Видосав Ковачевић
Видосав Ковачевић (Липље, 2. август 1955) је пензионисани генерал-мајор Војске Србије.[1] Бивши је начелник Војне Академије Војске Србије и Црне Горе.[а]
Видосав Ковачевић | |||||
---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||
Датум рођења | 2. август 1955. | ||||
Место рођења | Липље, ФНРЈ | ||||
Професија | војно лице | ||||
Војна каријера | |||||
Служба | Југословенска народна армија Војска Југославије Војска Србије и Црне Горе Војска Србије 1977 — 2009 | ||||
Чин | генерал-мајор | ||||
Учешће у ратовима | Рат у Словенији Рат у Хрватској Рат у Босни и Херцеговини НАТО бомбардовање СРЈ | ||||
Начелник Војне академије | |||||
Период | 2005 — 2009. | ||||
Претходник | Драган Војиновић | ||||
Наследник | Младен Вуруна | ||||
Одликовања |
|
Биографија
уредиРођен 2. августа 1955. године у селу Липље, општина Котор Варош, од оца Весељка и мајке Мирјане. Основну школу је завршио 1970. године у Прњавору. Након завршене основне школе уписује Војну гимназију у Београду коју успешно завршава 1974. године. По завршетку гимназије одлучује се за смер ваздухопловство те уписује Ваздухопловну војну академију у Задру. Дана 29. јула 1977. године унапређен у чин потпоручника и распоређен на дужност официра за навођење у чети ваздухопловног осматрања, јављања и навођења. Ту дужност је обављао од три године. У том периоду завршио је курс официра за навођење 1978. године а поручник је постао 1979. године. Наредне 1980. године, премештен на нову дужност помоћника команданта за морал 91. батаљона ваздухопловног осматрања јављања и навођења. Упоредо са овом дужношћу завршио је курс помоћника команданта за политички рад 1981. а већ наредне 1982. године постао је капетан. Након две године 1984. године, постаје референт у органу за морал 5. пука ваздухопловног осматрања, јављања и навођења. Током овог службовања унапређен у чин капетана прве класе 1986. године. Године 1989. премештен на нову дужност помоћника команданта за морал 5. пука ваздухоловног осматрања, јављања и навођења. Рат у Словенији и Хрватској затиче га на овој дужности. По повлачењу јединица са аеродрома Плесо код Загреба крајем новембра 1991. године у Бихаћ премештен је на дужност начелника ПРЕС центра 5. корпуса Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране и унапређен у чин мајора. Средином 1992. године распоређен на дужност референта у органу за морално васпитање и правне послове Команде Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране. Трансформацијом ЈНА у Војску Југославије остао на истој дужности да би 1993. године био постављен референта у органу за васпитање и морал у Корпуса противваздушне одбране. Упоредо је током 1994. године завршио Командно-штабну академију и магистрирао на Факултету одбране и заштите. У чин потпуковника је унапређен 1995. године и премештен на нову дужност референта за морал, верске и правне послове у Команди Ваздухопловства и противваздушне одбране Војске Републике Српске. На овој дужности се задржао кратко и већ 1996. године прекомандован за референта у органу за морал Команде РВ и ПВО Војске Југославије. Начелник одсека за психолошко пропаганду делатност у органу за информисање и морал Команде РВ и ПВО постао је 1998. године и на овој дужности унапређен у чин пуковника 1999. године током НАТО агресије на Савезну Републику Југославију. По завршетку борбених дејстава остао је на истој дужности још годину дана. Помоћник за морал команданта Ваздухопловног корпуса постао је 2000. године а након три године премештен у генералштаб и у том периоду је завршио Школу националне одбране 2002. године. Дужност начелника управе за морал Генералштаба ВЈ примио је 2003. а наредне 2004. године ванредно унапређен у чин генерал-мајора. Од 2005. године примио је нову дужност начелника Школе националне одбране Војске Србије и Црне Горе. Исте године прекомандован на нову дужност Начелника Војне академије СЦГ. Као начелник био је носилац пројекта о акредитацији Војне Академије и укључивање високог војног образовања у систем високог образовања Републике Србије. Такође је идејни творац пројекта промоције студената завршне године школовања Војне академије у прве официрске чинове испред Дома Народне Скупштине која се одржава од 2006. године. Дужност Начелника ВА обављао је четири године. Активна војна служба му је престала 10. јула 2009. године. У СУБНОР-у Србије активно учествује у раду као члан Председништва од 2013. године, на позив тадашњег председника проф. др Миодрага Зечевића. Функцију заменика председника СУБНОР-а Србије обављао је од фебруара 2016. до јуна 2020. године. На Изборној Скупштини СУБНОР-а 18. јуна 2020. изабран је за председника СУБНОР-а Србије.
Награде и признања
уредиНосилац је више ордена, медаља, међу којима се истичу: Медаља за војне заслуге (1979), Орден за војне заслуге са сребрним мачевима (1988), Орден за заслуге из области одбране и безбедности првог степена (1999), Орденом витеза спорта међународног савета за војне спортове (2007) и Ордена Светог Саве СПЦ (2009).
Унапређења у чинове
уредиПотпоручник | Поручник | Капетан | Капетан прве класе | Мајор | Потпуковник | Пуковник | Генерал-мајор | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1977. | 1979. | 1982. | 1986. | 1991. | 1995. | 1999. | 2004. | 2007.[б] |
Приватно
уредиОжењен је. Има супругу, двоје деце и четири унука.
Напомене
уреди- ^ Од 2006. године био је начелник Војне академије Војске Србије након изласка Црне Горе из државне заједнице.
- ^ Од 2007. године преведен по новом закону у ранг са две звездице јер је уведен нови чин бригадног генерала.
Референце
уреди- ^ „Brigadni general Mladen Vuruna Novi Načelnik Vojne Akademije”. Архивирано из оригинала 11. 12. 2017. г. Приступљено 10. 12. 2017.
Литература
уреди- Антић, Бошко; Томановић, Радован; Фезер, Бранко; Шкрбић, Петар (2012). Генерали и адмирали Србије 1981-2011. Београд: Клуб генерала и адмирала. ISBN 978-86-915585-0-5.