Вилајет Црнојевића

Вилајет Црнојевића (тур. vilayeti Çirn ili) је назив за турску управну област, односно вилајет, који је створен на просторима државе Црнојевића, односно Горње Зете, непосредно након успостављања турске власти крајем 1496. године. Према турском обичају, свака новостечена област је одмах пописивана, а први турски попис новоствореног вилајета Црнојевића обављен је већ током првих мјесеци након успостављања нове власти, тако да се већ у марту 1497. године помиње да је тај посао довршен. У турским изворима остало је забиљежено да су поменути попис обавили емин Умур син Тоганов и писар Јусуф син Ахмедов, који су потом прешли на пописивање сусједних Пипера, Куча и Хота. Исти извори свједоче да је новостворени вилајет био назван по Црнојевићима, а не по домаћем обласном називу (Зета), што је било у складу са турским обичајем да се новостечене области називају управо по дотадашњим обласним господарима.

Зета у доба Црнојевића: земља Црнојевића. која је након турског освајања крајем 1496. године претворена у вилајет Црнојевића

Земља Црнојевића (вилајет) преусмерава овде. За дотадашњу државу Црнојевића погледајте страницу Земља Црнојевића (држава).

Током првих година, највећи посједник у овом вилајету био је Стефан Црнојевић, који је остао у земљи након одласка свог старијег брата Ђурђа Црнојевића, посљедњег владара Зете. На челу вилајета налазио се субаша, а први у изворима познати субаша у вилајету Црнојевића помиње се већ у новембру 1498. године (итал. subaslach governador di stato fo di Zernovich). Вилајети су се налазили у саставу санџака, а вилајет Црнојевића се од свог оснивања налазио у саставу Скадарског санџака. Такво рјешење остало је на снази све до 1513. године, када је на том простору створен посебан санџак Црна Гора. Након укидања овог санџака, око 1530. године, на истом простору је створен нови вилајет Црна Гора, који је био у саставу Скадарског санџака.

Види још

• Црнојевићи
• Зета у доба Црнојевића
• Пад Зете (1496)
• Ђурађ Црнојевић
• Стефан II Црнојевић
• Скендер Црнојевић
• Историја Црне Горе
• Санџак Црна Гора
• Цетињска епархија

Литература

• Благојевић, Милош; Спремић, Момчило (1982). „Слом Црнојевића”. Историја српског народа. књ. 2. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 414—430. 
• Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Божић, Иван (1970). „Владавина Црнојевића”. Историја Црне Горе (PDF). књ. 2, св. 2. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 277—370. 
• Божић, Иван (1979). Немирно Поморје XV века. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Бојанић, Душанка (1989). „Нове вести о Скендер-бегу Црнојевићу”. Историјски часопис. 36: 183—190. 
• Đurđev, Branislav (1954). „Iz istorije Crne Gore, brdskih i malisorskih plemena”. Radovi. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine. 2: 165—220. 
• Ђурђев, Бранислав (1954). „Ситни прилози из историје Црне Горе у XVI и XVII веку: I”. Годишњак Историског друштва Босне и Херцеговине. 6: 55—62. 
• Đurđev, Branislav (1957). „Odredbe o nekim brdskim i malisorskim plemenima iz 1497 godine”. Kanuni i kanun-name za bosanski, hercegovački, zvornički, kliški, crnogorski i skadarski sandžak (PDF). Sarajevo: Orijentalni institut. стр. 153—155. 
• Đurđev, Branislav (1966). „Prilozi proučavanju turskih izvora za istoriju Crne Gore krajem XV i u XVI veku”. Godišnjak Društva istoričara Bosne i Hercegovine. 15 (1964): 181—195. 
• Ђурђев, Бранислав (1984). Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена: Одабрани радови (PDF). Титоград: Црногорска академија наука и умјетности. 
• Miklosich, Franz (1886). Die Serbischen Dynasten Crnojević: Ein Beitrag zur Geschichte von Montenegro (PDF). Wien. 
• Савић, Виктор (2011). „Запис Стефана Црнојевића на Светостефанској хрисовуљи краља Милутина” (PDF). Октоих: Часопис Одјељења за српски језик и књижевност Матице српске - Друштва чланова у Црној Гори. 1 (1-2): 31—44. 
• Станојевић, Глигор (1975). „Црна Гора у XVI вијеку”. Историја Црне Горе. књ. 3, св. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 1—88. 
• Томић, Јован Н. (1901). Црнојевићи и Црна Гора (1479-1528): Историјска расправа. Београд. 
• Ћирковић, Сима (1995). Срби у средњем веку. Београд: Идеа. 
• Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд: Equilibrium. 
• Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.