na Balkanu presečena, na najosetljivijem mestu, osnovna magistrala Balkanskog poluostrva Solun—Beograd—Budimpešta. Nakon oslobođenja centralne Srbije i Beograda, nemačka grupa armija „E”, koja se povlačila iz Grčke i Albanije, morala je da se probija kroz slabo komunikativne oblasti, što je sasvim usporilo njeno povlačenje i ogromno povećalo njene gubitke.

Prvobitna sahranjivanja

Partizanski borci na grobu palog druga.

Odmah po oslobođenju Beograda 1944. godine, počelo je obeležavanje mesta na kojima su sahranjivani borci poginuli u borbama za oslobođenje grada. Na Pozorišnom trgu (danas Trg republike) je 27. oktobra sahranjena je veća grupa sovjetskih boraca, a sahrani su pored velikog broja građana prisustvovali i general-lajtnant Vladimir Ždanov, komandant Četvrtog gardijskog mehanizovanog korpusa Crvene armije i general-lajtnant Peko Dapčević, komandant Prve armijske grupacije NOVJ. U periodu do decembra podignuto je ukupno 18 velikih i 84 mala spomenika sovjetskim borcima, a pored spomenika na Pozorišnom trgu isticali su se spomenici — na Slaviji, kod Vukovog spomenika, kod Studentskog doma, na Starom sajmištu i dr. Ovi spomenici, uklonjeni su početkom pedesetih godina, a posmrtni ostaci su preneti na prostor preko puta Novog groblja. Kao razlozi za uklanjanja ovih spomenika i grobnica, ističu se dva razloga - prvi političke prirode jer je 1948. godine došlo do zahlađenja odnosa između FNRJ i SSSR, a drugi estetske jer je bilo neprikladno da se u centralnim delovima grada nalaze grobnice.

Spomen-groblje

Spomen-groblje oslobodiocima Beograda izgrađeno je 1954. godine po ideji arhitekte Branka Bona, dok je park unutar spomen-groblja projektovao inženjer Aleksandar Krstić. Autor kamene kapije i reljefa na njoj je vajar Radeta Stanković, a autor skulpture „Crvenoarmejac“, koja se nalazi u unutar spomen-groblja, je vajar Antun Augustinčić.

Od 2.944 boraca Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije (NOV i POJ) i 961 borca sovjetske Crvene armije, koliko ih je poginulo tokom borbi za oslobođenje Beograda, od 12. do 20. oktobra 1944. godine, u zajedničkoj grobnici sahranjeno je 1.386 boraca NOV i POJ i 711 boraca Crvene armije.

Izgled

Na ulasku u groblje nalazi se kamena kapija iznad koje stoji natpis Oslobodiocima Beograda 1944. Na kapiji se sa leve i desne strane se nalaze reljefi izrađeni u bračkom mermeru - levi reljef prikazuje „partizanske i sovjetske borce u borbi sa okupatorom“, a desni reljef „susret naroda - radnika i seljaka sa oslobodiocima“. Sa unutrašnje strane kapije nalaze se natpisi:

ZA OSLOBOĐENjE BEOGRADA OD FAŠISTIČKIH OKUPATORA DALI SU SVOJE ŽIVOTE 2944 BORCA NARODNO-OSLOBODILAČKE VOJSKE JUGOSLAVIJE I 961 BORAC CRVENE ARMIJE * NA OVOM GROBLjU SAHRANjENO JE 1386 BORACA NARODNO-OSLOBODILAČKE VOJSKE JUGOSLAVIJE i 711 BORACA CRVENE ARMIJE

U BORBAMA ZA OSLOBOĐENjE BEOGRADA OKTOBRA 1944 GODINE UČESTVOVALE SU 1 PROLETESKA * 6 PROLETERSKA LIČKA * 21 I 23 SRPSKA * 11 BOSANSKA * 5 KRAJIŠKA * 16 I 36 VOJVOĐANSKA I 28 SLAVONSKA DIVIZIJA NARODNO-OSLOBODILAČKE VOJSKE JUGOSLAVIJE I IV MOTO-MEHANIZOVANI KORPUS CRVENE ARMIJE

Spomen-groblje oslobodiocima Beograda svečano je otvoreno 20. oktobra 1954. godine u okviru proslave desetogodišnjice oslobođenja Beograda. Svečanom otvaranju groblja tada su prisustvovali - Moša Pijade, predsednik Savezne narodne skupštine; Aleksandar Ranković, potpredsednik Saveznog izvršnog veća; Petar Stambolić, predsednik Narodne skupštine Srbije; Đuro Salaj, predsednik Centralnog veća Saveza sindikata Jugoslavije; general-pukovnik Peko Dapčević, načelnik Generalštaba JNA; Đurica Jojkić, predsednik Narodnog odbora grada Beograda; Vasilij Valjkov, ambasador Sovjetskog Saveza; kao i druge istaknute ličnosti iz političkog života Jugoslavije i Srbije, predstavnici organizacije Saveza boraca, mnogobrojni građani i članovi porodica poginulih.

Na Dan pobede nad fašizmom 9. maja 1988. ispred spomen-groblja otkriven je spomenik „Partizan na večnoj straži“, rad vajara Radete Stankovića. Ovaj spomenik visok 2,8 m predstavlja partizana pobednika sa spuštenom puškom — kao obeležje mira. Spomenik partizanu u kamenu koji stoji na večnoj straži i čuva svoje drugove — pale borce, otkrio je general-pukovnik Peko Dapčević.

Povodom proslave 65. godišnjice oslobođenja Beograda i posete predsednika Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva Srbiji, oktobra 2009. godine, spomen-groblje je detaljno uređeno i obnovljeno.

• 
  Leva strana reljefa na ulazu u spomen—groblje sa prikazom iz borbe
• 
  Ulaz u groblje
• 
  Desna strana reljefa na ulazu u spomen—groblje sa prikazom dočeka oslobodilaca

Heroji

Medalja Zlatna zvezda

Među 1.386 boraca NOV i POJ i 711 borca Crvene armije, koliko ih je sahranjeno na Groblju oslobodilaca Beograda, nalaze se i imena istaknutih boraca, narodnih heroja Jugoslavije i heroja Sovjetskog Saveza. Neki od sahranjenih su:

• Branko Đonović
• Milisav Đurović
• Mahmut Ibrahimpašić Mašo
• Slobodan Jović
• Dušan Milutinović
• Vasil Mihailov
• Vera Miščević
• Blažo Popivoda
• Fedor Fedin

Galerija

• 
  Detalj sa kamenog reljefa na ulazu u groblje
• 
  Crvenoarmejac, rad vajara Antuna Augustinčića
• 
  Partizan na večnoj straži, rad vajara Radete Stankovića
• 
  grob Maše Ibrahimpašića
• 
  Grob Branka Đonovića i Slobodana Jovića
• 
  grob nepoznate partizanke
• 
  grob Vasilia Mihailova, Heroja SSSR
• 
  grob Fedora Fedina, Heroja SSSR
• 
  Grob Blaže Popivode i Dušana Milutinovića

Vidi još

• Spomenik crvenoarmejcu u Beogradu

Literatura

• Abram, Marco (2012). „20.Oktobar – Narratives of Identities in the Celebrations for Belgrade’s Liberation Day (1945—1961)” (PDF). History of Communism in Europe (na jeziku: engleski). Institutul de Investigare a Crimelor Comunismului și Memoria Exilului Românesc (3): 169—187. 
• Ast, Slobodanka (2014). „Original falsifikata” (PDF). Helsinška povelja — Glasilo Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Beograd. XIX (decembar 2014) (181 [posebno izdanje]): 8—11. 
• Adžemović-Anđelković, Dijana (2017). Simbolika arhitektonskog izraza u memorijalnoj arhitekturi u Srbiji (doktorska disertacija). Beograd: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu. 
• Bandula, Snježana (1983). „Monumentalna plastika Antuna Augustinčića; (diplomski rad).”. Anali Galerije Antuna Augustinčića. Klanjec: Galerija Antuna Augustinčića (3): 21—65. 
• Brdar, Milan, ur. (201?). Novo groblje u Beogradu — Vodič (PDF). Beograd: JKP Pogrebne usluge.  COBISS.SR 1029416631
• Vujčić, Davorin (2007). „Majstorske radionice likovnih umjetnosti: Majstorska radionica Antuna Augustinčića” (PDF). Anali Galerije Antuna Augustinčića. Klanjec: Galerija Antuna Augustinčića. XXVI (2006) (26): 35—86. 
• Vujčić, Davorin (2012). „Spomenik zahvalnosti Crvenoj armiji”. poglavlje u katalogu: Refleksije vremena 1945.-1955, 12. prosinca 2012. — 10. ožujka 2013. Galerija Klovićevi dvori (ur. Jasmina Bavoljak). Zagreb: Galerija Klovićevi dvori. стр. 127—138. Архивирано из оригинала 16. 06. 2018. г. Приступљено 03. 01. 2019. 
• Vučković, Slavica (2014). „U stegama travestije” (PDF). Helsinška povelja — Glasilo Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Beograd. XIX (decembar 2014) (181 [posebno izdanje]): 19—21. 
• Живанчевић, Јелена А. (2012). Социјалистички реализам у архитектонској и урбанистичкој теорији и пракси Југославије (докторска дисертација). Београд: Архитектонски факултет Универзитета у Београду. 
• Живковић, Нада (2014). Гробље ослободилаца Београда = МемориалЬное кладвище освободителям Белграда = Cementry of The Liberators of Belgrade. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда.  COBISS.SR 210013964
• Jokić, Gojko (1986). Jugoslavija : Spomenici revolucije : turistički vodič (PDF). Beograd: Turistička štampa.  COBISS.SR 11699719
• Jugoslovenska narodna armija podiže Spomen-groblje palim borcima za oslobođenje Beograda : 20. oktobar 1954. [B. m. : b. i.] 1954.  COBISS.SR 1024776077
• Jugoslovenska skulptura 1870—1950 (ur. Miodrag B. Protić). Beograd: Muzej savremene umetnosti. 1975.  COBISS.SR 1931015
• Kadijević, Aleksandar (2011). „Hrvatski arhitekti u izgradnji Beograda u 20. stoljeću”. Prostor : znanstveni časopis za arhitekturu i urbanizam. Zagreb: Arhitektonski fakultet Sveučilišta u Zagrebu. 19 (2 (42)): 466—477. 
• Кадијевић, Александар (2012). „О соцреализму у београдској архитектури и његовим опречним тумачењима” (PDF). Наслеђе. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда (IX): 75—88. 
• Kolešnik, Ljiljana (1992). „Realistička konstanta i socrealističke manifestacije u umjetnosti Antuna Augustinčića”. Anali Galerije Antuna Augustinčića. Klanjec: Galerija Antuna Augustinčića (12): 49—73. 
• Kolešnik, Ljiljana (1994). „Ikonografija socrealizma u opusu Antuna Augustinčića”. Peristil : zbornik radova za povijest umjetnosti. Zagreb: Društvo povjesničara umjetnosti Hrvatske. 37 (1): 169—176. 
• Lazarević, Jelena (2004). „Inonotus hispidus kao uzročnik truleži nekih lišćarskih vrsta urbanog zelenila” (PDF). Poljoprivreda i šumarstvo. Podgorica. 50 (1—2): 105—116. 
• Лазић, Снежана; Мандић, Слободан; Мијатовић, Владимир; Митровић Коцев, Јелена; Обрадовић, Мирјана; Стојановић, Исидора (2014). Ослобођење Београда 70 година после — кроз фондове и збирке Историјског архива Београда : каталог изложбе (PDF). Београд: Историјски архив Београда. 
• Лекић, Даринка (1995). Београд, град за сва времена. Београд: Наука.  COBISS.SR 34396684
• Manojlović Pintar, Olga (2005). „„ŠIROKA STRANA MOJA RODNAJA“, Spomenici sovjetskim vojnicima podizani u Srbiji 1944 — 1954” (PDF). Tokovi istorije. Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije. 1—2: 134—144. 
• Manojlović Pintar, Olga (2005). Ideološko i političko u spomeničkoj arhitekturi Prvog i Drugog svetskog rata na tlu Srbije (doktorska disertacija). Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu.  COBISS.SR 512801175
• Manojlović Pintar, Olga (2008). „Uprostoravanje ideologije: Spomenici Drugog svetskog rata i kreiranje kolektivnih identiteta”. Igor Graovac (prir.), Dijalog povjesničara/istoričara, 10/1, Osijek 22—25. rujna 2005. Zagreb: Friedrich Neumann Stiftung: 287—307. 
• Manojlović Pintar, Olga; Ignjatović, Aleksandar (2008). „Redefinisanje sećanja (1)” (PDF). Helsinška povelja — glasilo Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. Beograd. XIII (januar - februar 2008) (115—116): 32—33. 
• Manojlović Pintar, Olga; Ignjatović, Aleksandar (2008). „Prostori selektovanih memorija: Staro Sajmište u Beogradu i sećanje na Drugi svetski rat”. poglavlje u zborniku: Kultura sjećanja: 1941. — Povijesni lomovi i svladavanje prošlosti (ur. Sulejman Bosto, Tihomir Cipek & Olivera Milosavljević) (PDF). Zagreb: Disput. стр. 95—112. 
• Manojlović Pintar, Olga; Radanović, Milan; Pisarri, Milovan; Lajbenšperger, Nenad; Traverso, Enzo (2013). Mesta stradanja i antifašističke borbe u Beogradu 1941-44. Priručnik za čitanje grada (ur. Rena Rädle i Milovan Pisarri) (PDF). Beograd: M. Radanović (Pekograf).  COBISS.SR 196788236
• Manojlović Pintar, Olga (2014). Arheologija sećanja, spomenici i identiteti u Srbiji 1918 – 1989. Beograd: Udruženje za društvenu istoriju, Čigoja štampa.  COBISS.SR 208226060
• Merenik, Lidija (2013). Politički prostori umetnosti 1929—1950 : borbeni realizam i socijalistički realizam : 20. decembar 2013 — 20. februar 2014 [katalog izložbe]. Novi Sad: Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića. str. 1—9.  COBISS.SR 282221319
• Miloradović, Goran (2007). „Prah prahu: Staljinistički pogrebni rituali u socijalističkoj Jugoslaviji” (PDF). Godišnjak za društvenu istoriju. 1—3: 83—106. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 06. 2018. g. Pristupljeno 25. 07. 2018. 
• Miloradović, Goran (2012). Lepota pod nadzorom : sovjetski kulturni uticaji u Jugoslaviji : 1945-1955. Beograd: Institut za savremenu istoriju.  COBISS.SR 190120460
• Mirjanić, Blagoje (1955). „Proslava desetogodišnjice oslobođenja Beograda” (PDF). Godišnjak Muzeja grada Beograda. Beograd: Muzej grada Beograda (II): 511—530. Arhivirano iz originala (PDF) 20. 10. 2021. g. Pristupljeno 25. 07. 2018. 
• Obrenović, Violeta N. (2013). Srpska memorijalna arhitektura 1918—1955 (doktorska disertacija). Beograd: Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu. 
• Pavićević, Aleksandra (2011). Vreme (bez) smrti: predstave o smrti u Srbiji 19—21. veka. Posebna izdanja / Srpska akademija nauka i umetnosti, Etnografski institut ; Knjiga 73. Beograd: Etnografski institut Srpske akademije nauka i umetnosti.  COBISS.SR 181522956
• Pavlović, Antica (1962). Javni spomenici na području grada Beograda [katalog]. Beograd: Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.  COBISS.SR 512900247
• Pavičić, Snježana (2012—2015). „Neka zapažanja o Spomeniku zahvalnosti Crvenoj armiji u Batinoj Skeli” (PDF). Anali Galerije Antuna Augustinčića. Klanjec: Galerija Antuna Augustinčića. XXXII–XXXV (2012.—2015) (32—33/34—35): 249—260. 
• Пекић, Милица В. (2012). „Мапа стратегија уметничког деловања у јавном простору Београда од 1945. до 2000. године” (PDF). Зборник Народног музеја. Историја уметности. Београд: Народни музеј. XX (2): 479—498.  COBISS.SR 195201036 COBISS.SR 5042447
• Popović, Razumenka Zuma (1981). Spomenici Narodnooslobodilačke borbe i revolucije SR Srbije 1941—1945. Beograd: Eksport pres.  COBISS.SR 1024016515
• Prosen, Milan (2007). „O socrealizmu u arhitekturi i njegovoj pojavi u Srbiji” (PDF). Nasleđe. Beograd: Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda (VIII): 95—117. 
• Radulović, Milica (2012). „Spomenička plastika”. poglavlje u katalogu: Refleksije vremena 1945.-1955, 12. prosinca 2012. — 10. ožujka 2013. Galerija Klovićevi dvori (ur. Jasmina Bavoljak). Zagreb: Galerija Klovićevi dvori. str. 106—126. 
• Revolucionarno kiparstvo; [tekst Juraj Baldani]. Zagreb: Spektar. 1977.  COBISS.SR 49820935
• Ristanović, Aleksandra (2016). „3D skeniranje javnih spomenika na području Beograda” (PDF). Nasleđe. Beograd: Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda (XVII): 141—148. 
• Sekulić, Jovan (1979). „Novo groblje u Beogradu — spomenička celina izuzetnog značaja” (PDF). Godišnjak grada Beograda. Beograd: Muzej grada Beograda (XXVI): 193—208. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 08. 2021. g. Pristupljeno 03. 01. 2019. 
• Sekulić, Jovan (2004). „Novo groblje u Beogradu / Spomeničko nasleđe — problemi zaštite” (PDF). Nasleđe. Beograd: Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda (V): 179—186. 
• Stojanović, Bratislav (1955). „O spomenicima Beograda” (PDF). Godišnjak Muzeja grada Beograda. Beograd: Muzej grada Beograda (II): 461—475. Arhivirano iz originala (PDF) 08. 10. 2020. g. Pristupljeno 25. 07. 2018. 
• Stojanović, Dubravka (2013). „Tumačenja istorije, sistem vrednosti i kulturni obrazac”. Republika. Beograd: Zadruga Res Publica. XXV (540—541): 15—22. 
• Horvatinčić, Sanja (2012). „Formalna heterogenost spomeničke skulpture i strategije sjećanja u socijalističkoj Jugoslaviji” (PDF). Anali Galerije Antuna Augustinčića. Klanjec: Galerija Antuna Augustinčića. XXXI (2011) (31): 89—106. 
• Zelenilo Beograda. Beograd: Radna organizacija „Zelenilo Beograd” i Kulturni centar Beograda. 1979. 

Spoljašnje veze

• Spomen bratskom srcu „Večernje novosti“, 4. oktobar 2009.
• Gde raste orah žut „Ilustrovana politika“, oktobar 2009.
• Republički zavod za zaštitu spomenika kulture - Beograd
• Lista spomenika
• Republički zavod za zaštitu spomenika kulture-Beograd/Baza nepokretnih kulturnih dobara
• http://beogradskonasledje.rs/2014/10
• Ukradena mesingana slova sa ulaznog zida („Politika”, 10. januar 2019)