Грга Јанкес

грга јанкес
грга јанкес
	Грга Јанкес
Лични подаци
Датум рођења	12. март 1906.
Место рођења	Иванска, код Бјеловара, Аустроугарска
Датум смрти	11. новембар 1974. (68 год.)
Место смрти	Београд, СР Србија, СФР Југославија
Породица
Супружник	Ива Маја Комар Јанкес
Деловање
Члан КПЈ од	1927.
Учешће у ратовима	Шпански грађански рат; Народноослободилачка борба
Херој
Народни херој од	24. јула 1953.
Одликовања

Грга Јанкес (Иванска, код Бјеловара, 12. март 1906 — Београд, 11. новембар 1974) био је учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 12. марта 1906. године у селу Иванска, код Бјеловара. Потиче из сиромашне породице. После завршене основне школе, изучио је обућарски занат и радио је у Врховинама, Пакрацу, Огулину, Ваљеву, Београду, Зајечару и другим местима.

Био је активан у синдикалном покрету, и већ у раним годинама пао је у очи полицији која га је држала под присмотром. Због тога, као и због тешких услова рада, често је морао да мења газде и место боравка. У Зајечару је био биран за секретара Месног синдикалног већа; с том функцијом је постао и члан СКОЈ-а, а убрзо и члан Комунистичке партије Југославије, 1927. године. Тада су његове обавезе у радничком покрету постале све веће. У Зајечару је организовао радничко културно-уметничко друштво „Абрашевић“ и раднички спортски клуб „Млади радник“, који су служили за окупљање и активности радничке омладине.

Међу већим радничким акцијама, у чијем је организовању учествовао, била је и прослава 1. маја 1927. године, када су зајечарски радници први пут потпуно обуставили рад. Исте године Грга је постао и секретар Месног комитета КПЈ у Зајечару. Тада су услови за његов револуционарни рад у Зајечару постали све тежи. Сваког дана је очекивао да га полиција ухапси.

Године 1928, вратио се у Загреб и одмах се укључио у активност Партије и синдиката. Био је изабран у Градски комитет СКОЈ-а, а убрзо и у Покрајински комитет СКОЈ-а за Хрватску. У исто време радио је у редакцији „Младог бољшевика“, који је, као орган скојевске организације, излазио у Загребу. Објавио је многе текстове у овом листу, организовао штампање и растурање. Радећи на том послу, у једној од рација које је полиција често организовала у време шестојануарске диктатуре, 1929. године, је ухапшен с примерцима „Младог бољшевика“ и лецима који су били припремљени за растурање.

Иако је у полицији био изложен мучењу, ништа није признао. Потом је, после годину дана проведених у истражном затвору, изведен пред Државни суд за заштиту државе, који га је осудио на шестогодишњу робију. Казну је издржавао у затворима у Сремској Митровици и Лепоглави. На робији је, заједно с осталим осуђеним комунистима, организовао „Црвени комунистички универзитет“, на којем је учио и стицао нова знања из марксизма и комунизма. Учествовао је у штрајковима глађу и другим акцијама које су организовали комунисти у затворима у Сремској Митровици и Лепоглави.

Кад је изашао из затвора, власти су га интернирале у родно место. Отуда је, 1936. године отишао у Ниш, где је наставио револуционарну активност. Изабран је у Обласни комитет КПЈ у Нишу, али му је полиција ушла у траг, и ухапсила га. Док су га спроводили из Ниша у Београд, успео је да искочи из воза у покрету, и побегне. Извесно време је живео у Параћину, а одатле је отишао у Крагујевац, где су га изабрали за секретара Обласног комитета КПЈ.

Шпански грађански рат

Када је 1937. године, дошло до велике полицијске провале у крагујевачку партијску организацију, у којој је ухапшен велики број активиста и руководилаца Партије у Србији, Грга је успео да побегне полицији и да, као илегалац, оде у Загреб. Одатле се илегално пребацио у Аустрију, а затим у Француску. После четвopомесечног боравка у Паризу, поседујући лажни пасош, као чешки грађанин, с групом југословенских добровољаца прешао је Пиринеје и прикључио се борцима Интернационалних бригада у Шпанији, октобра 1937. године.

Народноослободилачка борба

Када је Шпанска републиканска армија, доживела пораз, Грга се, с осталим борцима Интернационалних бригада, прешао је из Шпаније у Француску. Тамо се налазио у концентрационом логору, у којем је остао до 1941. године. Уз огромне напоре и ризик успео је да се, преко окупиране Европе, пробије до Југославије, у којој је тада већ отпочео устанак против окупатора. У окупирани Загреб је дошао септембра 1941. године. Одмах је ступио у везу с Централним комитетом Комунистичке партије Хрватске, који га је укључио у акције организовања устанка. Учествовао је у организовању Бјеловарског, Калничког, Мославачког и Билогорског партизанског одреда.

Јануара 1942. године, жандарми су му поставили заседу и ухапсили га. Док су га спроводили, пред самом опшинском зградом, докопао је од стражара карабин, којим је убио тројицу спроводника и успео да побегне. Потом је извесно време радио у Повереништву ЦК КП Хрватске у Загребу, одакле је одржавао везу с партијским руководством на неослобођеној територији. Упућен је, затим, на ослобођену територију, где му је поверена дужност команданта Треће (славонске) оперативне зоне Главног штаба НОВ и ПО Хрватске.

У једном сукобу с непријатељем, тешко је рањен, па је упућен на лечење у партизанску болницу у Италији, 1944. године. Отуда је дошао у Врховни штаб НОВ и ПОЈ на острво Вис, а затим, у јесен 1944. године, у Београд, где је учествовао у формирању народне власти и организовању привредног живота у главном граду.

Послератна каријера

После ослобођења, вршио је одговорне дужности у друштвеном и политичком животу НР Хрватске и ФНР Југославије. Био је председник Синдикалног већа Београда и секретар Централног одбора Савеза синдиката Југославије. На Шестом конгресу КПЈ изабран је за секретара Централне ревизионе комисије ЦК СКЈ. Био је посланик Савезне скупштине и члан Председништва Централног већа Савеза синдиката Југослевије.

Године 1960. објавио је књигу Записи илегалаца.

Умро је 11. новембра 1974. у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на београдском Новом гробљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других страних и југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 24. јула 1953. године.

Литература

Војна енциклопедија (књига четврта), Београд 1972. година
Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.