Градина (Славонија)
Градина је насељено место и седиште општине у Вировитичко-подравској жупанији, Република Хрватска.
Градина | |
|---|---|
 римокатоличка црква „Св. пророк Илија" | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Вировитичко-подравска |
| Општина | Градина (Славонија) |
| Становништво | |
| — 2011. |  916 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 51′ 16″ С; 17° 30′ 41″ И / 45.85442226493043° С; 17.51141686806306° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 112 m |
  Градина Градина на карти Хрватске | |
 Градина Градина на карти Вировитичко-подравске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 33411 Градина |
| Позивни број | +385 33 |
| Регистарска ознака | VT |
| Веб-сајт | www |
Историја
уредиПериод угарске власти (~1000—1552)
уредиСтановништво вировитичке области је 1536. бежало на север. Верује се да су потомци тог становништва данас део Градишћанских Хрвата.[1]
Период османске власти (1552—1684)
уредиВировитица са околином је под османску власт пала 1552. године. У управном смислу околина Вировитице била је у надлештву Пожешког санџака. Од 1541. године, Пожешки санџак је био подређен Будимском беглербеглуку, да би 1580. године прешао под надлештво Босанског беглербеглука. Године 1600. постао је део Кањишког беглербеглука, оставши у његовом саставу до краја османске власти у Славонији. У судском смислу околина Вировитице чинила је Вировитичку нахију, подређену Вировитичком кадилуку.[2]
У османском пописном дефтеру из 1579. године Градина се наводи као село Градци, које припада Брезовици. У њему су наведене четири пореске куће, чији су домаћини били: Антол Пушкаша, Михал Лончар, Павал Ћелетић, Мати Вранић. У близини села се помињу напуштено село Градишка и мезра Симаринци или Симаријевци.[3]
| Намет | Износ (у акчама) |
|---|---|
| приход од десетине (ушура) и намета (ресума) | 1683 |
| приход од вратница (4) | 160 |
| приход од пшенице (10 кејла) | 300 |
| приход од наполица (20 кејла) | 400 |
| порез на дрва и башту | 28 |
| десетина од кошница | 20 |
| десетина од сена | 20 |
| десетина од лана, конопље, белог и црног лука, купуса и репе | 42 |
| десетина од сочива са пасуљем, леблебија и боба | 20 |
| десетина од воћа са порезом на тапију | 30 |
| ресум на свиње са порезом на продају и божићно клање | 200 |
| порез на воденицу са пет жрвњева | 250 |
| бадухава са пољарином, младарином, и порезом на винску бурад | 21 |
Копривнички капетан Алберт Грасвајн, водећи хабзбуршке трупе, похарао је сва села око Слатине и Вировитице 1600. године.[4]
Период хабзбуршке власти (1684—1918)
уредиКао награду за рад на уређењу коморске управе у Славонији и ширењу Војне границе, цар Леополд I је, у функцији угарског краља, дао властелинство Вучин дон Фердинанду Јохану Карлу, грофу Карафи ди Стиљано и његовом потомству. Исте године је дон Фердинанд умро, а властелинство су преузели његова удовица, грофица Катарина, и син, дон Карло Ото. У склопу новоформираног властелинства налазила се и Градина. Како је властелинство било подељено на две целине, Градина је била у склопу северне, равничарске целине.[5]
Како грофови нису боравили на Вучинском властелинству, администрација је препуштена њиховим опуномоћеницима. Најдуговечнији управитељ био је Јохан Карл Мајер, који је боравио у Вировитици. Због обавеза и према Комори и према властелинству, становништво се често бунило и селило на простор Војне границе. Јохан Карл Мајер је 1731. урадио преглед стања на властелинству.[5]
| број сесија | износ земљарине, војнице и откуп кулука | четворогодишњи износ осталих дажбина |
|---|---|---|
| 10 | 325 форинти | 81 форинта и 25 динара |
Током 1736. и 1737. године извршен је попис властелинстава славонског Провинцијала по заповести цара Карла VI (као угарског краља), са циљем доношења урбара којим би се регулисали односи властелина и зависног становништва.[7]
| домаћинстава и кућа | очева породице | ожењене браће и синова | браће и синова са навршених 15 год. | коња | волова | крава и јунади | оваца | свиња | ораница | ливада | воденица |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 42 | 42 | 6 | 3 | 21 | 36 | 118 | 42 | 163 | 205 јутара | 107 косаца | 1 |
| домаћин | отац породице | ожењене браће и синова | браће и синова са навршених 15 год. | коња | волова | крава и јунади | оваца | свиња | ораница (у јутрима) | ливада (у косцима) |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Ivan Blasicsevic | да | 1 | 1 | 1 | 2 | 5 | 10 | 10 | 10 | 5 |
| Jandro Skriniarich | да | 0 | 0 | 0 | 1 | 3 | 0 | 8 | 6 | 5 |
| Lucich Petrinovich | да | 0 | 0 | 1 | 1 | 2 | 0 | 4 | 6 | 4 |
| Simo Marchinovich | да | 1 | 0 | 2 | 3 | 5 | 0 | 10 | 12 | 9 |
| Grgo Bobovchan | да | 0 | 0 | 1 | 1 | 1 | 0 | 4 | 4 | 3 |
| Mihok Pejassevich | да | 0 | 0 | 0 | 0 | 2 | 0 | 0 | 2 | 0 |
| Ivo Tudas | да | 0 | 0 | 0 | 0 | 2 | 0 | 0 | 3 | 2 |
| Lovro Karas | да | 0 | 0 | 0 | 1 | 1 | 5 | 4 | 4 | 2 |
| Martin Pejch | да | 0 | 0 | 0 | 1 | 3 | 0 | 4 | 4 | 3 |
| Lovrek Bachevlan | да | 0 | 0 | 1 | 0 | 1 | 0 | 3 | 3 | 3 |
| Marco Ivankovich | да | 1 | 0 | 1 | 2 | 4 | 6 | 0 | 6 | 3 |
| Betar Stephok | да | 0 | 0 | 0 | 1 | 3 | 0 | 0 | 4 | 1 |
| Mato Kvergnas | да | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 |
| Bartol Kossarich | да | 0 | 0 | 0 | 0 | 3 | 0 | 2 | 2 | 1 |
| Matho Blussarich | да | 0 | 0 | 1 | 1 | 0 | 0 | 0 | 3 | 1 |
| Ivich Mihailovich | да | 0 | 0 | 0 | 1 | 3 | 0 | 6 | 5 | 2 |
| Juro Kvergnas | да | 0 | 0 | 0 | 1 | 5 | 0 | 6 | 6 | 3 |
| Blasok Juricsich | да | 0 | 0 | 0 | 1 | 5 | 0 | 6 | 6 | 3 |
| Juro Trcskich | да | 0 | 0 | 0 | 0 | 2 | 0 | 3 | 4 | 1 |
| Blas Kvergnas | да | 0 | 0 | 0 | 0 | 2 | 0 | 4 | 3 | 1 |
| Martin Tercskich | да | 0 | 0 | 1 | 2 | 5 | 6 | 8 | 6 | 4 |
| Bajo Spolarich | да | 0 | 0 | 1 | 2 | 5 | 4 | 6 | 8 | 6 |
| Rado Radossavlevich | да | 0 | 0 | 1 | 1 | 6 | 0 | 6 | 7 | 5 |
| Pavlin Dolinacz | да | 0 | 0 | 0 | 0 | 4 | 0 | 0 | 4 | 2 |
| Pavlin Kossarich | да | 0 | 0 | 0 | 0 | 3 | 0 | 0 | 4 | 2 |
| Dragolo Kaczarovich | да | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 6 | 5 | 3 | 1 |
| Ostoja Radossevich | да | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 6 | 5 | 3 | 1 |
| Simo Peradinovich | да | 1 | 0 | 2 | 3 | 8 | 0 | 10 | 12 | 6 |
| Mihailo Kossarich | да | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 | 1 | 0 |
| Ivo Boberkovich | да | 0 | 0 | 0 | 1 | 2 | 0 | 4 | 4 | 2 |
| Juro Boberkovich | да | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 0 | 0 | 2 | 0 |
| Nicola Dugaich | да | 0 | 0 | 0 | 1 | 2 | 5 | 5 | 6 | 3 |
| Thodor Maly | да | 0 | 0 | 0 | 1 | 2 | 0 | 0 | 2 | 1 |
| Nicola Jugovich | да | 0 | 0 | 0 | 0 | 3 | 4 | 4 | 4 | 2 |
| Mihat Jugovich | да | 0 | 0 | 0 | 0 | 3 | 4 | 4 | 4 | 2 |
| Jovan Karakas | да | 0 | 1 | 1 | 0 | 2 | 0 | 0 | 4 | 2 |
| Mitar Bogichevich | да | 0 | 1 | 2 | 3 | 6 | 0 | 6 | 10 | 6 |
| Illia Cselajla | да | 0 | 0 | 1 | 0 | 2 | 0 | 0 | 4 | 1 |
| Radoicza Bogichevich | да | 1 | 0 | 1 | 1 | 1 | 0 | 5 | 6 | 3 |
Пописи домаћинстава Карловачке митрополије у периоду између 1702. и 1929. године нису забележили ниједно домаћинство православне вероисповести у Градини.[9]
Период југословенске државе (1918—1991)
уредиДо територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу бивше велике општине Вировитица.
Становништво
уредиНа попису становништва 2011. године, општина Градина је имала 3.850 становника, од чега у самој Градини 916.[10]
Попис 1991.
уредиНа попису становништва 1991. године, насељено место Градина је имало 1.058 становника, следећег националног састава:
Познате особе
уреди- Бошко Буха (1926—1943), борац-бомбаш Друге пролетерске ударне бригаде и народни херој Југославије.
Референце
уреди- ^ Pavličević, Dragutin (2002). „Opće političke i vojničke prilike u Podravini (1527. - 1765.)”. Podravina : časopis za multidisciplinarna istraživanja. 1/1: 90.
- ^ Sršan, Stjepan, ур. (2001). Popis sandžaka Požega 1579. godine. Osijek: Državni arhiv u Osijeku. стр. 9.
- ^ а б Sršan, Stjepan, ур. (2001). Popis sandžaka Požega 1579. godine. Osijek: Državni arhiv u Osijeku. стр. 372.
- ^ Pavličević, Dragutin (2002). „Opće političke i vojne prilike u Podravini (1527. - 1765.)”. Podravina : časopis za multidisciplinarna istraživanja. 1/1: 89.
- ^ а б Mažuran, Ive (1993). Stanovništvo i vlastelinstva u Slavoniji 1736. godine i njihova ekonomska podloga. Osijek: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, Zavod za znanstveni rad u Osijeku. стр. 501.
- ^ Mažuran, Ive (1993). Stanovništvo i vlastelinstva u Slavoniji 1736. godine i njihova ekonomska podloga. Osijek: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, Zavod za znanstveni rad u Osijeku. стр. 502.
- ^ Mažuran, Ivan (1993). Stanovništvo i vlastelinstva u Slavoniji 1736. godine i njihova ekonomska podloga. Osijek: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, Zavod za znanstveni rad u Osijeku. стр. 16.
- ^ а б Mažuran, Ive (1993). Stanovništvo i vlastelinstva u Slavoniji 1736. godine i njihova ekonomska podloga. Osijek: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti, Zavod za znanstveni rad u Osijeku. стр. 540—541.
- ^ Грујић, Радослав (1996). Споменица о српском православном владичанству пакрачком. Београд: Музеј Српске православне цркве. стр. 233.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 31. 3. 2017.
Спољашње везе
уреди | Овај чланак везан за општине у Вировитичко-подравској жупанији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
