Бразилски јасмин
Бразилски јасмин (Mandevilla sanderi (Hemsl.) Woodson) (syn. Dipladenia sanderi Hemsl.) име рода дао је Џон Линдли (John Lindley, 1799-1865)) енглески ботаничар, вртлар и орхидолог у спомен на Мандевила (Henry John Mandeville, 1773-1861) британског дипломату који је интродуковао многе биљке из Бразила у Европу. Епитет врсте дат је у част Сандера (Henry Frederick Conrad Sander, 1847-1920) који је бразилски јасмин учинио познатом у Европи.[1]
| Бразилски јасмин | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | M. sanderi
|
| Биномно име | |
| Mandevilla sanderi (Hemsl.) Woodson
| |
Опис врсте
уредиБразилски јасмин је вишегодишња полудрвенаста пузавица, чије стабљике могу достићи дужину 4,5 m у топлом климату. При повреди лучи млечно бели сок.
Листови су сјајни, кожасти до 6 cm дуги јајастог облика на врху зашиљени, тамнозелени и наспрамно распоређени.
Цветови дивље форме су су ружичасти, трубичасти, петочлани, у пупољку са спирално увијеном круницом карактеристичном за породицу Apocynaceae. Културни таксони имају црвене, ружичасте, беле или жуте цветове пречника 10-12 cm. Цветови су пријатног мириса, најинтензивнијег у вечерњим часовима [2]. Дипладенија цвета од касног пролећа, током целог лета и ране јесени.
Плодови су апокарпне, ређе синкарпне многосемене чауре. Ретко се формирају на гајеним биљкама.
Ареал
уредиМандевила је ендемит северног дела бразилске државе Рио де Жанеиро и култиген. Откривена је 1840. године и касније интродукована у Европу где су 1896. године почели да је гаје углавном Британци. У Медитерану је аклиматизована, док се у континенталном делу гаји као лончаница.
Биоеколошке карактеристике
уредиИзразити хелиофит па се недостатак светлости неповољно одражава на интензитет цветања. Термофилна је врста па јој је за презимљавање неопходна температура изнад 15 °C. Захтева растресит, пропустљив супстрат, а потребна су јој и честа орошавања. Тешко подноси места са сталним струјањем ваздуха.
Значај
уредиОсновна примена је за вертиккално озелењавање ентеријера. Мандавили треба обезбедити неку чврсту подлогу коју она веома брзо обраста. Веома је осетљива на орезивање. Орезивање током вегетације изазива одбацивање листова, а често и угинуће биљке. Орезује се у касну јесен после цветања или у рано пролеће пре кретања вегетације. Орезивати са рукавицама јер лепљиви, млечни сок делује иритирајуће на кожу и слузокожу.
Унутарврсни таксони
уредиПознатији унутарврсни култивари Mandevilla sanderi су 'My Fair Lady' са ружичастим и белим цветовима; 'Red Riding Hood' са ружичастим цветовима; 'Scarlet Pimpernel' са црвеним цветовима жутог грла; `Sundaville Red Rote` са црвеним цветовима; `Sundaville Dark Red` са тамноцрвеним цветовима; `Sundaville Cream Pink` са светло ружичастим цветовима; `Sundaville Dark Pink` са тамнорозе цветовима...
Mandevilla sanderi је и основа за модерне хибриде. Синтеза украсних култивара почела је 1955. године у Данској, а тек када су и оплемењивачи из САД, Јапана, Француске Немачке... почели са радом на бразилском јасмину резултати су постали шире познати. Поред бразилског јасмина у хибридизацији је узело учешће неколико дивљих врста из Јужне Америке. Поред многих хибрида у новије време синтетисана је и серија 'Diamantina®'.
Референце
уреди- ^ Quattrocchi, Umberto : CRC World Dictionary of Plant Names: Common Names, Scientific Names, Eponyms, Synonyms, and Etymology. . CRC Press. 1999. ISBN 978-0-8493-2673-8.
- ^ Ellison D. (1999): Cultivated plants of the world, New Holland publishers (UK), London
Спољашње везе
уреди- Origin and history of Mandevilla Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2018)
