Битка за Корехидор
Битка за Корехидор (енгл. Battle of Corregidor), вођена у априлу и мају 1942, била је део јапанске офанзиве на Пацифику током Другог светског рата. Борбе на Батану и Корехидору вођене су у време кад су Јапанци муњевито освајали огромна пространства Далеког истока, не наилазећи нигде на озбиљнији отпор. Гледане у том светлу, четворомесечне борбе америчке и филипинске војске против Јапанаца, на простору од неколико стотина квадратних километара, деловале су, упркос тешком поразу, као нада и охрабрење за САД и њихове савезнике.[1]
Битка за Корехидор | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Другог светског рата | |||||||||||
Мапа острва Корехидор 1941. | |||||||||||
| |||||||||||
Сукобљене стране | |||||||||||
САД Филипини | Јапанско царство | ||||||||||
Команданти и вође | |||||||||||
генерал Џонатан Вејнрајт (РЗ) |
генерал Масахару Хома | ||||||||||
Јачина | |||||||||||
око 11.000[1] | око 40.000[1] | ||||||||||
Жртве и губици | |||||||||||
11.000 заробљених[1] | незнатни[1] |
Опсада
уредиПосле капитулације америчко-филипинских снага на полуострву Батан, 9. априла 1942, утврђено острво Корехидор на улазу у Манилски залив остало је једино америчко упориште на Филипинима. Јапанци су имали у то време потпуну превласт на мору и у ваздуху, али упорни браниоци, око 11.000, под командом америчког генерала Џонатана Вејнрајта (енгл. Jonathan Wainwright), иако изнурени глађу и болестима, пуних 27 дана издржали су јапанску опсаду.[1]
Јапански десант и капитулација
уредиУ ноћи 5. маја 1942, Јапанци су чамцима прикупљеним на јужној обали Батана извршили поморски десант на Корехидор и до подне следећег дана заузели највећи део острва. Отпор бранилаца престао је 6. маја у 18 часова, кад су се остаци филипинско-америчких снага предали јапанском генералу Масахару Хоми (енгл. Masaharu Homma).[1]
Референце
уреди- ^ а б в г д ђ е Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 4), Војноиздавачки завод, Београд (1972), стр.595-596
Литература
уреди- Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 4), Војноиздавачки завод, Београд (1972), стр.595-596