Владимир Кирилович
Владимир Кирилович[1] (рус. Влади́мир Кири́ллович; Порво, Руска Империја, 17/30. август 1917 — Мајами, САД, 21. април 1992) био је старјешина Руског императорског дома у изгнанству.
| Владимир Кирилович | |
|---|---|
 Владимир Кирилович | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 30. август 1917. |
| Место рођења | Порво,  Руска Империја |
| Датум смрти | 21. април 1992. (74 год.) |
| Место смрти | Мајами, Флорида,  САД |
| Религија | Православље |
| Породица | |
| Супружник | Леонида Георгијевна |
| Потомство | Марија Владимировна |
| Родитељи | Кирил Владимирович Викторија Фјодоровна |
| Династија | Романов |
| старјешина Руског императорског дома у изгнанству. | |
| Период | 12. октобар 1938 – 21. април 1992 |
| Претходник | Кирил Владимирович |
| Наследник | Марија Владимировна |
Био је син великог кнеза Кирила Владимировича и британске принцезе Викторије Мелите.
Биографија
уредиВладимир Кирилович је рођен 30. августа 1917. године у мјесту Порво, у Великој кнежевини Финској, као син јединац великог кнеза Кирила Владимировича и велике кнегиње Викторије Фјодоровне (рођ. Мелите). Од рођења је имао титулу кнеза императорске крви као праунук императора Александра II Николајевича.
Заједно са породицом је избјегао из Русије. Дјетињство је провео у француском градићу Saint-Briac. Због Другог свјетског рата није успио завршити Лондонски универзитет. Године 1939. инкогнито је отишао у Уједињено Краљевство и радио у фабрици под именом Петар Михајлов, по угледу на Петра Великог. Осим руског, говорио је енглески, француски, шпански и њемачки језик.
Владимир Кирилович је умро 21. априла 1992. године у граду Мајамију (Флорида, САД). Његови посмртни остаци, по сопственој жељи, пренесени су у Санкт Петербург. Сахрањен је у великокнежевској гробници Петропавловске катедрале, а опијело му је држао патријарх московски Алексије II.[2]
Императорски дом
уредиГодине 1918. било је пресјечено све мушко потомство императора Александра III Александровича. У складу с правилима насљеђивања престола, право насљедства је прешло на другог сина императора Александра II Николајевича — великог кнеза Владимира Александровича (1847—1909). Његов најстарији син је био велики кнез Кирил Владимирович који се 1922. године прогласио за чувара престола, а манифестом од 31. августа 1924. прогласио се за императора сверуског у изгнанству.[3] Његов син Владимир Кирилович је проглашен за великог кнеза насљедника и цесаревића.
Након смрти Кирила Владимировича (1938) нови династички старјешина је постао 21-годишњи Владимир Кирилович. Он је одлучио да не узима титулу императора све до обнове монархије. Дана 13. августа 1948. велики кнез Владимир Кирилович је ступио у равнородни брак са Леонидом Георгијевном. Она је била кћерка кнеза Георгија Александровича Багратион-Мухранског, старјешине грузијске династије у изгнанству. Међутим, данашњи морганатски потомци Романових оспоравају тај брак сматрајући и њега морганатским. За вријеме постојања Руске Империје, која је у свом саставу имала и Грузију, породица Багратион није уживала династички статус. Али како су тада и Романови и Багратиони били у изгнанству, велики кнез Владимир Кирилович је својим актом од 1946, на захтјев шпанског краљевског дома, признао Багратионима статус династије.[4] Годину дана касније се упознао са Леонидом Георгијевном, а већ сљедеће године и ступио у брак са њом.
Из тог брака, 23. децембра 1953, родила се кћерка јединица — велика кнегињица Марија Владимировна. Владимир Кирилович је њу 23. децембра 1969. прогласио за чувара престола, у случају његове смрти, јер су сви живи кнезови императорске крви били у морганатским браковима и њихови потомци нису били чланови Императорског дома. Након смрти посљедњег кнеза императорске крви Василија Александровича (1989) велика кнегиња Марија је у складу са Основним државним законима постала насљедник престола. Наступило је насљеђивање по женској линији јер би смрћу њеног оца Владимира била пресјечена посљедња мушка линија, као својевремено 1730. смрћу императора Петра II Алексејевича. Након смрти Владимира Кириловича (1992) нови династички старјешина је постала велика кнегиња Марија Владимировна, а за цесаревића је проглашен велики кнез Георгиј Михајлович.[5][6]
Породично стабло
уредиПородица
уредиСупружник
уреди| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Леонида Георгијевна |  |
6. октобар 1914. | 23. мај 2010. |
Деца
уреди| име | слика | датум рођења | супружник |
|---|---|---|---|
| Марија Владимировна | 23. децембар 1953. | Франц Вилхелм |
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ Као члан Императорског дома није користио презиме „Романов“ већ титулу, име и очество.
- ^ Владимир III Кириллович Архивирано на сајту Wayback Machine (1. април 2014), Приступљено 23. 12. 2016.
- ^ Манифест о принятии Великим Князем Кириллом Владимировичем, Блюстителем Российского Императорского Престола, титула Императора Всероссийского, 31. августа/13 сентября 1924 г. („www.imperialhouse.ru“), Приступљено 7. 12. 2016.
- ^ Акт Главы Российского Императорского Дома Е.И.В. Государя Великого Князя Владимира Кирилловича о признании Царственного достоинства Дома Багратидов, 22 ноября/5 декабря 1946 г., Приступљено 13. 12. 2016.
- ^ Российский Императорский Дом (историко-юридическая справка), Приступљено 13. 12. 2016.
- ^ Династия Романовых после революции 1917 года, Приступљено 13. 12. 2016.
Спољашње везе
уреди
