Блажо Марковић (свештеник)
Блажо Марковић (Бријеге, код Бара, 15. март 1905 — Београд, 9. јун 1949) био је свештеник СПЦ, учесник Народноослободилачке борбе и потпуковник ЈА.
| блажо марковић | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | ||||||
| Датум рођења | 15. март 1905. | |||||
| Место рођења | Бријеге, код Бара, Књажевина Црна Гора | |||||
| Датум смрти | 9. јун 1949. (44 год.) | |||||
| Место смрти | Београд, НР Србија, ФНР Југославија | |||||
| Професија | свештеник | |||||
| Деловање | ||||||
| Члан КПЈ од | 1942. | |||||
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||||
| Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска армија | |||||
| Одликовања |
| |||||
Биографија
уредиРођен је 15. марта 1905. у селу Бријеге, у Црмници.
Године 1941. прикључио се Тринаестојулском устанку и активно био на страни Народноослободилачког покрета (НОП). Био је први председник Општинског Народноослободилачког одбора Црмнице, а потом и Среског Народноослободилачког одбора у Бару.[1]
Почетком фебруара 1942. учествовао је на Острошкој скупштини, а јуна 1942. на Конференцији родољуба Црне Горе, Боке и Санџака. Када је јуна 1942. формирана Четврта пролетерска црногорска ударна бригада, постао је њен верски референт. Потом је био верски референт у Првој пролетерског ударној бригади, Првој пролетерској ударној дивизији и Трећем ударном корпусу, од почетка октобра 1943. до децембра 1944. године.[1]
На првој Скупштини православних свештеника припадника НОП, одржаној 15. новембра 1942. у Јасеници, код Босанске Крупе, поднео је Реферат о улози Српске православне цркве у НОБ-у у прошлости и садашњости. Био је већник Првог и Другог заседања АВНОЈ-а. У чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ) примљен је 1942. године.[1]
Демобилисан је у чину потпуковника Југословенске армије (ЈА).
Умро је 9. јуна 1949. у Београду. Сахрањен је у Алеји народних хероја на београдском Новом гробљу.[2]
Носилац је Партизанске споменице 1941.[1]
Референце
уреди- ^ а б в г Martinović 2020, стр. 351.
- ^ „Јуче у Београду сахрањен Блажо Марковић секретар Привредног савета ФНРЈ”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 11. 6. 1949. стр. 2.
Литература
уреди- Martinović, Srđa (2020). „Crnogorski sveštenici — glavari, oficiri i ratnici” (PDF). Matica Crnogorska. 81.
