Виница (Северна Македонија)

Виница
мкд. *Виница*
Виница; мкд. Виница
	Поглед на Виницу са тврђаве
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Северна Македонија
Општина	Виница (Северна Македонија)
Становништво
— 2002.	10.863
Географске карактеристике
Координате	41° 53′ 11″ С; 22° 30′ 28″ И / 41.8865° С; 22.5078° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	410 m
	Виница Виница на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број	2310
Позивни број	033
Регистарска ознака	VI
Веб-сајт	www.opstinavinica.gov.mk

Виница (мкд. Виница) је град у Северној Македонији, у источном делу државе. Виница је седиште истоимене општине Виница, као и средиште високопланинске области Пијанец.

Виница је позната и по римској тврђави на брду изнад града.

Географија

Град Виница је смештена у источном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Кочана град је удаљен 13 km источно, а од главног града Скопља 120 km источно.

Рељеф: Виница се налази у Кочанском пољу, плодној долини коју гради река Брегалница. Насеље је положено на приближно 410 метара надморске висине. Северно од града издижу се Осоговске планине, јужно планина Плачковица.

Клима у Виници је континентална.

Воде: Северно од Винице тече већа река Брегалница. Кроз сам град протичу Виничка и Градечка река, а у њеној близини протиче и речица Осојница.

Историја

Подручје Винице први пут се јавља као историјски значајно у време старог Рима, када се на брду изнад данашњег града подиже тврђава (данашње Кале).

Током средњег века дато подручје било делом у рукама Византије, делом у оквиру српске средњовековне државе.

Нови развој Виница доживљава током османског раздобља. Радила је у Виници српска народна школа између 1859-1876. године.^[1] Крајем 19. века Виница је била велико село са мешовитим саставом становништва (већином Словени, четвртином Турци, уз нешто Цигана) .^[2]

За време на балканских ратова велики број муслиманског становништва је напустило град.

Првим балканским ратом 1912. године Виница је припојена Краљевини Србији. За време Првог светског рата, између 1915. и 1918. године, град су окупирали Бугари. Од 1918. године, град је у саставу Краљевине СХС. Градић је почео да добија изглед који је у основи задржао и данас.

За време Другог светског рата, од 1941. до 1944. године, Виницу су поново окупирали Бугари. Од 1944. до 1991. године град је у саставу СФРЈ, а од 1991. године у саставу Северне Македоније.

Становништво

Поглед на средишњи део Винице

Виница је према последњем попису из 2002. године имала 10.863 становника. Ово је готово 10 пута више него почетком 20. века.

Етнички састав: Током османског раздобља, Виница је било етнички мешовита. Крајем 19. века насеље је бројало око 1,2 хиљада становника, са словенском већином (70%), турском мањином (20%) и нешто Цигана.

По последњем попису из 2002. године етнички састав био је следећи:

Националност	Укупно
Македонци	9.246 (85,1%)
Роми	1.209 (11,1%)
Турци	256 (2,4%)
Власи	111 (1,0%)
Срби	20
остали	21