Вучјанка
Река Вучјанка је десна притока Ветернице, у коју утиче код места Жабљане.[2] Дугачка је 18 km, са протицајем од око 1 метар кубни у секунди.
| Вучјанка | |
|---|---|
 Кањон реке Вучјанке | |
| Опште информације | |
| Дужина | 18 km |
| Басен | 49[1] km2 |
| Пр. проток | 1 m3⁄s |
| Слив | Црноморски |
| Пловност | не |
| Водоток | |
| Ушће | Ветерница |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Србија |
| Насеља | Вучје, Жабљане |
| Река на Викимедијиној остави | |
Извор
уредиВучјанка извире на планини Кукавици, на око 1.100 метара надморске висине, али се сматра да прави ток Вучјанке почиње спајањем Големе и Мале реке код Јасичког равништа,[3] на ерозивном проширењу где се налази хотел „Влаина” (686 m надморске висине).[1] Вучјанка тече уском долином, њено корито је дубоко, а у средњем делу тока, испод села Збежишта и потеза Соколица, прелази у кањон дубине до 300 метара са окомитим странама високим преко 100 m.[4][5]
Кањон
уредиРека у кањону на дужини од 2 km има пад од 300 метара, па је корито пуно вирова, водопада и слапова. Посебну пажњу људи у овом кањону изазивају бројни камени лонци или казани. Они су флувијални ерозивни облици који настају на местима где се јавља снажна еворсија, вртложасто кретање водене масе и речног материјала којег она носи. Временом се на тим местима формирају бунараста удубљења у стеновитом речном кориту. Лонци изнад хидроцентрале носе назив Ђокини вирови. Они су удубљени у кристаласте шкриљце а поређани су степенасто, једни испод других, од највећег до најмањег. Представљају туристички атракцију не само Вучја него и целе Лесковачке општине.[4]
Поред ових камених лонаца, постоји још један, низводно од хидроцентрале и кањона, познат као Девказан. За њега су у народу везане многе легенде. То је највећи камени лонац по површини у кориту Вучјанке.[4]
Река има максималну количину воде с пролећа, када су честа изливања, а минималну у току лета, када је водостај изузетно низак. Ово је последица кишовитог пролећа и отапања снега, као и изразито сушног и топлог лета. У пролеће, када наступи кишни период и када се отопи снег, Вучјанка набуја и корито може постати тесно, па се дешава да се излије из свог корита.[6] Слив Вучјанке, узводно од Вучја, готово у целини је пошумљен. Међутим, и поред изванредне пошумљености, због великих нагиба топографске површине и геолошког састава терена, Вучјанка носи много материјала, а у време поводња ваља и крупне стеновите блокове.[5]
Индустрија и туризам
уредиВучјанка погодује развоју купалишног туризма, јер припада I класи воде у горњем току, а II класи воде у доњем току. Међутим, због тока у планинском пределу, купалишна сезона не траје дуго, те је погодна за купалишне активности од средине јула до почетка септембра.[1]
У доњем делу кањона подигнута је 1903. године хидроелектрана Вучје, која ради и данас.[7][8] За изградњу хидроелектране био је заслужан професор Ђорђе Станојевић, родоначелник електрификације у Краљевини Србији,[9] који је 1901. године уочио потенцијал Вучјанке и две године касније, након што су скупљена средства, отворена је хидроелектрана, друга у Србији.[8]
Вучјанка је, због мекоће своје воде, крајем 19. и почетком 20. века изабрана као место за једну од првих фабрика текстилне индустрије у Србији, када су браћа Теокаревићи из Вучја 1884. године изградили прву фабрику у Стројковцу, а потом и једну 1934. године, смештену управо на обали Вучјанке, у самом центру Вучја.[10] Мекоћа воде допринела је изради штофа високог квалитета.[9]
Породица Теокаревић је тридесетих година прошлог века на обронцима Кукавице, на обали Вучјанке, подигла своју задужбину — црвку Рођења Светог Јована Крститеља.[9] Црква је завршена и освештана 7. јула 1938. године, на дан славе Вучја.[11]
Галерија
уреди-
Голема река, саставница Вучјанке. -
Корито Вучјанке код цркве Рођења Светог Јована Крститеља -
Вучјанка на улазу у Вучје. -
Вучјанка -
Поглед на кањон Вучјанке -
Хидроцентрала на реци -
Водопад на Вучјанки код хидроелектране -
Купалиште код хидроелектране -
Купалиште код хидроелектране пре уређења (2013) -
Купалиште испод хидроелектране -
Вучјанка у центру Вучја -
Купалиште код хидроелектране након уређења (2020) -
Купалиште код хидроелектране након уређења (2020)
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в Миленковић, Јелена (2018). „Геоеколошко вредновање Вучјанке методом индекса рекреацијског потенцијала и бонитације”. Зборник радова младих истраживача. Требиње: Локална самоуправа у планирању и уређењу простора и насеља.
- ^ Гавриловић, Љ.; Дукић, Д. (2002). Реке Србије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
- ^ Павићевић, М. (1964). „Народно предање о имену планине Кукавице”. Лесковачки зборник. 4: 100-106.
- ^ а б в Богојевић, Ана (2004). „ПРИРОДНО-ГЕОГРАФСКЕ И АНТРОПОГЕНЕ ОДЛИКЕ ВУЧЈА”. ЛЕСКОВАЧКИ ЗБОРНИК. Лесковац: Народни музеј - ЛЕСКОВАЦ: 344. ISSN 0459-1070.
- ^ а б Ракићевић, Т. (1983). „Планина кукавица”. Зборник радова Географског института. XXIX и XXX: 27-44.
- ^ Савић, О. (1969). „Комуна Лесковац”. Зборник радова Географског института Јован Цвијић. 22: 303-452.
- ^ Мијалковић, Александар. „Река од вукова, планина од птица”. Politika Online (на језику: српски). Приступљено 4. 8. 2019.
- ^ а б Момчиловић, М. „Други век ХЕ Вучје”. Politika Online. Приступљено 4. 8. 2019.
- ^ а б в „Planina Kukavica”. panacomp.net (на језику: енглески). 15. 3. 2016. Приступљено 4. 8. 2019.
- ^ Радосављевић, Србобран (2010). „Знаменити Параћинци - О породици Теокаревић - власницима и оснивачима фабрике штофа у Параћину”. Параћинац. Удружење Параћинаца и пријатеља Параћина. 13.
- ^ „Димитрије Мита Теокаревић”. Архивирано из оригинала 03. 12. 2013. г. Приступљено 12. 04. 2014.
Литература
уреди- Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2.
- Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Спољашње везе
уреди
Медији везани за чланак Вучјанка на Викимедијиној остави
