Вевчани
Вевчани (мкд. Вевчани) су насеље у Северној Македонији, у западном делу државе. Вевчани су седиште и једино насељено место општине Вевчани.
 Поглед на Вевчане | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Северна Македонија |
| Општина | Вевчани |
| Становништво | |
| — 2002. | 2.433 |
| — густина | 106,7/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 14′ 26″ С; 20° 35′ 36″ И / 41.2405° С; 20.5933° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 870 m |
| Површина | 22,8 km2 |
  Вевчани Вевчани на карти Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 6335 |
| Позивни број | +389 (0)46 |
| Регистарска ознака | VV |
| Веб-сајт | www |
Географија
уредиНасеље Вевчани је смештено у крајње западном делу Северне Македоније, на свега 6 km од државне границе са Албанијом. Од најближег града, Струге, насеље је удаљено 12 km северозападно.
Вевчани се налазе у историјској области Дримкол, која обухвата приобално подручје Охридског језера око Струге, на месту истока реке Црни Дрим (порекло имена). Насеље је смештено у западном делу области, где се од Струшког поља на истоку уздиже планина Јабланица ка западу. Планина је истовремено и граница ка суседној Албанији. Надморска висина насеља је приближно 870 метара.
Клима у насељу, и поред знатне надморске висине, има жупне одлике, па је пре умерено континентална него планинска.
Историја
уредиУ месту је између 1868—1874. године (или 1867—1876)[1] радила српска народна школа.[2] Њу је тајно помагала Кнежевина Србија са 12 царских дуката.[3]
Године 1875. у Вевчанима је било 400 српских кућа. Ту је неколико цркви са звонима. Становништво Струге и околних места где спадају и Вевчани, чине Срби пресељени из Босне и Херцеговине у време турског султана Сулејмана.[4]
По статистици секретара Бугарске егзархије, 1905. године Вевчани су место са 2.590 становника, верника Бугарске егзархије. У међувремену је формирана и Српска црквена општина Цариградске патријаршије којој је 1910. године припадало становништво 17 домова.[5]
Од 1868. године у селу је постојала бугарска мушка школа „Свети Спас“, а од 1890. године и женска школа. Ту је бугарска школа и 1888. године.[6]
Спасоје Костић предузимач родом из Вевчана, изводио је 1928. године радове на изградњи православне цркве задужбине владике Николаја Велимировића у његовом родном месту Лелићу код Ваљева. Костић је до тада градио преко 50 православних храмова, међу којим цркву Св. Спаса у Охриду.[7]
Пре Другог светског рата Вевчани су варошица.[8] Ту су 1937. године здравствена задруга са сталним лекаром и пошта.[9] Његови становници двојица печалбара мештана, Димитрије и Симон Костојчиновић су сами и о свом трошку градили прву електричну централу у свом родном месту. Иако скромни и сиромашни, они су годинама, враћајући се из печалбе, мало-по-мало градили своју централу на Вевчанској реци. Прво су купили половну динамо-мотор, па кајиш за турбину и остало, утрошивши 7.000 динара. Приликом свог рада на електрификацији села, нису међутим имали подршку својих комшија.[10]
Вевчани су по новом закону о регистрационим подручјима добили аутомобилску регистрацију ВВ, при чему су постали најмањи регион са својом регистрацијом у целој Северној Македонији.
Становништво
уредиВевчани су према последњем попису из 2002. године имали 2.433 становника.
Већину становништва чине етнички Македонци (99,6%).
Већинска вероисповест је православље.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
- ^ "Дело", Београд 1899. године
- ^ "Велика Србија", Солун 11. април 1918.
- ^ "Сион", Београд 24. јун 1875.
- ^ Brancoff, D.M. "La Macedoine et sa Population Chretienne". Paris, 1905, р.118-119.
- ^ "Отаџбина", Београд 1888.
- ^ "Време", Београд 14. септембар 1928.
- ^ "Правда", Београд 30. септембар 1939.
- ^ "Правда", Београд 1937.
- ^ "Политика", Београд 1939. године
