Википедија:Трг/Архива/Разно/19

Википедијанци,

Ови енглези нам поново не верују. Овог пута ради се о песми Ел Кондор пада на енглеској Википедији. Дакле, хоће да је избришу јер, под један, нису никад чули за њу, што ме не изненађује, под два, нема довољно доказа да је песма "важна" (иако им је речено да се песма није емитовала због тога што ју је изводио анти-Милошевић бенд). Дакле, гласајмо да остане чланак о тој песми о рушењу поноса америчког ваздухопловства Ф117, ево ОВДЕ. Ја возим стелта 117 А... Невидљивог... Тај понос НАТО-а... и гађам бомбама... по Србима... е, ал' једне ноћи примећен сам ја...... --Борис Малагурски ₪ 02:29, 9. мај 2006. (CEST)

..помоћу радара, или нечег другога, јебемлигаа.. хахаха!! гласао сам --Орловић 13:18, 14. мај 2006. (CEST)

Dometriosove glavolomke

citam Dometriosove clanke i ne mogu da vjerujem - dok nesumnjivo ima clanaka koji lice na nesto, vecina njegovih clanaka je tako jezivo neenciklopedijski uradjena da je potrebno biti citalac "Treceg oka" ili slicnog stiva da bi mogao cijeniti ove clanke. Pogledajmo samo Teslinu golubicu (iz koje i kakve literature je ovo izvadjeno!?), Ivo Bond, Albert Ajnstajn (Albert Ajnstajn je valjda u Srpskoj Vikipediji zasluzio malo bolji clanak, bez nevidjeno glupih prica o "5 puta boljoj povezanosti celija Ajnstajnovog mozga" i slicnih gluposti)

I kako si, Dometriose, dobio status cinovnika, ko li je tebe izglasao, vjerovatno Milos Rancic i ekipa? Osjecam da Kostunica licno stoji iza vas ;) — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Ml01172 (разговор • доприноси) --СашаСтефановић • 03:01, 12. мај 2006. (CEST)

Доматриос је такорећи ствар прошлости на овој Википедији. Најбоље ћете нам помоћи ако означите свачије чланке које треба средити или другачије привести енциклопедијском стандарду или их, још боље, сами поправите ако можете и желите. --Dzordzm 02:48, 12. мај 2006. (CEST)

Е, лако се сад правити паметан. Где си био кад су се борбе водиле? Него, ти лепо размисли може ли се штогод са тим урадити. Па ако мислиш да не може, а ти се придружи предлозима за брисање (што сам ја већ пар пута покушавао). --  JustUser   JustTalk 00:38, 13. мај 2006. (CEST)

Хрвати окупирали Википедију на хрватском језику

Никакво изненађење, али сада тврде да је Тесла хрватски научник, иако следеће (односно све које имају тај чланак) Википедије тврде супротно:

• Bugarski: сърбски произход.
• Bosanski: jugoslovenski i američki naučnik
• Catalia: serbo-nord-americà.
• Česky: srbsko-americký fyzik
• Dansk: serbisk-kroatisk-amerikansk fysiker
• Nemački: serbischer Herkunft
• Engleski: Serbian inventor
• Španski: serbo-norteamericano
• Francuski: D'origine serbe
• Mađarski: szerb fizikus
• Italijanski: elettrico serbo-statunitense.
• Hebrejski: (srpski i američki)סרביה אמריקאי יליד
• Makedonski: српски и американски научник
• Nederlands: Servisch-Amerikaans uitvinder
• Norsk: serbisk opphav
• Poljski: serbski wynalazca
• Portugalski: inventor sérvio-americano
• Ruski: Серб по национальности
• Slovenčina: americký fyzik srbského pôvodu
• Slovenščina: srbsko-ameriški znanstvenik
• Srpski: српски и амерички физичар
• Svenska: serbisk uppfinnare
• Turski: Sırp asıllı fizikçi

Дакле, само Хрвати имају у наслову хрватски научник што је апсурдно, поред тога што је рођен у Аустрији, односно данашњој Хрватској, нема никакве везе са Хрватском или Хрватима. Замолио бих све да обрате пажњу на чланак Николе Тесле на хр вики и да коначно објаснимо тим људима да је Тесла био српски научник, или макар српско-амерички. --Борис Малагурски ₪ 02:43, 12. мај 2006. (CEST)

Тесла наводно хрватски научник, Павелић наводно није злочинац и нациста, Руђер Бошковић наводно хрватски научник и филозоф (у свој релевантној литератури пише да му је отац био Србин а мајка Италијанка), све те њихове глупости су одраз њихових националних комплекса и мени се чини да не вриједи трошити енергију да им се нешто доказује. Битно је да у релевантнијим Википедијама и литератури ствари одговарају истини. А они нек пишу своју приватну Историју која нема благе везе са истином. --Славен Косановић {разговор} 03:03, 12. мај 2006. (CEST)

Него, де ви редовно провјеравајте хоће ли направити нешто о нашем патријарху Павлу, можда је и он Хрват а ми не знамо.--Бановић 16:47, 12. мај 2006. (CEST)

Пре ће бити да је геноцидни кољач, средње име четник :) Мислим, погледајте само ту браду, све је јасно!!! --Dzordzm 01:10, 13. мај 2006. (CEST)

Старосрпски?

Лијепо је да поменемо у цитатима реченице на начин на који се код нас говорило крајем 19. и почетком 20. вијека, па и раније. Примјетио сам већ неколико чланака написаних у духу тих времена, али бих да скренем пажњу да чланке треба писати онако како данас говоримо и причамо на српском језику. Ипак пишемо енциклопедију и не есеје, такође је пишемо за све данашње савременике. Разлог може бити да су неки корисници узимали дијелове текстова из неких старијих књига, без преправљања на данашњи изговор и говор, понекад звучи кул, али ипак ти дијелови текста тако написани могу само да буду дио чланка као цитати. --Славен Косановић {разговор} 00:18, 13. мај 2006. (CEST)

Да. Слажем се. Важи и за црквене текстове и цитате о свецима. --Kaster 23:46, 13. мај 2006. (CEST)

Наравно да важи за све чланке укључујући везане за религију и било коју другу тему. Мислим да се онако како данас говоримо и пишемо, може писати о свим темама, да сви можемо да разумијемо о чему се ради и такође да сваки чланак одговара енциклопедијским стандардима. --Славен Косановић {разговор} 08:39, 14. мај 2006. (CEST)

Укинути језичке "екав-ијекав и остале"

Људи, ја не знам како вама ради, али мени не ради ијекавица. Ја кликнем "ијекав" или "ijekav" а оно све остане идентично. Чујем од неких да тај модул још није завршен - па шта ће онда ту ако не ради!? А што се тиче ћирилице, ни она није најбоља, тј. ако затражиш да буде ћирилица, онда он преводи и што треба и што не треба (нпр. Догађај се збио половином ХВИИИ вијека" !? ) Дарко Максимовић 13:09, 14. мај 2006. (CEST)

Римски бројеви се у ћириличном тексту пишу латиницом тако да када цео текст пребациш у латиницу са римским бројевима се ништа неће десити, тј. остаће ок. Е сад, када пишеш римске бројеве у латиничном тексу онда мораш да их ставиш између угластих заграда -{ }- да не би као што кажеш, преводио и оно што не треба. (бар мислим да је тако) :) Djus ^реци 13:31, 14. мај 2006. (CEST)

Ја сам из све снаге против укидања ових језичака. Али мислим да чланке, а посебно наслове треба писати ћирилицом, док још не постоји велики број чланака. тј. док још није касно.--Бановић 16:40, 14. мај 2006. (CEST)

Што се тиче римских бројева, они нису проблем, потребно је само мало изменити софтвер за транслитерацију. Дунго има транслитератор у јави, који сасвим лепо препознаје римске бројеве, и не дира их при пресловљавању латиничног текста у ћирилични. Значи, римске бројеве и не морамо да стављамо између ових -{ }- заграда, јер једном кад будемо апдејтовали софтвер, то има да буде системски решено. Транслитератор можете скинути одавде, па проверите како ради. -- Обрадовић Горан (разговор) 06:02, 15. мај 2006. (CEST)

Па нисам сигуран да ће се имплементирати из мог Транслитератора, али углавном, не би требало да буде тешко убацити такву функционалност у Медијавики софтвер, тим пре што се ради о додавању два регуларна израза. Иначе, мој програм је у Јави, а ово чудо у ПХП-у, тако да је некомпатибилност очигледна. :) --Филип § 13:40, 15. мај 2006. (CEST)

А ијекавица/екавица? Ово, очигледно, не ради а стоји као да ради... Дарко Максимовић 12:35, 16. мај 2006. (CEST)

Стоји, а не ради. Постоји намера да ускоро проради. Кад ће то бити не зна се, јер зависи од много фактора. --Филип § 18:21, 17. мај 2006. (CEST)

Претрага на Гуглу

Људи не знам од чега зависи да се неки чланци налазе при врху када их тражим на гуглу а неких нема уопште. Нпр. пробајте : Херман Геринг или Ханџар дивизија.

--Branko1408 05:49, 15. мај 2006. (CEST)

Па није гугл толико брз као ми :). Гугл освежава своју базу у неком одређеном временском периоду, тако да се нови чланци на нашој вики тамо неће појавити још неко одређено време. --СашаСтефановић • 05:55, 15. мај 2006. (CEST)

Да ли је теологија наука ?

Наша Википедија је препуна чланака који су некритички копирани из теолошких књига. Треба ли за такве чланке да има места на Википедији?

Моје мишљење је да треба, али се мора јасно нагласити да су ти чланци теолошки и стога не-научни.

--Јакша 19:47, 15. мај 2006. (CEST)

Да ли је филозофија наука могу исто тако да поставим питање. Одговори ми зашто теологија не би била наука? --Јованвб 20:07, 15. мај 2006. (CEST)

Срамота ме уопште видјети овакав наслов, зато се нећу потписати :)). Нисам никад примјетио да су теолошке књиге, ишта мање објективне, од књига било које друге науке. Једно су књиге које проучавају религију (теолошке θεός-бог, λόγος-наука), а једно оне које проповједају религију. Дакле, прве књиге да, а друге исто да, али уз навод, а било би чак лијепо направити шаблоне за такве чланке.

Мислим да је ово шира расправа и тешко да би стала на странцие Трга, па макар подлога била и виртуелна... Све зависи како се схвати наука, односно шта се подразумјева под научним истраживањем и анализом, а шта под вјеровањем... Што се тиче филозофије, она није наука иако се често филозофски и научни методи преклапају... филозофија је прије начин размишљања и врло често, за разлику од науке, се бави постављањем фундаменталних питања и анализом кориштених метода у некој области и врло често њен циљ није давање "научних" одговора на неки феномен, него систематска анализа различитих метода кориштених од стране "научних" метода приликом анализе одређеног феномена..., и врло често се схвата као свеобухватно сазнање, зато што додирује све аспекте људског сазнања па чак и оне који се тичу вјеровања..., итд. --Славен Косановић {разговор} 20:38, 15. мај 2006. (CEST)

Нисам ни мислио на књиге које проповедају религију. Тео-логија = наука о богу. Као геологија = наука о земљи ... Значи теолошки чланци треба да буду на википедији, а они који проповедају религију не. Вероватно има и оних чланака који нису НПОВ, али треба их средити --Јованвб 20:42, 15. мај 2006. (CEST)

Што се тиче приступа теми и начина писања чланака о теологији, мени лично се допада онај који има Корисник:Djakovac. --Славен Косановић {разговор} 21:06, 15. мај 2006. (CEST)

Цитат из скорашњег чланка:

За свете, као и за анђеле, вечност значи "сталност у светости" (Свети Василије Велики, 0 Светоме Духу, XVI, 38, стр. 379).

Лепо је што је наведен извор, али ово са науком нема никакве везе. Ово је метафизика. Погледајте све (буквално све) чланке о светитељима. Они се могу подвести као 'Легенда о...' или 'Православно веровање о...'.

Може се у Србији веронаука уводити у школе, издавати прогласи о томе шта је званична а шта непризната религија, давати привилегије црквеним заједницама, али се тиме не може од религијске мисли направити научна, коликогод би то многи желели. Црквене књиге могу бити написане уз помоћ научних метода, али то их не чини научним. Почетна премиса је Вера, а то је пристрасно-ненаучно. Филозофија нема предрасуде. --Јакша 01:30, 16. мај 2006. (CEST)

А шта ако је Свети Василије у праву? --Бановић 01:38, 16. мај 2006. (CEST)

Чланке би требало правити и за атеисте и за вјернике, наравно, уз навођење извора. Атеисти нека у чланцима цитирају своје изворе, вјерници своје. Најбоље је спорне чланке писати у два поднаслова, Атеистички ставови, Вјерски ставови --Бановић 01:38, 16. мај 2006. (CEST)

А шта ако је земља равна? Господин Василије је 0 (нула) од научног ауторитета.

Слажем се да би било добро дати неку ознаку чланцима, мада је и то подложно манама (став православних, римокатолика, будиста, сцијентолога и атеиста).

Очигледна је намера да се направи Православна Енциклопедија Википедија, па нека тако и буде.

--Јакша 01:54, 16. мај 2006. (CEST)

Па онда и ту утјерати поднаслове, наше учење је овакво, римокатоличко тако, исламско онакво..., све се то да утјерати под један кров. "Гдје чељад није бијесна, ни кућа није тијесна". Само не знам ко ће нам писати у име тих других ставова :)) --Бановић 02:07, 16. мај 2006. (CEST)

Што се тиче питања да ли је овим чланцима место на Википедији, питање је ли теологија наука је беспредметно. Ни музика ни кинематографија ни "телефонске зајебанције" нису науке а све их имамо јер су део света око нас. --Dzordzm 02:15, 16. мај 2006. (CEST)

У овим чланцима треба једноставно и јасно у првом параграфу нагласити да се ради о хиршћанском/каквом год учењу. Уз такву назнаку мислим да није потребан чак ни посебно упозорење. Ако можемо на читаоцу да оставимо одговорност за одговорну перцепцију слика из порно-филмова (од скора на ср.вики) мислим да можемо и да га изложимо хришћанској догми уз напомену да се управо о томе ради. --Dzordzm 02:15, 16. мај 2006. (CEST)

Слажем се са Dzordzm. Уз мали коментар: постоји наука о музици, наука о кинематографији, наука о религији, (за телефонске зајебанције нисам сигуран) и то није проблематично. Проблематично је имати појмове описане по теолошком канону без алтернативе. Ретко који чланак из ове облсати има икакву назнаку о томе да је део хришћанске догме, већ одмах упада у причу о чудима и слично. --Јакша 02:34, 16. мај 2006. (CEST)

Не требају чланци имати никакву ознаку већ их треба само мало средити. Обично их људи копирају ко зна одакле па их само поставе на вики. Ево погледајте моје чланке о светитељима које правим у завње време. На врх поставим да је човек хришћански светитељ, а после када се описују његова чуда напишем у хришћанској традицији помиње се да је: па онда набрајам шта је радио. Тако треба да стоји на википедији а не ово је теолошка догма па онда пиши шта стигнеш. Увече ћу да средим један теолошки чланак чисто да дам Јакши пример како требају да изгледају --Јованвб 12:02, 16. мај 2006. (CEST)

Људи, ово је енциклопедија. Ако ми Срби испаднемо једини сељаци који пишу чланке по књигама црквењака, Тесла, Пупин и Руђер ће се у гробу окретати. Нисмо и ми ваљда к'о исламисти који енциклопедије пишу "дух се јавио Мухамеду..."!? Све што има икакве везе са натприродним и "чудима" и светошћу итд. треба нагласити у свакој појединачној реченици. Ако је читав чланак такав, онда треба на почетку ставити навод да слиједи "цитат" из књиге те и те, и уоквирити као цитат. Мислим, немојте да се срамотимо... Дарко Максимовић 12:33, 16. мај 2006. (CEST)

Заиста невидим разлог зашто се диже прашина око Теологије када и сам назив говори о томе. Ако неко сумља у веродостојност ових текстова нико их неће приморавати да верују, али ни ја нећу веровати верницима Дарвинистичке заблуде. Ни сам Дарвин никада није рекао да је то истина што је описао у својим тезама о постанку света, а данас ни један озбиљан научник не узима здраво за готово оно што верници Дарвинистичке заблуде желе да прикажу као истину. Дакле, верницима Дарвинизма, ако се ваша знања уписују онда инсистирам да се уписују знања човечанства која верују у Бога. Свако добро од Господа --Горан Анђелковић 15:25, 16. мај 2006. (CEST)

Ја се слажем са тиме што говориш о еволуцији. Дарвинова теорија је недоказана хипотеза, и било гдје гдје се спомиње неки од његових закључака треба говорити "по Дарвиновој теорији еволуције" или нешто слично. У чланку "Еволуција" је ово сасвим испоштовано, колико могу да примијерим. Исто тако треба и у свим теолошким чланцима говорити. Али се не слажем са тобом када кажеш "ако неко сумња ... нико их неће приморавати да верују". Ово је енциклопедија, дакле зборник знања а не било каквих изјавних реченица у које читалац може да вјерује а и не мора. Дакле, требали би сви подаци да буду тачни, а уколико се жели навести неки дискутабилан или непровјерен податак, онда га као таквог треба и представити са наводима и напоменом извора односно аутора. Дарко Максимовић 15:57, 16. мај 2006. (CEST)

Дарко, драго ми је да си добронамерно примио мој став о овом безразложном дизању тензије о Теологији. Управо већина корисника и ради на томе да се чланци који су преписани критички обраде и допуне. А што се тиче ”веровања” у чињенице, понекима чак и ако аргументујемо чињеницама и доказима неће веровати због разних политичких или других убеђења. Као зборник знања енциклопедија бележи и историјске чињенице које данас остају као одраз времена у коме су се збивале. Као такав он објашњава читаоцу оно што му није јасно из свих области па и из религијских. Тако да ако неко пише о демонима како научним чињеницама треба споменути и Бога по истом утемељењу. Свако добро и успешан напредак --Горан Анђелковић 16:14, 16. мај 2006. (CEST)

Жао ми је ако је моја примедба о теолошким чланцима протумачена као непотребна. Није ми намера била да другима одузимам време. Међутим, постоји огроман јаз између онога што Википедија треба да буде и онога што јесте. Нема проблема писати чланке о библијским и другим теолошким легендама, али треба бар поменути шта оне јесу - приче, веровања, легенде. Оваквих чланака је много и има их свакодневно све више. Погледао сам друге википедије и све оне пишу о овим темама са 'оградом', на пример: предање каже, хришћани верују, теолог Х тврди... Поздрављам намеру Јована(б) да ове чланке доведе у ред.

А пропо верника Дарвинизма, таква религија не постоји.

Интересантно је да је модерна енциклопедија као појава епохе Рационализма управо имала за намеру да се бори против религијских и других предрасуда и сујеверја. Једино на српској страници о енциклопедији сам нашао да је катехизам (катеизам) и декалог енциклопедијска форма. --Јакша 18:26, 16. мај 2006. (CEST)

Потпуно се слажем да треба у свакој реченици која говори о чудима нагласити да је то по хришћанској традицији, хришћани верују или нечему трећем. Значи не треба писати тај светитељ је горе померао него у хришћанској традицији помиње се да је тај светитељ горе померао. То је сасвим нормално, као што треба и писати по дарвиновој теорији човек је постао од мамуна е сад ако постоји и перина теорија треба нагласити да по периној теорији човек је постао од папагаја :) --Јованвб 20:03, 16. мај 2006. (CEST)

Да не би излетили из теме, мислим да би било добро да неко направи критеријуме у вези писања чланака из теологије и религије (пошто је овдје сада та тема, а иначе мислим да има још области овдје, које вапе за смјерницама), и слажем се са примједбом корисника Дарко Максимовић. Свака тема мора да има своје категорије и цитати морају остати цитати... Ако сада не почнемо са чишћењем садржаја, организацијом и категоризацијом разних тема, касније ће то бити немогућ посао, или посао који ће захтјевати неколико мјесеци... Па сада нека већина одлучи шта треба чинити. --Славен Косановић {разговор} 20:09, 16. мај 2006. (CEST)

Неки су овде побркали лончиће! :) Јакша непостоје Библијске приче, веровања или легенде, то постоји код Дарвина. Археолози, физичари и хемичари су одавно потврдили сваку реч из Мојсијевог извештаја (стари савез) назване стари завет. А пропо верника Дарвинизма, они ничим немогу да докажу њихово веровање тако да су верници Дарвинистичке теорије. Што се тиче религијских сујеверја обичаја и предрасуда, Хришћанство се и бори против тога од самог свог почетка. Ја рекох и душу спасих --Горан Анђелковић 22:39, 16. мај 2006. (CEST)

Стари завет је у најбољем случају збирка књижевних текстова и непоуздан историјски текст. Ко жели да спасава душу, нека иде у цркву. --Јакша 22:49, 16. мај 2006. (CEST)

Јакша очито си необавештен, зато се прво информиши да не бих морао да пишем научне радове на ту тему само за тебе. Уколико тврдиш да је Стари савез непоуздан текст, тада треба то и да даокажеш и то чињеницама. Информавције ради ја се спасавам у Цркви Бога живога и Истинитога, али то ме не спречава да живим и радим на Википедији. Слава Богу Свевишњеми сада и увек и у све векове векова. Амин --Горан Анђелковић 22:55, 16. мај 2006. (CEST)

Поштовани Горане, ја ценим то што сте Ви посветили живот проучавању црквене теологије. Алегоријски и поетски текстови имају ту особину да се могу тумачити и овако и онако, па тако и Свето писмо. Ваше безусловно прихватање овог текста се заснива на Вери, а не на налазима археолога, физичара и хемичара. Да не верујете у Свето писмо, не бисте били свештеник. --Јакша 01:31, 17. мај 2006. (CEST)

Поштовани Јакша, ја такође ценим ваш труд, да доприноси овом пројекту буду адекватни. Текстови које ја проучавам нису алегоријски, већ су доказани чињеницама људи који су попут неверујућих кренули да докажу супротно. Ако нисте упознати имате времена, а ја вам стојим на располагању да вам их презентујем у нешто мирнијој атмосвери. Тачно је да се моје безусловно прихватање чињеница заснива на Вери, али пре него што сам их прихватио имао сам довољно искуства и опита и уверио сам се у истинитост тих чињеница. Чак ни данас не прихватам све здраво за готово већ сам критичан попут свих Хришћана који живе своја убеђења. Налази археолога и других стручњака су аргументи за оне који нису доживели чуда попут мене. Чуда и нечулне ствари се немогу разумети ако се не доживе, као што некоме неможете објаснити укус меда ако ништа слатко није окусио у животу. Има и таквих који неверују Светом писму а ипак су клирици. Ја још увек нисам свештеник, али сам уверен у истинитост Библије и теолишких текстова. То ми несмета да имам отворен поглед на свет без икаквих предубеђења, за разлику од оних који никада нису прочитали ово дело и тврде да су то глупости. Са поштовањем и са жељом да напредујете у животи --Горан Анђелковић 11:53, 17. мај 2006. (CEST)

Људи ево погледајте неки чланак који правим о светитељима (нпр. Преподобни Теодосије Кијево-Печерски). Више од тога не треба дирати јер је ово НПОВ. Наравно могуће је и да постоји неких контроверзи, али из извора које имам само ово нам је доступно. Значи само испред оно што је спорно и ушта неко не верује треба додати "у хришћанској традицији се спомиње" или неку сличну реченицу испред. --Јованвб 00:30, 17. мај 2006. (CEST)

Ovo više ne treba mijenjati? "Mošti celebne?" (šta to znači "celebne"?), "Upokojio se mirno 1074. godine", "zbog njegove devstvene čistote, prevelikog truda molitvenog" (raspored riječi i šta to znači "devstvene"?), "prepodobnom Antoniju?" (nije li ovo "starosrpski"? šta to znači "prepodobnom"?) itd. Дарко Максимовић 09:53, 17. мај 2006. (CEST)

Mošti celebne мошти које су нетрулежне и чудотворне, ако имаш неку бољу реч замени, devstvene čistote, prevelikog truda molitvenog - да али испред стоји У хришћанској традицији помиње се да је Бог обдарио Теодосија великом благодаћу због његове девствене чистоте... . Значи нисам написао Бог га је обдарио тим и тим него сам додао ову реченицу испред. Мислио сам да знаш шта је девство, ако имаш неку другу реч за то кажи па да размислим о њеном коришћењу (девство - кад немаш односе са женама или код жена са мушкарцима); šta to znači "prepodobnom" па преподобни ти је име којим се називају неки светитељи као што имаш свештеномученик, јуродиви, свети. Ја никада нисам чуо за неки други израз којим се може преподобни заменити, а и вероватно су сви познати под тим именима. --Јованвб 11:08, 17. мај 2006. (CEST)

П.С. Upokojio se mirno - можда то мирно и може да се избаци, али служило је због тога да се нагласи да се мирно упокојио, пошто су многи светитељи убијени. У сваком случају може да остане а може и да се избаци свеједно ми је :) --Јованвб 11:10, 17. мај 2006. (CEST)

Зар је могуће да си избацио моју промјену? Зар није боље да остане моја промјена у Историји промјена да могу да је виде и други људи? Ово још никад нисам видио да се тотално избрише (па чак и из табеле промјена)...

Ko ti je izbacio promenu?? --Јованвб 12:12, 17. мај 2006. (CEST)

Вероватно је конфликт измена, тако да се вероватно десило да сам први послао текст који је блокирао твоје слање. Ако то није велики проблем пошаљи поново твој текст. Управо се мени десило исто, јер ме је Јован блокирао, али ево понављам свој текст --Горан Анђелковић 12:15, 17. мај 2006. (CEST)

Молио бих вас да размотрите сљедећи стил писања: "Свети великомученик Ђорђе је хришћански светитељ. Рођен је у Кападокији као син богатих и благочестивих родитеља. Отац му је пострадао за Христа, а мајка му се пресели у Палестину (Свети великомученик Ђорђе) или овај: "Ипак он је остаo чврст у хришћанској вери, а незнабожачке судије оштро изобличи (? енциклопедија!?) због њихове глупости...Тада се и последњи пут помоли Богу и предаде Му (дух свој 251. године". "I mean come on!!!" Дарко Максимовић 13:22, 18. мај 2006. (CEST)

Не видим шта је спорно у првом примеру. Благочестих?? Ако хоћеш слободно измени са неком описном реченицом. Отац му је пострадао за Христа - е сад ме већ љутиш шта је овде спорно. Да је отац пострадао за Христа. Овај други чланак није сређен и средићу га. Чланци о светитељима који се славе у јануару, фебруару и марту нису сређени. Април и мај јесу. --Јованвб 01:17, 19. мај 2006. (CEST)

• девство - целибат
• упокојио се мирно - умро је природном смрћу... -- Младен Мириловић 12:25, 19. мај 2006. (CEST)

Теологија је наука баш колико и астрологија. --Поки |разговор| 01:38, 19. мај 2006. (CEST)

Главна Страна

Што није главна страна заклучана? C-c-c-c 10:11, 18. мај 2006. (CEST)

Јер немамо често вандале, а тиме показујемо добру вољу и отвореност :) --Јованвб 10:19, 18. мај 2006. (CEST)

--СашаСтефановић • 12:18, 18. мај 2006. (CEST)

Знам да сам досадан

Хтео сам да скренем пажњу на организовану кампању порицања хрватских злочина која се води на енглеској википедији. На пример, пориче се умешаност католичког клера у усташке злочине promenjen je naziv clanka!, негира се улога степинца итд. Кампању, која је синхронизована, воде EurowikiJ, Mir_Harven,Elephantus ,Zmaj ,FrontLine,Ante_Perkovic itd. Урадите нешто, браћо. Хвала! --Борис Малагурски ₪ 02:21, 19. мај 2006. (CEST)

Насловна страна

Хаха, баш сам мало гледао старе измене на Главној страни, од свих вандала, овај ми је најкреативнији. Људи, знам да се гласало о томе, али мислим да постајемо све популарнији и популарнији, можда да се опет покрене питање око закључавања главне стране? --Борис Малагурски ₪ 08:53, 19. мај 2006. (CEST)

B92 Ко је ко?

Нисам схватио да ли ми имамо дозволу за цео сајт Б92 или само за путовања.

Интерсује ме део "Ко је ко" где има материјала за биографије :

http://www.b92.net/info/kojeko/djunic.php

--Branko1408 01:09, 20. мај 2006. (CEST)

Мислим да се дозвола односи само на секцију путовања. А овај текст што си линковао је по мени већ у првој реченици пристрасан, тј. није неутралан. Не знам колико би било добро узимати од њих било шта што се тиче политике. --СашаСтефановић • 01:22, 20. мај 2006. (CEST)

en wiki diskusija/glasovi

Молим вас да се укључите у дискусију о називу рата у хрватској на енглеској википедији. [1]. Цанас 23:38, 20. мај 2006. (CEST)

Независна Црна Гора

Коначна процена CeSID-а је 55.3 % за независност. Процене су да се бројка неће спустити испод 55 %. Дакле, иако су многи рекли да се неће много променити кад се Црна Гора одвоји, на Википедији нам предстоји велики посао, с обзиром да је већина чланака везана за Србију и Црну Гору. Морамо се некако организовати, па да преправимо све те чланке. --Борис Малагурски ₪ 23:55, 21. мај 2006. (CEST)

Hitno - pokusaj uklanjanja slike sa neo-ustashama na en:wiki

pogledajte: [2] Majaa 10:34, 22. мај 2006. (CEST)

У чему је проблем. Ако је слика PD пребациш је на оставу и категоришеш. Тамо је нико неће дирати без великог разлога а доступна је у свим викимедијиним пројектима. Само без панике! --Kaster 11:56, 22. мај 2006. (CEST)