Grga Jankes

grga jankes
grga jankes
	Grga Jankes
Lični podaci
Datum rođenja	12. mart 1906.
Mesto rođenja	Ivanska, kod Bjelovara, Austrougarska
Datum smrti	11. novembar 1974. (68 god.)
Mesto smrti	Beograd, SR Srbija, SFR Jugoslavija
Porodica
Supružnik	Iva Maja Komar Jankes
Delovanje
Član KPJ od	1927.
Učešće u ratovima	Španski građanski rat; Narodnooslobodilačka borba
Heroj
Narodni heroj od	24. jula 1953.
Odlikovanja

Grga Jankes (Ivanska, kod Bjelovara, 12. mart 1906 — Beograd, 11. novembar 1974) bio je učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, društveno-politički radnik SFRJ i narodni heroj Jugoslavije.

Biografija

Rođen je 12. marta 1906. godine u selu Ivanska, kod Bjelovara. Potiče iz siromašne porodice. Posle završene osnovne škole, izučio je obućarski zanat i radio je u Vrhovinama, Pakracu, Ogulinu, Valjevu, Beogradu, Zaječaru i drugim mestima.

Bio je aktivan u sindikalnom pokretu, i već u ranim godinama pao je u oči policiji koja ga je držala pod prismotrom. Zbog toga, kao i zbog teških uslova rada, često je morao da menja gazde i mesto boravka. U Zaječaru je bio biran za sekretara Mesnog sindikalnog veća; s tom funkcijom je postao i član SKOJ-a, a ubrzo i član Komunističke partije Jugoslavije, 1927. godine. Tada su njegove obaveze u radničkom pokretu postale sve veće. U Zaječaru je organizovao radničko kulturno-umetničko društvo „Abrašević“ i radnički sportski klub „Mladi radnik“, koji su služili za okupljanje i aktivnosti radničke omladine.

Među većim radničkim akcijama, u čijem je organizovanju učestvovao, bila je i proslava 1. maja 1927. godine, kada su zaječarski radnici prvi put potpuno obustavili rad. Iste godine Grga je postao i sekretar Mesnog komiteta KPJ u Zaječaru. Tada su uslovi za njegov revolucionarni rad u Zaječaru postali sve teži. Svakog dana je očekivao da ga policija uhapsi.

Godine 1928, vratio se u Zagreb i odmah se uključio u aktivnost Partije i sindikata. Bio je izabran u Gradski komitet SKOJ-a, a ubrzo i u Pokrajinski komitet SKOJ-a za Hrvatsku. U isto vreme radio je u redakciji „Mladog boljševika“, koji je, kao organ skojevske organizacije, izlazio u Zagrebu. Objavio je mnoge tekstove u ovom listu, organizovao štampanje i rasturanje. Radeći na tom poslu, u jednoj od racija koje je policija često organizovala u vreme šestojanuarske diktature, 1929. godine, je uhapšen s primercima „Mladog boljševika“ i lecima koji su bili pripremljeni za rasturanje.

Iako je u policiji bio izložen mučenju, ništa nije priznao. Potom je, posle godinu dana provedenih u istražnom zatvoru, izveden pred Državni sud za zaštitu države, koji ga je osudio na šestogodišnju robiju. Kaznu je izdržavao u zatvorima u Sremskoj Mitrovici i Lepoglavi. Na robiji je, zajedno s ostalim osuđenim komunistima, organizovao „Crveni komunistički univerzitet“, na kojem je učio i sticao nova znanja iz marksizma i komunizma. Učestvovao je u štrajkovima glađu i drugim akcijama koje su organizovali komunisti u zatvorima u Sremskoj Mitrovici i Lepoglavi.

Kad je izašao iz zatvora, vlasti su ga internirale u rodno mesto. Otuda je, 1936. godine otišao u Niš, gde je nastavio revolucionarnu aktivnost. Izabran je u Oblasni komitet KPJ u Nišu, ali mu je policija ušla u trag, i uhapsila ga. Dok su ga sprovodili iz Niša u Beograd, uspeo je da iskoči iz voza u pokretu, i pobegne. Izvesno vreme je živeo u Paraćinu, a odatle je otišao u Kragujevac, gde su ga izabrali za sekretara Oblasnog komiteta KPJ.

Španski građanski rat

Kada je 1937. godine, došlo do velike policijske provale u kragujevačku partijsku organizaciju, u kojoj je uhapšen veliki broj aktivista i rukovodilaca Partije u Srbiji, Grga je uspeo da pobegne policiji i da, kao ilegalac, ode u Zagreb. Odatle se ilegalno prebacio u Austriju, a zatim u Francusku. Posle četvopomesečnog boravka u Parizu, posedujući lažni pasoš, kao češki građanin, s grupom jugoslovenskih dobrovoljaca prešao je Pirineje i priključio se borcima Internacionalnih brigada u Španiji, oktobra 1937. godine.

Narodnooslobodilačka borba

Kada je Španska republikanska armija, doživela poraz, Grga se, s ostalim borcima Internacionalnih brigada, prešao je iz Španije u Francusku. Tamo se nalazio u koncentracionom logoru, u kojem je ostao do 1941. godine. Uz ogromne napore i rizik uspeo je da se, preko okupirane Evrope, probije do Jugoslavije, u kojoj je tada već otpočeo ustanak protiv okupatora. U okupirani Zagreb je došao septembra 1941. godine. Odmah je stupio u vezu s Centralnim komitetom Komunističke partije Hrvatske, koji ga je uključio u akcije organizovanja ustanka. Učestvovao je u organizovanju Bjelovarskog, Kalničkog, Moslavačkog i Bilogorskog partizanskog odreda.

Januara 1942. godine, žandarmi su mu postavili zasedu i uhapsili ga. Dok su ga sprovodili, pred samom opšinskom zgradom, dokopao je od stražara karabin, kojim je ubio trojicu sprovodnika i uspeo da pobegne. Potom je izvesno vreme radio u Povereništvu CK KP Hrvatske u Zagrebu, odakle je održavao vezu s partijskim rukovodstvom na neoslobođenoj teritoriji. Upućen je, zatim, na oslobođenu teritoriju, gde mu je poverena dužnost komandanta Treće (slavonske) operativne zone Glavnog štaba NOV i PO Hrvatske.

U jednom sukobu s neprijateljem, teško je ranjen, pa je upućen na lečenje u partizansku bolnicu u Italiji, 1944. godine. Otuda je došao u Vrhovni štab NOV i POJ na ostrvo Vis, a zatim, u jesen 1944. godine, u Beograd, gde je učestvovao u formiranju narodne vlasti i organizovanju privrednog života u glavnom gradu.

Posleratna karijera

Posle oslobođenja, vršio je odgovorne dužnosti u društvenom i političkom životu NR Hrvatske i FNR Jugoslavije. Bio je predsednik Sindikalnog veća Beograda i sekretar Centralnog odbora Saveza sindikata Jugoslavije. Na Šestom kongresu KPJ izabran je za sekretara Centralne revizione komisije CK SKJ. Bio je poslanik Savezne skupštine i član Predsedništva Centralnog veća Saveza sindikata Jugoslevije.

Godine 1960. objavio je knjigu Zapisi ilegalaca.

Umro je 11. novembra 1974. u Beogradu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na beogradskom Novom groblju.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. i drugih stranih i jugoslovenskih odlikovanja. Ordenom narodnog heroja odlikovan je 24. jula 1953. godine.

Literatura

Vojna enciklopedija (knjiga četvrta), Beograd 1972. godina
Narodni heroji Jugoslavije. Beograd: Mladost. 1975.