Бромаста киселина
Бромаста киселина је киселина брома хемијске формуле HBrO2 у којој је оксидациони број брома +3. Киселина до сада није изолована[1] јер није стабилна и постоји само у прелазном стању, на пример при оксидацији хипобромита.[2][3][4]
| |||
Називи | |||
---|---|---|---|
IUPAC називs
хидрокси-Λ3-броманон
хидроксидоксидобромин бромаста киселина | |||
Идентификација | |||
MeSH | acid Bromous acid | ||
Својства | |||
HBrO2 | |||
Моларна маса | 112,911 g/mol | ||
Сродна једињења | |||
Други анјони
|
Хидроксибромна киселина; Хипобромна киселина; Бромна киселина; Пербромна киселина | ||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |||
Референце инфокутије | |||
Добијање
уредиПретпоставља се да настаје при реакцији бромне воде и сребро-нитрата, али се потом она даље оксидује:
При томе је потребно да бромне воде буде у вишку, а да раствор сребро-нитрата буде концентрован.[1]
Соли
уредиНеколико бромита су стабилни и изоловани су, као што су NaBrO2•3H2O и Ba(BrO2)2•H2O.[2]
Употреба
уредиБромити могу да се користе за редукцију перманганата до манганата.[2]
Извори
уреди- ^ а б Паркес, Г. Д. & Фил, Д. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.
- ^ а б в Egon Wiberg, Arnold Frederick Holleman (2001). Inorganic Chemistry. ISBN 978-0-12-352651-9., Elsevier.
- ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.