Градина Соколица

објекат и непокретно културно добро у Моравичком управном округу, Србија

Градина Соколица је археолошки локалитет који се налази у Остри. Локалитет представља непокретно културно добро као споменик културе.

Градина Соколица
Опште информације
МестоОстра
ОпштинаЧачак
Држава Србија
Тип културног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Краљево
www.zavodkraljevo.rs

Опис културног добра

уреди

Очувани остаци утврђења су због свог доминатног и стратешки повољног положаја били контуирано насељавани током временских епоха током праисторије у бронзаном добу, потом касне антике (од 4. до 6. века) и касније током 10. и 11. века. Неки налази указују да се Соколица користила као стално или привремено боравиште и током каснијег раздобља у време турске власти.

Утврђење је мањих димензија (65x35m) са двапојаса бедема, односно са два засебно брањена простора - Горњи град (простор зарављеног платоа) и Подграђе које се налази на стрмијем делу терена. Утврђују се северна, североисточна, западна и југозападна страна - јужна и источна страна нису посебно биле утврђене пошто се на њима налазила литица. Бедеми су брањени једном или помоћу две куле чији су остаци откривени у току ископавања. Ширина бедема је износила између 1,5 до 2,5m. У току истраживања откривена су четири објекта уз западни зид Горњег града, спољно и унутрашњо лице бедема и мањи простор у Подграђу. Од других елемената фортификације на североисточном углу делимично је откривена једна кула димензија 3 m х 3 m. На северозападном углу Горњег града са унутрашње стране уочава се објекат ромбоидне основе димензија 5,5 m х 4,4 m и зидовима дебљине 1,20 m, који би такође могао представљати кулу. Унутар Горњег града откривена су и три објекта димензија 5m х 4m са темељима зиданим од камена и блатног везива.

Соколица је насељавана још од периода металног доба. Најстарије остатке представљају налази грнчарије из бакарног доба украшене у маниру карактеристичном за Криводол - Салкуца- Бубањ (2600 – 2000 год. пре н.е.) културни комплекс и културне групе Баден - Коцофени (2300 – 2000 год. пре н.е.). Трагови живота на Соколици утврђени су и током бронзаног (Ватинска култура 1700 – 1200 пре н.е.) и старијег гвозденог доба.

Најмлађе остатке представљају уломци керамичких посуда из периода X - XI века када се утврђени положај на Соколици поново користи.

Локација

уреди

Археолошко налазиште Соколица налази се на стеновитом узвишењу овалне основе испод западних падина планине Острице, у северном делу атара села Остра на граници према Вујетинцима. Позициониран надомак превоја преко гребена планине Остре, овај истакнути положај омогућавао је контролу трасе комуникације која је повезивала чачанску котлину и простор јужне Шумадије.[1]

Истраживачки рад

уреди

Ископавања овог локалитета изведена су у два наврата 1973.. и 1977. године у организацији Народног музеја у Чачку и Завода за заштиту споменика културе из Краљева. Након стављања под заштиту закона 1974. године и конзервације Соколица је презентована као споменик културе.

У античкој збирци Археолошког одељења Музеја у Чачку посебно се издваја једна фибула Инвентарски број А II/57 (Народни музеј у Чачку).[2] са посувраћеном стопом и псеудонавојима, која потиче са овог локалитета. Она је за сада једини примерак ове врсте фибуле са подручја Чачка и околине. Фибула је пронађена у слоју шута, са спољне стране једне просторије, уз њен североисточни угао. Фибула је направљена од бронзе, са једним мањим гвозденим делом. Израђена је техником ливења са проламањем, у двостраном калупу. Украс је изведен урезивањем (Т. III/1). Дужина ове фибуле је 4,2 cm. Ова фибула нема механизам за закопчавање, јер недостају осовина, опруга и игла. На глави фибуле налази се изједна ливени завршетак који је био у виду полиедра, али је приликом конзервације променио свој облик јер овај део фибуле углачан. У пресеку главе види се кружни остатак осовине која је била од гвожђа. Лук је полукружног пресека. Изнад споја стопе са луком налази се једно ојачање и осам псеудонавоја у виду уреза. Стопа фибуле је посувраћена, у облику латиничног слова U. Са доње стране стопе налази се троугаоно проширење са жљебом за иглу која недостаје (Т. III/2,3).[3]

Значај

уреди

Одлука о утврђивању археолошког локалитета под називом Град(ина) Соколица у Остри, Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе у Краљеву број 44 од 26.11.1974. године[4]

Територијално надлежан завод за археолошки локалитет Град(ина) Соколица у Остри је Завод за заштиту споменика културе Краљево. Број у централном регистру је СК 509 од 28.6.1983. године а СК 121 у ригистру надлежног Завода је 13.6.1983. године.

Види још

уреди

Литература

уреди
  • Грујовић Брковић, Катарина; Алексић Чеврљаковић, Марија (2016). Поглед кроз наслеђе. Краљево: Завод за заштиту споменика културе. ISBN 978-86-84867-05-8. 
  • Милорад Стојић, Праисторијска керамика са локалитета Соколица у Остри, Зборник радова Народног музеја XXX, Чачак, 2002, 15–20.
  • Катарина Дмитровић, Марија Љуштина, Керамика из бронзаног доба на локалитету Соколица у Остри код Чачка, ЗРНМ XXXVII, Чачак, 2007, 11–34.
  • Татјана Цвјетићанин, Касноантичка и рановизантијска керамика са градина из околине Чачка, ЗРНМ XVIII, Чачак, 1988, 126.
  • Mihailo Milinković, Die Gradina auf dem Jelica – Gebirge und die Frühbyzantinischen Befestigungen in der Umgebung von Čačak, Westserbien, Antiquité tardive 3, 1995, 247–248.
  • Дејан Радичевић, Археолошка налазишта X–XI века у Чачку и околини, Гласник Српског археолошког друштва 11, Београд, 2003, 233–236
  • Слободан Ђорђевић, Делатност Завода за заштиту споменика културе у Краљеву од 1976. до 1980. године: Утврђење Соколица у Остри, Рашка баштина 2, Краљево, 1980, 298.
  • Делфина Рајић, Милош Тимотијевић, Културна ризница Чачка: од праисторије до савременог доба - CULTURAL TREASURY OF CACAK: FROM PREHISTORY TO THE PRESENT TIME
  • Милица Веселичић, Једна фибула са локалитета Соколица у Остри код Чачка (у оквиру прилога проучавања фибула са посувраћеном стопом и псеудонавојима на локалитетима у Србији), Зборник радова Народног музеја XXXIX, Чачак, 2009, 33–56.

Извори

уреди

Спољашње везе

уреди