Богдан Брецељ

Богдан Брецељ (Горица, 5. јун 1906 — Љубљана, 9. септембар 1986) био је учесник Народноослободилачке борбе, доктор медицинских наука, универзитетски професор, лекар, санитетски пуковник ЈНА, академик и јунак социјалистичког рада.

богдан брецељ
др Богдан Брецељ
Лични подаци
Датум рођења	(1906-06-05)5. јун 1906.
Место рођења	Горица, Аустроугарска
Датум смрти	9. септембар 1986.(1986-09-09) (80 год.)
Место смрти	Љубљана, СР Словенија, СФР Југославија
Професија	лекар
Деловање
Члан КПЈ од	1943.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија
Чин	пуковник у резерви
Одликовања

Биографија

Богдан Брецељ је рођен у Горици, 5. јуна 1906. године. Након основне школе и гимназије, студирао је медицину у Бечу и Инзбруку, где је и докторирао 1929. године. Специјализовао је хирургију 1935. године у Љубљани, а у Берлину, Болоњи, Бечу, Прагу и Падови ортопедију 1937. године. Исте године је преузео вођство Хируршко-ортопедског одељења у Љубљани.

Богдан Брецељ у хируршкој амбуланти болнице Храстник, 1944.

Био је један од оснивача Медицинског одбора Ослободилачког фронта у Љубљани. Италијански фашисти су га због тога два пута хапсили 1943. године а он је успео да побегне и пребаци се на ослобођену територију где се прикључио Народноослободилачкој борби и до краја рата је обављао различите функције. Од 1944. био је главни хирург у медицинском делу Главног штаба Народноослободилачке војске и партизанских одреда Словеније. Године 1945. постао је регионални организациони секретар Народноослободилачког одбора Словеначког приморја и Трста.

По завршетку рата, на Медицинском факултету у Љубљани изабран је за продекана 31. августa 1945. године, а 1946. основао је катедру за Клиничку ортопедију на Медицинском факултету. Такође је био заслужан за организовање ортопедских болница за лечење остеоартикуларне туберкулозе широм Словеније, у Ровињу, Шемпетеру при Горици и Алкарану и основаних институција за рехабилитацију: Дом омладине особа са инвалидитетом Камник, Институт за рехабилитацију ЛРС Љубљана и Центар за медицинску рехабилитацију Лашко. Од 1947. године био је лични лекар, а 1951. године је био члан лекарске екипе која је оперисала Јосипа Броза Тита. Године 1948. основао је прву физиотерапеустку школу у Ровињу. На његов предлог, 1958. уведен је студијски предмет на студијама медицине Основе физиотерапије и рехабилитације. Под његовим руководством уведене су нове методе лечења: атропластика са протезом, отворени третман остеоартикуларна туберкулозе користећи конзервативну хомоиотрансплантатов кост и организовао је коштану банку прву у Словенији, која је била прва те врсте у Југославији. Увео је нови метод хируршког лечења конгениталне дислокације кука, користећи остеосинтетички материјал. Такође је усавршио сектор прве помоћи и 20 година је водио Горску службу спасавања, организовајући бројне курсеве везане за планинско спасавање. У време болести председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, од 3. јануара 1980. до његове смрти, 4. маја 1980. године, био је шеф лекарског конзилијума.

Богдан Брецељ (први здесна) и лекарско особље након операција Јосипа Броза Тита, 1951.

Академик Брецељ био је редовни члан Словеначке академије наука и уметности (САЗУ) од 1949. године, дописни члан Српске академије наука и уметности (САНУ) од 1961. године и Хрватске академије наука и уметности (ХАЗУ) од 1963. године као и члан Совјетске академије медицинских наука, почасни члан Словеначке медицинске асоцијације и Међународног друштва за ортопедску хирургију и трауматологију.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден јунака социјалистичког рада, Орден југословенске заставе са лентом, Орден Републике са златним венцем, Орден заслуга за народ са златном звездом и Орден рада са црвеном заставом.

Добитник је Награда АВНОЈ-а 1968. године и Награде Кидрич 1986. године.

Године 1967. постао је члан Савета Федерације. Након одласка у пензију 1976. године, изабран је за почасног професора Љубљанског универзитета. На стогодишњицу словеначког лекарског друштва изабран је за почасног члана.

Аутор је неколико књига и преко 100 стручних научних радова у домаћим и међународним часописима.

Његов отац Антон Брецељ био је лекар, док је његов брат Маријан Брецељ био друштвено-политички радник и народни херој Југославије.

Литература

• Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар”, Београд 1970. година.
• Војни лексикон. „Војноиздавачки завод” Београд, 1981. година.

Спољашње везе

• Биографија на сајту САНУ