Градина (Славонија)

општина у Хрватској

Градина је насељено место и седиште општине у Вировитичко-подравској жупанији, Република Хрватска.

Градина
римокатоличка црква „Св. пророк Илија"
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаВировитичко-подравска
ОпштинаГрадина (Славонија)
Становништво
 — 2011.Пад 916
Географске карактеристике
Координате45° 51′ 16″ С; 17° 30′ 41″ И / 45.85442226493043° С; 17.51141686806306° И / 45.85442226493043; 17.51141686806306
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина112 m
Градина на карти Хрватске
Градина
Градина
Градина на карти Хрватске
Градина на карти Вировитичко-подравске жупаније
Градина
Градина
Градина на карти Вировитичко-подравске жупаније
Остали подаци
Поштански број33411 Градина
Позивни број+385 33
Регистарска ознакаVT
Веб-сајтwww.gradina.hr

Историја

уреди

Период угарске власти (~1000—1552)

уреди

Становништво вировитичке области је 1536. бежало на север. Верује се да су потомци тог становништва данас део Градишћанских Хрвата.[1]

Период османске власти (1552—1684)

уреди

Вировитица са околином је под османску власт пала 1552. године. У управном смислу околина Вировитице била је у надлештву Пожешког санџака. Од 1541. године, Пожешки санџак је био подређен Будимском беглербеглуку, да би 1580. године прешао под надлештво Босанског беглербеглука. Године 1600. постао је део Кањишког беглербеглука, оставши у његовом саставу до краја османске власти у Славонији. У судском смислу околина Вировитице чинила је Вировитичку нахију, подређену Вировитичком кадилуку.[2]

У османском пописном дефтеру из 1579. године Градина се наводи као село Градци, које припада Брезовици. У њему су наведене четири пореске куће, чији су домаћини били: Антол Пушкаша, Михал Лончар, Павал Ћелетић, Мати Вранић. У близини села се помињу напуштено село Градишка и мезра Симаринци или Симаријевци.[3]

Структура намета села Градце 1579.[3]
Намет Износ (у акчама)
приход од десетине (ушура) и намета (ресума) 1683
приход од вратница (4) 160
приход од пшенице (10 кејла) 300
приход од наполица (20 кејла) 400
порез на дрва и башту 28
десетина од кошница 20
десетина од сена 20
десетина од лана, конопље, белог и црног лука, купуса и репе 42
десетина од сочива са пасуљем, леблебија и боба 20
десетина од воћа са порезом на тапију 30
ресум на свиње са порезом на продају и божићно клање 200
порез на воденицу са пет жрвњева 250
бадухава са пољарином, младарином, и порезом на винску бурад 21

Копривнички капетан Алберт Грасвајн, водећи хабзбуршке трупе, похарао је сва села око Слатине и Вировитице 1600. године.[4]

Период хабзбуршке власти (1684—1918)

уреди

Као награду за рад на уређењу коморске управе у Славонији и ширењу Војне границе, цар Леополд I је, у функцији угарског краља, дао властелинство Вучин дон Фердинанду Јохану Карлу, грофу Карафи ди Стиљано и његовом потомству. Исте године је дон Фердинанд умро, а властелинство су преузели његова удовица, грофица Катарина, и син, дон Карло Ото. У склопу новоформираног властелинства налазила се и Градина. Како је властелинство било подељено на две целине, Градина је била у склопу северне, равничарске целине.[5]

Како грофови нису боравили на Вучинском властелинству, администрација је препуштена њиховим опуномоћеницима. Најдуговечнији управитељ био је Јохан Карл Мајер, који је боравио у Вировитици. Због обавеза и према Комори и према властелинству, становништво се често бунило и селило на простор Војне границе. Јохан Карл Мајер је 1731. урадио преглед стања на властелинству.[5]

Подаци о Градини на основу Мајеровог прегледа стања на властелинству Вучин 1731.[6]
број сесија износ земљарине, војнице и откуп кулука четворогодишњи износ осталих дажбина
10 325 форинти 81 форинта и 25 динара

Током 1736. и 1737. године извршен је попис властелинстава славонског Провинцијала по заповести цара Карла VI (као угарског краља), са циљем доношења урбара којим би се регулисали односи властелина и зависног становништва.[7]

Подаци о Градини на основу пописа властелинстава славонског провинцијала 1736/1737.[8]
домаћинстава и кућа очева породице ожењене браће и синова браће и синова са навршених 15 год. коња волова крава и јунади оваца свиња ораница ливада воденица
42 42 6 3 21 36 118 42 163 205 јутара 107 косаца 1
Пописана домаћинстава у Градини 1736/1737.[8]
домаћин отац породице ожењене браће и синова браће и синова са навршених 15 год. коња волова крава и јунади оваца свиња ораница (у јутрима) ливада (у косцима)
Ivan Blasicsevic да 1 1 1 2 5 10 10 10 5
Jandro Skriniarich да 0 0 0 1 3 0 8 6 5
Lucich Petrinovich да 0 0 1 1 2 0 4 6 4
Simo Marchinovich да 1 0 2 3 5 0 10 12 9
Grgo Bobovchan да 0 0 1 1 1 0 4 4 3
Mihok Pejassevich да 0 0 0 0 2 0 0 2 0
Ivo Tudas да 0 0 0 0 2 0 0 3 2
Lovro Karas да 0 0 0 1 1 5 4 4 2
Martin Pejch да 0 0 0 1 3 0 4 4 3
Lovrek Bachevlan да 0 0 1 0 1 0 3 3 3
Marco Ivankovich да 1 0 1 2 4 6 0 6 3
Betar Stephok да 0 0 0 1 3 0 0 4 1
Mato Kvergnas да 0 0 0 0 0 0 0 1 0
Bartol Kossarich да 0 0 0 0 3 0 2 2 1
Matho Blussarich да 0 0 1 1 0 0 0 3 1
Ivich Mihailovich да 0 0 0 1 3 0 6 5 2
Juro Kvergnas да 0 0 0 1 5 0 6 6 3
Blasok Juricsich да 0 0 0 1 5 0 6 6 3
Juro Trcskich да 0 0 0 0 2 0 3 4 1
Blas Kvergnas да 0 0 0 0 2 0 4 3 1
Martin Tercskich да 0 0 1 2 5 6 8 6 4
Bajo Spolarich да 0 0 1 2 5 4 6 8 6
Rado Radossavlevich да 0 0 1 1 6 0 6 7 5
Pavlin Dolinacz да 0 0 0 0 4 0 0 4 2
Pavlin Kossarich да 0 0 0 0 3 0 0 4 2
Dragolo Kaczarovich да 0 0 0 0 0 6 5 3 1
Ostoja Radossevich да 0 0 0 0 0 6 5 3 1
Simo Peradinovich да 1 0 2 3 8 0 10 12 6
Mihailo Kossarich да 0 0 0 0 1 0 0 1 0
Ivo Boberkovich да 0 0 0 1 2 0 4 4 2
Juro Boberkovich да 0 0 0 0 1 0 0 2 0
Nicola Dugaich да 0 0 0 1 2 5 5 6 3
Thodor Maly да 0 0 0 1 2 0 0 2 1
Nicola Jugovich да 0 0 0 0 3 4 4 4 2
Mihat Jugovich да 0 0 0 0 3 4 4 4 2
Jovan Karakas да 0 1 1 0 2 0 0 4 2
Mitar Bogichevich да 0 1 2 3 6 0 6 10 6
Illia Cselajla да 0 0 1 0 2 0 0 4 1
Radoicza Bogichevich да 1 0 1 1 1 0 5 6 3

Пописи домаћинстава Карловачке митрополије у периоду између 1702. и 1929. године нису забележили ниједно домаћинство православне вероисповести у Градини.[9]

Период југословенске државе (1918—1991)

уреди

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу бивше велике општине Вировитица.

Становништво

уреди

На попису становништва 2011. године, општина Градина је имала 3.850 становника, од чега у самој Градини 916.[10]

Попис 1991.

уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Градина је имало 1.058 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
778 73,53%
Срби
  
235 22,21%
Југословени
  
12 1,13%
Муслимани
  
7 0,66%
Албанци
  
3 0,28%
Мађари
  
2 0,18%
Црногорци
  
2 0,18%
Македонци
  
1 0,09%
неопредељени
  
7 0,66%
регион. опр.
  
1 0,09%
непознато
  
10 0,94%
укупно: 1.058

Познате особе

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Pavličević, Dragutin (2002). „Opće političke i vojničke prilike u Podravini (1527. - 1765.)”. Podravina : časopis za multidisciplinarna istraživanja. 1/1: 90. 
  2. ^ Sršan, Stjepan, ур. (2001). Popis sandžaka Požega 1579. godine. Osijek: Državni arhiv u Osijeku. стр. 9. 
  3. ^ а б Sršan, Stjepan, ур. (2001). Popis sandžaka Požega 1579. godine. Osijek: Državni arhiv u Osijeku. стр. 372. 
  4. ^ Pavličević, Dragutin (2002). „Opće političke i vojne prilike u Podravini (1527. - 1765.)”. Podravina : časopis za multidisciplinarna istraživanja. 1/1: 89. 
  5. ^ а б Mažuran, Ive (1993). Stanovništvo i vlastelinstva u Slavoniji 1736. godine i njihova ekonomska podloga. Osijek: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, Zavod za znanstveni rad u Osijeku. стр. 501. 
  6. ^ Mažuran, Ive (1993). Stanovništvo i vlastelinstva u Slavoniji 1736. godine i njihova ekonomska podloga. Osijek: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, Zavod za znanstveni rad u Osijeku. стр. 502. 
  7. ^ Mažuran, Ivan (1993). Stanovništvo i vlastelinstva u Slavoniji 1736. godine i njihova ekonomska podloga. Osijek: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, Zavod za znanstveni rad u Osijeku. стр. 16. 
  8. ^ а б Mažuran, Ive (1993). Stanovništvo i vlastelinstva u Slavoniji 1736. godine i njihova ekonomska podloga. Osijek: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, Zavod za znanstveni rad u Osijeku. стр. 540—541. 
  9. ^ Грујић, Радослав (1996). Споменица о српском православном владичанству пакрачком. Београд: Музеј Српске православне цркве. стр. 233. 
  10. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 31. 3. 2017. 

Спољашње везе

уреди