Викарни епископ ремезијански

Викарни епископ ремезијански је титула коју носи викарни архијереј у Српској православној цркви. Почасна је титула помоћном епископу патријарха српског.

Апсида базилике, откривена поред модерне стамбене зграде у Белој Паланци

Титула се везује за Ремезијану која је била сједиште епархије у периоду од 366. до 614. године.[1] Најпознатији епископ који је у њој столовао био је Свети Никита Ремезијански. Данас њена територија административно припада Епархији нишкој.[2]

Дана 26. маја 2011, одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве на редовном засједању, за епископа ремезијанског је изабран Андреј (Ћилерџић), дотадашњи архимандрит из манастира Ковиљ.[3] Епископ Андреј рекао је у интервјуу „Епископија ремезијанска била је иначе од првих векова Хришћанства спона између јединственог, једнодушног и истоверног православног Запада и православног Истока. У чину моје епископске хиротоније 18. септембра у Београду видим дивну Промисао и намеру Божју, да и ја, својим снагама и помоћу Божјом, продужим ову лепу традицију мостоградње Запада и Истока”.[4]

Затим, одлуком Светог архијерејског сабора од 24. маја 2014. викарни епископ Андреј је именован за епархијског архијереја Епархије аустријско-швајцарске,[5] а дужност ремезијанског епископа била је упражњена до 9. маја 2018. када је Свети архијерејски сабор на ову дужност изабрао архимандрита Стефана (Шарића), старјешину Храма Светог Саве.[6]

Епископи

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Јоцић, Живота. Епископија ремезијанска од 366. до 614. г. Приступљено 1. 9. 2014. 
  2. ^ „Видовданска размишљања о Богу и човеку у савременом свету”. Ново видело. 8. 8. 2012. Приступљено 24. 6. 2019. 
  3. ^ „Животопис изабраног Епископа ремезијанског Г. Андреја (Ћилерџића)”. Српска православна црква. 14. 9. 2011. Архивирано из оригинала 06. 01. 2019. г. Приступљено 24. 6. 2019. 
  4. ^ О., Марко (28. 10. 2011). „Интервју: Епископ ремезијански Г. Андреј”. Црквена општина Касел. Приступљено 24. 6. 2019. 
  5. ^ „Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора”. Подворье Сербской Православной Церкви. 26. 5. 2014. Приступљено 24. 6. 2019. 
  6. ^ „Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора”. Српска православна црква. 10. 5. 2018. Архивирано из оригинала 21. 02. 2020. г. Приступљено 24. 6. 2019.