Градина Соколица
Градина Соколица је археолошки локалитет који се налази у Остри. Локалитет представља непокретно културно добро као споменик културе.
Градина Соколица | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Остра |
Општина | Чачак |
Држава | Србија |
Тип културног добра | Споменик културе |
Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Краљево |
www |
Опис културног добра
уредиОчувани остаци утврђења су због свог доминатног и стратешки повољног положаја били контуирано насељавани током временских епоха током праисторије у бронзаном добу, потом касне антике (од 4. до 6. века) и касније током 10. и 11. века. Неки налази указују да се Соколица користила као стално или привремено боравиште и током каснијег раздобља у време турске власти.
Утврђење је мањих димензија (65x35m) са двапојаса бедема, односно са два засебно брањена простора - Горњи град (простор зарављеног платоа) и Подграђе које се налази на стрмијем делу терена. Утврђују се северна, североисточна, западна и југозападна страна - јужна и источна страна нису посебно биле утврђене пошто се на њима налазила литица. Бедеми су брањени једном или помоћу две куле чији су остаци откривени у току ископавања. Ширина бедема је износила између 1,5 до 2,5m. У току истраживања откривена су четири објекта уз западни зид Горњег града, спољно и унутрашњо лице бедема и мањи простор у Подграђу. Од других елемената фортификације на североисточном углу делимично је откривена једна кула димензија 3 m х 3 m. На северозападном углу Горњег града са унутрашње стране уочава се објекат ромбоидне основе димензија 5,5 m х 4,4 m и зидовима дебљине 1,20 m, који би такође могао представљати кулу. Унутар Горњег града откривена су и три објекта димензија 5m х 4m са темељима зиданим од камена и блатног везива.
Соколица је насељавана још од периода металног доба. Најстарије остатке представљају налази грнчарије из бакарног доба украшене у маниру карактеристичном за Криводол - Салкуца- Бубањ (2600 – 2000 год. пре н.е.) културни комплекс и културне групе Баден - Коцофени (2300 – 2000 год. пре н.е.). Трагови живота на Соколици утврђени су и током бронзаног (Ватинска култура 1700 – 1200 пре н.е.) и старијег гвозденог доба.
Најмлађе остатке представљају уломци керамичких посуда из периода X - XI века када се утврђени положај на Соколици поново користи.
Локација
уредиАрхеолошко налазиште Соколица налази се на стеновитом узвишењу овалне основе испод западних падина планине Острице, у северном делу атара села Остра на граници према Вујетинцима. Позициониран надомак превоја преко гребена планине Остре, овај истакнути положај омогућавао је контролу трасе комуникације која је повезивала чачанску котлину и простор јужне Шумадије.[1]
Истраживачки рад
уредиИскопавања овог локалитета изведена су у два наврата 1973.. и 1977. године у организацији Народног музеја у Чачку и Завода за заштиту споменика културе из Краљева. Након стављања под заштиту закона 1974. године и конзервације Соколица је презентована као споменик културе.
У античкој збирци Археолошког одељења Музеја у Чачку посебно се издваја једна фибула Инвентарски број А II/57 (Народни музеј у Чачку).[2] са посувраћеном стопом и псеудонавојима, која потиче са овог локалитета. Она је за сада једини примерак ове врсте фибуле са подручја Чачка и околине. Фибула је пронађена у слоју шута, са спољне стране једне просторије, уз њен североисточни угао. Фибула је направљена од бронзе, са једним мањим гвозденим делом. Израђена је техником ливења са проламањем, у двостраном калупу. Украс је изведен урезивањем (Т. III/1). Дужина ове фибуле је 4,2 cm. Ова фибула нема механизам за закопчавање, јер недостају осовина, опруга и игла. На глави фибуле налази се изједна ливени завршетак који је био у виду полиедра, али је приликом конзервације променио свој облик јер овај део фибуле углачан. У пресеку главе види се кружни остатак осовине која је била од гвожђа. Лук је полукружног пресека. Изнад споја стопе са луком налази се једно ојачање и осам псеудонавоја у виду уреза. Стопа фибуле је посувраћена, у облику латиничног слова U. Са доње стране стопе налази се троугаоно проширење са жљебом за иглу која недостаје (Т. III/2,3).[3]
Значај
уредиОдлука о утврђивању археолошког локалитета под називом Град(ина) Соколица у Остри, Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе у Краљеву број 44 од 26.11.1974. године[4]
Територијално надлежан завод за археолошки локалитет Град(ина) Соколица у Остри је Завод за заштиту споменика културе Краљево. Број у централном регистру је СК 509 од 28.6.1983. године а СК 121 у ригистру надлежног Завода је 13.6.1983. године.
Види још
уредиЛитература
уреди- Грујовић Брковић, Катарина; Алексић Чеврљаковић, Марија (2016). Поглед кроз наслеђе. Краљево: Завод за заштиту споменика културе. ISBN 978-86-84867-05-8.
- Милорад Стојић, Праисторијска керамика са локалитета Соколица у Остри, Зборник радова Народног музеја XXX, Чачак, 2002, 15–20.
- Катарина Дмитровић, Марија Љуштина, Керамика из бронзаног доба на локалитету Соколица у Остри код Чачка, ЗРНМ XXXVII, Чачак, 2007, 11–34.
- Татјана Цвјетићанин, Касноантичка и рановизантијска керамика са градина из околине Чачка, ЗРНМ XVIII, Чачак, 1988, 126.
- Mihailo Milinković, Die Gradina auf dem Jelica – Gebirge und die Frühbyzantinischen Befestigungen in der Umgebung von Čačak, Westserbien, Antiquité tardive 3, 1995, 247–248.
- Дејан Радичевић, Археолошка налазишта X–XI века у Чачку и околини, Гласник Српског археолошког друштва 11, Београд, 2003, 233–236
- Слободан Ђорђевић, Делатност Завода за заштиту споменика културе у Краљеву од 1976. до 1980. године: Утврђење Соколица у Остри, Рашка баштина 2, Краљево, 1980, 298.
- Делфина Рајић, Милош Тимотијевић, Културна ризница Чачка: од праисторије до савременог доба - CULTURAL TREASURY OF CACAK: FROM PREHISTORY TO THE PRESENT TIME
- Милица Веселичић, Једна фибула са локалитета Соколица у Остри код Чачка (у оквиру прилога проучавања фибула са посувраћеном стопом и псеудонавојима на локалитетима у Србији), Зборник радова Народног музеја XXXIX, Чачак, 2009, 33–56.
Извори
уреди- ^ https://www.cacakmuzej.org.rs/ostra_sokolica.html
- ^ https://www.cacakmuzej.org.rs/odeljenja_arheologija.html
- ^ https://www.academia.edu/1364517/Jedna_fibula_sa_lokaliteta_Sokolica_u_Ostri_kod_%C4%8Ca%C4%8Dka_u_okviru_priloga_proucavanja_fibula_sa_posuvracenom_stopom_i_pseudonavojima_na_lokalitetima_u_Srbiji_
- ^ https://nasledje.gov.rs/media/odluka_o_utvrdjivanju/Re%C5%A1enje%20o%20za%C5%A1titi%20Grada%20Sokolica,%20ZZSK%20Kraljevo%20br.%2044%20od%2026.11.1974.pdf