Бутрос Бутрос-Гали
Бутрос Бутрос-Гали (арап. بطرس بطرس غالى; 14. новембар 1922 — 16. фебруар 2016) био је египатски дипломата и шести по реду генерални секретар Уједињених нација од 1. јануара 1992. до 31. децембра 1996.[1] Био је професор међународног права на Универзитету у Каиру. Аутор је многобројних научних радова. Биран је на многе положаје у египатској администрацији, а био је и министар иностраних послова, све до избора за генералног секретара УН.
Бутрос Бутрос-Гали | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||
Датум рођења | 14. новембар 1922. | ||||||||||||
Место рођења | Каиро, Египат | ||||||||||||
Датум смрти | 16. фебруар 2016.93 год.) ( | ||||||||||||
Место смрти | Каиро, Египат | ||||||||||||
Религија | Коптска оријентално-православна црква | ||||||||||||
Универзитет | Универзитет у Каиру, Париски институт политичких наука, Paris Law Faculty, Collège de la Sainte Famille | ||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||
Политичка странка | Независни (2011-2016), Национална демократска партија (1978-2011) | ||||||||||||
| |||||||||||||
Потпис |
Гали и рат у Југославији
уредиНа предлог Галија 8. јануара 1992. године, Савет безбедности УН резолуцијом 727 изгласао је да се пошаље 50 официра за надгледање прекида рата на подручју СФРЈ, а као претходница већих мировних снага УН.[2] То је била претходница касније мисије УНПРОФОР која се од априла до јуна 1992. године разместила у „заштићеним” зонама Републике Српске Крајине и у Републици Хрватској, али рат није престао.[3] После је послао Марка Гулдинга као свог представника да убеди представнике Републике Српске Крајине да пристану на долазак мировних војника УН у Републику Српску Крајину.[4] Генерални секретар Гали је одобрио крајем јануара 1994. године да његов представник Јасуши Акаши може тражити да НАТО авионима бомбардује положаје Војске Републике Српске.[5] По одобрењу Галија и Акашија, 10. априла 1994. године, НАТО је неколико пута бомбардовао Србе да би спречио њихов улазак у „заштићену зону” Горажде.[6]
Избори за генералног секретара 1996.
уредиПредседник САД Бил Клинтон био је незадовољан генералним секретаром УН Бутросом Бутросом-Галијем. Основна незадовољства у САД деловањем Б. Галија настала су због договора склопљеног између УН и Ирака у мају 1996. године и који је познат као размена „нафта за храну”, а други извор незадовољства било је тражење Галија да се утврди одговорност Израела за бомбардовање избегличког логора у Кани (Либан), који је био под заштитом УН, у априлу 1996. и убиство око 90 лица.[7] У мају 1996. у новинама су се појавила мишљења да Гали неће добити подршку САД за други мандат на месту генералног секретара УН.[8] У јулу 1996. Б. Гали је добио подршку Кине, Египта и већине држава из Африке, али представници САД у разговору са политичарима других земаља тражили су да изаберу пријатељство са САД, или са генералним секретаром Галијем.[8] У СБ УН представници 14 држава гласали су за избор Б. Галија, али Мадлен Олбрајт, представник САД у СБ, ставила је вето на тај избор 19. новембру 1996.[9] почетком децембра 1996, Египат и друге државе Африке одустале су од подршке Галију и противљења вољи владе из Вашингтона (САД), а средином децембра 1996. СБ УН предложио је и Генерална скупштина УН изабрала је новог генералног секретара Кофи Анана (1.1.1997-31.12.2006).[10]
Занимљивости
уреди- Бутрос је по вероисповести припадао Коптској оријентално-православној цркви.
- Бутрос је био гост у емисији код Ali G-а[11]
Референце
уреди- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 195. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ Логос 2019, стр. 125.
- ^ Логос 2019, стр. 143.
- ^ Логос 2019, стр. 126.
- ^ Логос 2019, стр. 220.
- ^ Логос 2019, стр. 224.
- ^ Логос 2019, стр. 60 са напоменом 26. „Тај договор умањивао је казнене мере које су САД увеле, преко УН, за Ирак, а омогућио да Ирак извезе његову нафту у децембру 1996. после шест година забране“.
- ^ а б Логос 2019, стр. 60.
- ^ Логос 2019, стр. 60-61.
- ^ Логос 2019, стр. 61.
- ^ Снимак емисије на Јутјубу
Спољашње везе
уреди- Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6.