Виница (Северна Македонија)
Виница (мкд. Виница) је град у Северној Македонији, у источном делу државе. Виница је седиште истоимене општине Виница, као и средиште високопланинске области Пијанец.
Административни подаци | |
---|---|
Држава | Северна Македонија |
Општина | Виница (Северна Македонија) |
Становништво | |
— 2002. | 10.863 |
Географске карактеристике | |
Координате | 41° 53′ 11″ С; 22° 30′ 28″ И / 41.8865° С; 22.5078° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 410 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 2310 |
Позивни број | 033 |
Регистарска ознака | VI |
Веб-сајт | www |
Географија
уредиГрад Виница је смештена у источном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Кочана град је удаљен 13 km источно, а од главног града Скопља 120 km источно.
Рељеф: Виница се налази у Кочанском пољу, плодној долини коју гради река Брегалница. Насеље је положено на приближно 410 метара надморске висине. Северно од града издижу се Осоговске планине, јужно планина Плачковица.
Клима у Виници је континентална.
Воде: Северно од Винице тече већа река Брегалница. Кроз сам град протичу Виничка и Градечка река, а у њеној близини протиче и речица Осојница.
Историја
уредиПодручје Винице први пут се јавља као историјски значајно у време старог Рима, када се на брду изнад данашњег града подиже тврђава (данашње Кале).
Током средњег века дато подручје било делом у рукама Византије, делом у оквиру српске средњовековне државе.
Нови развој Виница доживљава током османског раздобља. Радила је у Виници српска народна школа између 1859-1876. године.[1] Крајем 19. века Виница је била велико село са мешовитим саставом становништва (већином Словени, четвртином Турци, уз нешто Цигана) .[2]
За време на балканских ратова велики број муслиманског становништва је напустило град.
Првим балканским ратом 1912. године Виница је припојена Краљевини Србији. За време Првог светског рата, између 1915. и 1918. године, град су окупирали Бугари. Од 1918. године, град је у саставу Краљевине СХС. Градић је почео да добија изглед који је у основи задржао и данас.
За време Другог светског рата, од 1941. до 1944. године, Виницу су поново окупирали Бугари. Од 1944. до 1991. године град је у саставу СФРЈ, а од 1991. године у саставу Северне Македоније.
Становништво
уредиВиница је према последњем попису из 2002. године имала 10.863 становника. Ово је готово 10 пута више него почетком 20. века.
Етнички састав: Током османског раздобља, Виница је било етнички мешовита. Крајем 19. века насеље је бројало око 1,2 хиљада становника, са словенском већином (70%), турском мањином (20%) и нешто Цигана.
По последњем попису из 2002. године етнички састав био је следећи:
Националност | Укупно |
Македонци | 9.246 (85,1%) |
Роми | 1.209 (11,1%) |
Турци | 256 (2,4%) |
Власи | 111 (1,0%) |
Срби | 20 |
остали | 21 |
Вероисповест: Већинска вероисповест месног становништва је православље, а мањинска ислам.
Градске службе
уредиУ Виници се налазе две основне и једна средња школа, библиотека, дом културе, биоскопска сала, дом здравља, базен, метеоролошка станица, центар за образовање деце и младих итд.
Галерија
уреди-
Поглед на Виницу
-
Црква светог Арханђела Михајла
-
Крст изнад Винице
-
Виничка тврђава Кале