Srebro nitrat

хемијско једињење
(преусмерено са Srebro-nitrat)

Srebro nitrat je neorgansko jedinjenje sa formulom AgNO
3
. Ovo jedinjenje je prekurzor mnogih drugih jedinjenja srebra, kao što su jedinjenja koja se koriste u fotografiji. On je daleko manje senzitivan na svetlost od halida.[3][4][5]

Srebro nitrat
Silver nitrate
Silver nitrate
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.028.958
UNII
  • [N+](=O)([O-])[O-].[Ag+]
Svojstva
AgNO3
Molarna masa 169,87 g·mol−1
Agregatno stanje beli čvrsti materijal
Gustina 4,35 g cm−3
Tačka topljenja 212 °C (414 °F; 485 K)
Tačka ključanja 444 °C (831 °F; 717 K)
1.22 kg/L (0°C)
2.16 kg/L (20°C)
4.40 kg/L (60°C)
7.33 kg/L (100°C)
Rastvorljivost rastvoran u etanolu i acetonu
Opasnosti
Corrosive C
Dangerous for the Environment (Nature) N
R-oznake R8,R34, R50/53
S-oznake (S1/2), S26, S45, S60, S61
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondКод запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Health code 2: Intense or continued but not chronic exposure could cause temporary incapacitation or possible residual injury. E.g., chloroformКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
0
2
0
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

U čvrstom srebro nitratu, joni srebra imaju trigonalno planarnu koordinaciju.[6]

Sinteza i struktura

уреди

Kristali srebro nitrata se mogu dobiti rastvaranjem metala srebra u rastvor azotne kiseline te zatim uparavanjem rastvora.

3 Ag(s) + 4HNO3(aq) → 3 AgNO3(aq) + 2 H2O (l) + NO(g)

U čvrstom srebro-nitratu, joni srebra su raspore]eni u planarnoj ravni sa 3 koordinate (oblik jednakostraničnog trougla).[7]

Reakcije

уреди

Srebro-nitrat pokazuje brojne reakcije, ali se u laboratoriji i analitičkoj hemiji koristi uglavnom za dokazivanje hloridnog jona (Cl-).

AgNO3 + NaCl → AgCl↓ + NaNO3
AgNO3 + HCl → AgCl↓ +HNO3

Ukoliko se u raskvoru nađu srebrni i hloridni joni, oni stvaraju karakteristični beli, sirast talog.

Srebro-nitrat takođe može da reaguje sa karbonatima i hidrogenkarbonatima:

2 AgNO3 + Na2CO3 → Ag2CO3↓ + 2 NaNO3

Ako se izloži svetlosti, ili ako stoji na svetlom i tooplom mestu, razlaže se prema jednačini:

2 AgNO3 → 2 Ag + O2 + 2 NO2

Upotreba

уреди

Baza za dobijanje drugih jedinjenja srebra

уреди

Srebro nitrat je najpovoljnija so srebra u smislu troškova industrijske proizvodnje, te nudi brojne prednosti. Nije higroskopna, nasuprot fluoroboratnim i perhloratnim solima. Relativno je stabilna pri izlaganju svetlosti. Može se rastvoriti u brojnim rastvaračima. Nitratna funkcionalna grupa se može zameniti sa mnogim drugim grupama, dajući druge soli srebra. Izlažući srebro-nitrat jonima halida dobija se AgX (gde je X= Cl, Br, I itd.). U proizvodnji fotografskih filmova, srebro-nitrat reaguje sa kalijum ili natrijum halidima te se formira nerastvorna so srebro halida u fotografskom želatinu. Zatim se ona nanosi na trake tri-acetata ili poliestra. Na sličan način se dobijaju i neka jedinjenja srebra koja se koriste u pravljenju eksploziva, poput fulminata, azida ili acetilida. Tretiranjem srebro-nitrata sa bazama dobija se srebro oksid:

2 AgNO3 + 2 NaOH → Ag2O + 2 NaNO3 + H2O

Organska sinteza

уреди

Srebro nitrat se koristi na mnoge načine u sintezama organskih materija npr. kod deprotekcije ili oksidacije. Jon Ag+ reverzibilno reaguje sa alkenima, a srebro-nitrat se koristi kod razdvajanja smeša alkena putem selektivne apsorpcije. Rezultujuće jedinjenje se može razložiti sa amonijakom oslobađajući slobodne alkene.[8]

Toksičnost

уреди

Srebro-nitrat je otrovan i uzrokuje koroziju. Ukoliko srebro-nitrat dospe na kožu, koža najprije pobeli, da bi nakon sat vremena potamnela, praveći kombinaciju metalnog srebra i srebrnih sulfida.

Reference

уреди
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419. 
  4. ^ Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005. 
  5. ^ „Definition of Lunar Caustic”. Архивирано из оригинала 31. 01. 2012. г. Приступљено 19. 12. 2011. 
  6. ^ P. Meyer, A. Rimsky et R. Chevalier (1978). „Structure du nitrate d'argent à pression et température ordinaires. Example de cristal parfait”. Acta Crystallographica Section B. 34 (5): 1457—1462. doi:10.1107/S0567740878005907. 
  7. ^ P. Meyer, A. Rimsky i R. Chevalier: Structure du nitrate d'argent à pression et température ordinaires; Example de cristal parfait, Acta Crystallographica, 1978, B34, pp. 1457-1462.
  8. ^ A. C. Cope, R. D. Bach: Trans-Cyclooctene, Organic Syntheses, Volume 5, 1973 pp. 315; Vol. 49, 1969 pp. 39.

Spoljašnje veze

уреди