Георг Декер
Георг Декер (нем. Georg Decker; Пешта, 7. децембар 1818 — Беч, 13. фебруар 1894) био је аустроугарски уметник и сликар портрета.
| Георг Декер | |
|---|---|
 Георг Декер на литографији коју је израдио његов брат Габријел око 1850. године. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 7. децембар 1818. |
| Место рођења | Пешта, Краљевина Угарска |
| Датум смрти | 13. фебруар 1894. (75 год.) |
| Место смрти | Беч, Аустроугарска |
| Занимање | Сликар, портретиста |
Декер је рођен у Мађарској у породици етничких немаца, а одрастао је и своју каријеру направио у Бечу, где је предавао сликарство и сликао портрете и историјске догађаје. Захваљујући његовом учењу, понекад су га називали Господин професор Георг Декер (нем. Herr Professor Georg Decker). Именован је за витеза Ордена Франца Јозефа[1] Декер је назван „славним портретистом највишег бечког друштва“.[2]
Живот
уредиДекер је био један од синова уметника Јохана Стефана Декера и брат уметника Алберта (1817–1871) и Габријела Декера (1821–1855). Рођен је у Пешти, у Краљевини Мађарској, али се 1821. године породица Декер преселила у царски град Беч. Током одрастања у Бечу отац га је научио да црта и слика акварелом и минијатуром.[3] Већ 1835. Декеров цртеж композитора Венцела Милера литографисао је Ф. Волф.[4] Георг је почео да излаже аквареле 1837. године, а почетком 1840-их примљен је као студент на Академију ликовних уметности, где је научио да слика у уљу. Након тога, Декер је сликао портрете у уљу, а потом од 1850-их и у пастелима, проучавајући рад Менгса и Лиотарда у Дрездену. Убрзо је уследио велики успех на овом пољу.[3] До 1860. Декер је водио приватну уметничку школу, а 1861. постао је члан бечке Куће уметника (нем. Künstlerhaus).[5]
Изван света уметности, Декер је био активан члан Бечког шаховског удружења (нем. Wiener Schachgesellschaft), чија је покретачка снага био Алберт Саломон Анселм фон Ротшилд.[2]
Године 1851. Декер се оженио Отилијом фон Собек, која је умрла 1860.[5] 1861. оженио се Јозефином Хеленом фон Лукам (1829–1914).[6]
На имендан десетогодишњег Рудолфа престолонаследника Аустрије, 17. априла 1869. године, цар Франц Јозеф је сину поклонио Декеров портрет надвојводе Карла, војводе од Тешена, победника битке код Асперна.[7] Цар је 1872. године наградио Декерова достигнућа у уметности дајући му Витешки крст Ордена Франца Јозефа.[1]
Када је Декер умро 1894. године, град Беч је набавио велики број скица и литографија портрета са његовог имања.[8] Сахрањен је у Средишњем бечком гробљу, а 1909. улица у бечком округу Мајдлинг названа је Декергасе (Deckergasse). Декергасе прелази преко парка Вилхелмсдорфер, који је такође познат као Декер парк.[9]
Изабрана дела
уреди- Портрет Венцела Милера, 1835, цртеж штампан као литографија[4]
- Портрет адмирала Вилхелма фон Тегетофа, након 1866, пастел на картону, Војни и историјски музеј (Heeresgeschichtliches Museum), Беч[10]
- Портрет надвојводе Фердинанда Максимилијана, око 1857, пастел на картону, Војни и историјски музеј, Беч[11]
- Лутрија на Брандштету, акварел, Бечки музеј
- Портрет Радецког, у пастелима, око 1850, Бечки музеј[12]
- Портрет Радецког, 1850, уље на платну, Војни и историјски музеј, Беч[13]
- Портрет надвојводе Карла, војводе од Ћешина, по Антону Ајнслу, након 1847, уље на платну, Албертина, Беч
- Портрет Јозефа Другог, Светог римског цара, пастели, Албертина, Беч[14]
- Портрет Леополда фон Рауха, око 1842, литографија, Завичајни музеј, Мост, Чешка[15]
- Портрет аустријске царице Јелисавете, 1869, по Винтерхалтеру
- Портрет надвојвоткиње Маргарете као детета, ћерке Фердинанда Четвртог, великог војводе од Тоскане, пастел на картону, 1883.
- Портрет надвојводе Леополда Фердинанда од Аустрије као детета, пастел на картону.
Извори
уреди- ^ а б Morgen-Post Wien, 27 November 1872 (p. 579)
- ^ а б Fabrizio Zavatarelli, Ignaz Kolisch: The Life and Chess Career (2015), p. 280
- ^ а б "Decker, Georg", in Ulrich Thieme, Felix Becker, eds. Allgemeines Lexikon der Bildenden Künstler von der Antike bis zur Gegenwart, vol. 8: (Leipzig: Coutan–Delattre, 1912), p. 522
- ^ а б Constantin von Wurzbach, Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich: Moll—Mysliveczek (1868), p. 413
- ^ а б Führer durch die Gemälde-galerie Volume 3 (Kunsthistorisches Museum, Vienna, 1897), p. 209
- ^ Heinz Schöny, Wiener Künstler-Ahnen: Genealogische Daten u. Ahnenlisten Wiener Maler, Volume 2, Selbstverl. d. Heraldisch-Genealog. Ges. "Adler," 1975, p. 12
- ^ "Wien, 20 April", in Neues Wiener Tagblatt: demokratisches Organ, 20 April 1869 (p. 241, column 1) [in German]
- ^ Die Gemeindeverwaltung der Stadt Wien (Vienna, 1898), p. 604
- ^ Maria Auböck, Gisa Ruland, Grün in Wien: ein Führer zu den Gärten, Parks und Landschaften der Stadt (Falter, 1994), pp. 187–188
- ^ Ulrich A Schöndorfer, Wilhelm von Tegetthoff (1958), p. 74
- ^ Das Heeresgeschichtliche Museum in Wien (Vienna: H. Böhlaus. 1960), p. 57
- ^ Die Österreichisch-ungarische Monarchie in Wort und Bild, Volume 3 (K.K. Hof- und Staatsdruckerei, 1887), p. 251
- ^ Manfried Rauchensteiner, Manfred Litscher, Das Heeresgeschichtliche Museum in Wien (Vienna: Verlag Styria, (2000) ISBN 3-222-12834-0), p. 48
- ^ John P. Evans, A Quite Remarkable Man (2014), p. 288
- ^ Adolf Kirschner, Erinnerungen an Goethes Ulrike und an die Familie von Levetzow-Rauch (1904)
Додатна литература
уреди- Constantin von Wurzbach: "Decker, Georg", in Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich, Part 3 (Vienna, 1858), p. 194
- Felix Czeike, ed. "Decker Georg" in Historisches Lexikon Wien, vol. 2, De—Gy (Vienna: Kremayr & Scheriau, (1993) ISBN 3-218-00544-2), pp. 1 & 2
- Franziska Schmid, "Decker, Georg" in Neue Deutsche Biographie, vol. 3 (Berlin: Duncker & Humblot, (1957) ISBN 3-428-00184-2), p. 545
