Бисао
главни град Гвинеје Бисао
Бисао (порт. Bissau), или Бисау, је главни град афричке државе Гвинеја Бисао. У граду живи 492.004 становника према подацима из 2015.[2] Град се налази на ушћу реке Геба у Атлантски океан. Географске координате града Бисао су 11° 52' сгш и 15° 36' згд.
| Бисао порт. Bissau | |
|---|---|
 Центар града
   .jpg)       | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Гвинеја Бисао |
| Сектор | Бисао |
| Основан | 1687. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2007. | 492.004 [1] |
| — густина | 6.348,44 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 11° 51′ 33″ С; 15° 35′ 44″ З / 11.859267° С; 15.595556° З |
| Апс. висина | 0 m |
| Површина | 77,5 km2 |
  Бисао Бисао на карти Гвинеје-Бисао | |
Бисао је највећи град Гвинеје-Бисао, највећа лука, и административни центар. Центар града је још увек недовољно изграђен. Град је познат по традиционалном карневалу. Главни извозни производи су: кикирики, дрвна грађа, копра, палмино уље, и гума.
Историја
уредиГрад су основали Португалци 1687. као утврђење и центар за трговину. Године 1942, постао је престоница Португалске Гвинеје. Једно време престоница је била у граду у којем је проглашена независност Гвинеје-Бисао, Мадина до Бое (1973—1974).
Географија
уреди
Клима
уредиБисау има климу тропске саване (Кепен Aw), која није довољно влажна да би се квалификовала као тропска монсунска клима (Am), али је много влажнија од већине климе тог типа.
Скоро да нема кише од новембра до маја, али током преосталих пет месеци у години град добије око 2.000 mm (79 in) кише.
| Клима Бисаоа, Гвинеја-Гисао (1974-1994) | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 36,7 (98,1) |
38,3 (100,9) |
38,9 (102) |
41,1 (106) |
39,4 (102,9) |
35,6 (96,1) |
33,3 (91,9) |
32,8 (91) |
33,9 (93) |
34,4 (93,9) |
35,0 (95) |
35,6 (96,1) |
41,1 (106) |
| Максимум, °C (°F) | 31,1 (88) |
32,8 (91) |
33,9 (93) |
33,3 (91,9) |
32,8 (91) |
31,1 (88) |
29,4 (84,9) |
30,0 (86) |
30,0 (86) |
31,1 (88) |
31,7 (89,1) |
30,6 (87,1) |
31,5 (88,7) |
| Просек, °C (°F) | 24,4 (75,9) |
25,6 (78,1) |
26,6 (79,9) |
27,0 (80,6) |
27,5 (81,5) |
26,9 (80,4) |
26,1 (79) |
26,4 (79,5) |
26,4 (79,5) |
27,0 (80,6) |
26,9 (80,4) |
24,8 (76,6) |
26,3 (79,3) |
| Минимум, °C (°F) | 17,8 (64) |
18,3 (64,9) |
19,4 (66,9) |
20,6 (69,1) |
22,2 (72) |
22,8 (73) |
22,8 (73) |
22,8 (73) |
22,8 (73) |
22,8 (73) |
22,2 (72) |
18,9 (66) |
21,1 (70) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | 12,2 (54) |
13,3 (55,9) |
15,6 (60,1) |
16,7 (62,1) |
17,2 (63) |
19,4 (66,9) |
19,4 (66,9) |
19,4 (66,9) |
19,4 (66,9) |
20,0 (68) |
15,0 (59) |
12,8 (55) |
12,2 (54) |
| Количина кише, mm (in) | 0,5 (0,02) |
0,8 (0,031) |
0,5 (0,02) |
0,8 (0,031) |
17,3 (0,681) |
174,8 (6,882) |
472,5 (18,602) |
682,5 (26,87) |
434,9 (17,122) |
194,8 (7,669) |
41,4 (1,63) |
2,0 (0,079) |
2.022,8 (79,637) |
| Сунчани сати — месечни просек | 248 | 226 | 279 | 270 | 248 | 210 | 186 | 155 | 180 | 217 | 240 | 248 | 2.707 |
| Извор #1: Sistema de Clasificación Bioclimática Mundial[3] | |||||||||||||
| Извор #2: World Climate Guides (sunshine only)[4] | |||||||||||||
Становништво
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Година | 2007 | 2015 |
|---|---|---|
| Становништво | 407.424 | 492.004 |
Образовање
уредиГлавне средњошколске институције у Бисаоу су Национални лицеј Кваме Н'Крумах[5] и Адвентистичка школа Бетел-Бисау.[6] Главне високошколске установе у граду су Универзитет Амилкар Кабрал,[7] Католички универзитет Гвинеје Бисао и Универзитет Жан Пијажа у Гвинеји Бисао.
Град Бисао још увек има две међународне школе:[8]
- Португалска школа Гвинеје Бисао
- Португалска школа корак по корак
Привреда
уредиБисао је највећи град у земљи, главна лука, образовни, административни, индустријски и војни центар. Кикирики, тврдо дрво, копра, палмино уље, млечни производи и гума су главни производи. Бисао је такође главни град рибарске и пољопривредне индустрије у земљи.[9]
Саобраћај
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градови
уреди
Референце
уреди- ^ Instituto Nacional de Estatística e Censos
- ^ „Africa by Country Internet User Stats and 2017 Population”. internetworldstats.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2019-08-04. г. Приступљено 2017-11-01.
- ^ „GUINEA-BISSAU - BISSAU”. Centro de Investigaciones Fitosociológicas. Архивирано из оригинала 2007-08-07. г. Приступљено 2011-10-04.
- ^ „Bissau Climate Guide”. Centro de Investigaciones Fitosociológicas. Архивирано из оригинала 2007-08-07. г. Приступљено 2011-10-04.
- ^ Furtado, Alexandre Brito Ribeiro (2005). Administração e Gestão da Educação na Guiné-Bissau: Incoerências e Descontinuidades [Administration and Management of Education in Guinea-Bissau: Inconsistencies and Discontinuities] (Теза) (на језику: португалски). Universidade de Aveiro. hdl:10773/1098
.
- ^ „Voluntários Fazem Diferença em Projeto em Guiné-Bissau” [Volunteers Make a Difference in a Project in Guinea-Bissau]. Notícias Adventistas (на језику: португалски). 22. 7. 2016. Архивирано из оригинала 2021-01-06. г.
- ^ „Equipamento Novo e Desafios Adicionais para Universidade Amílcar Cabral” [New Equipment and Additional Challenges for Universidade Amílcar Cabral]. Rádio das Nações Unidas (на језику: португалски). 19. 5. 2015. Архивирано из оригинала 2015-05-29. г. Приступљено 29. 5. 2015.
- ^ „Escolas com Currículo Português na Guiné-Bissau” [Portuguese Curriculum Schools in Guinea-Bissau]. Direção de Serviços de Ensino e Escolas Portuguesas no Estrangeiro (DSEEPE) of the Portuguese Education Ministry (на језику: португалски). Архивирано из оригинала 2015-05-31. г. Приступљено 26. 10. 2015.
- ^ Urbanização na Guiné-Bissau: Morfologia e Estrutura Urbana da sua Capital [Urbanization in Guinea-Bissau: Morphology and Urban Structure of its Capital] (Теза) (на језику: португалски). Lisbon University of Humanities and Technologies. 2010. стр. 93—97. Архивирано из оригинала 6. 1. 2021. г. Приступљено 16. 10. 2020.
- ^ „Taipei City Council-International Sister Cities”. Архивирано из оригинала 2016-10-23. г. Приступљено 2017-11-20.
- ^ „Sister Cities of Ankara”. www.ankara.bel.tr. Архивирано из оригинала 2018-12-24. г. Приступљено 2016-08-11.
Литература
уреди- Lobban, Richard Andrew Jr.; Mendy, Peter Karibe (1997). Historical Dictionary of the Republic of Guinea-Bissau (3rd изд.). Scarecrow Press. стр. 91—96. ISBN 0-8108-3226-7.
- I. Lourenco-Lindell (1997). „Food for the poor, food for the city: the role of urban agriculture in Bissau”. Geographical Journal of Zimbabwe (28). ISSN 1011-5919.
- Paul Tiyambe Zeleza; Dickson Eyoh, ур. (2003). „Bissau, Guinea-Bissau”. Encyclopedia of Twentieth-Century African History. Routledge. ISBN 0415234794.
- Ilda Lourenço-Lindell (2004). „Trade and the politics of informalization in Bissau, Guinea-Bissau”. Ур.: Karen Tranberg Hansen; Mariken Vaa. Reconsidering Informality: Perspectives from Urban Africa. Uppsala: Nordiska Afrikainstitutet. ISBN 978-91-7106-518-6. OCLC 654131452.
- Eric Young (2005). „Bissau, Guinea-Bissau”. Ур.: Kwame Anthony Appiah; Henry Louis Gates. Africana: The Encyclopedia of the African and African American Experience (2nd изд.). Oxford University Press. стр. 472. ISBN 978-0-19-517055-9.
- Roman A. Cybriwsky (2013). „Bissau”. Capital Cities around the World: An Encyclopedia of Geography, History, and Culture. ABC-CLIO. стр. 52—53. ISBN 978-1-61069-248-9.
- Manuel Rambout Barcelos (2006). „Masked children in an urban scene: the Bissau Carnival”. Ур.: Simon Ottenberg; David Aaron Binkley. Playful Performers: African Children's Masquerades. Transaction Publishers. ISBN 978-1-351-49950-7.
- Esteves Pereira; Guilherme Rodrigues, ур. (1906). „Bissau”. Portugal: Diccionario Historico.... (на језику: португалски). 2. Lisbon: Joao Romano Torres. OCLC 865826167. hdl:2027/gri.ark:/13960/t6m081q3b?urlappend=%3Bseq=353.
- Joel Frederico da Silveira (1989). „Spatialisation d'un rapport colonial: Bissau, 1900-1960”. Ур.: Michel Cahen. Vilas et cidades: bourgs et villes en Afrique lusophone (на језику: француски). Paris: L'Harmattan. ISBN 2-7384-0431-6.
- François Mendy (2006). La ville de Bissau: amenagement et gestion urbaine (Ph.D.) (на језику: француски). Universite Cheikh Anta Diop de Dakar.
- Ana Vaz Milheiro; Eduardo Costa Dias (2009). „Arquitectura em Bissau e os Gabinetes de Urbanização colonial (1944–1974)” [Architecture in Bissau and the Colonial Urbanization Departments] (PDF). Arq.urb (на језику: португалски). São Paulo: Universidade São Judas Tadeu (2). ISSN 1984-5766. Архивирано из оригинала (PDF) 03. 03. 2016. г. Приступљено 13. 02. 2023. Шаблон:Free access
- „Guinea-Bissau”. Political Chronology of Africa. Political Chronologies of the World. Europa Publications. 2001. стр. =. ISBN 0203409957.
- „Population of capital city and cities of 100,000 or more inhabitants”. Demographic Yearbook 1955. New York: Statistical Office of the United Nations.
- „Chronology of Catholic Dioceses: Guinea-Bissau”. Norway: Roman Catholic Diocese of Oslo. Приступљено 15. 9. 2017.
- United Nations Department of Economic and Social Affairs, Statistical Office (1987). „Population of capital cities and cities of 100,000 and more inhabitants”. 1985 Demographic Yearbook. New York. стр. 247—289.
- „Population of capital cities and cities of 100,000 or more inhabitants”. Demographic Yearbook 2005. United Nations Statistics Division.
- „Guinea-Bissau: Directory”. Africa South of the Sahara 2004. Regional Surveys of the World. Europa Publications. 2004. ISBN 1857431839.
- „Rebels and Loyalists In Guinea-Bissau Exchange Shellfire”, New York Times, 16. 6. 1998
- Guinea-Bissau's president, army chief killed, Reuters, 2. 3. 2009
- Lydia Polgreen (11. 3. 2009), „2 slayings in West Africa may signal a new day”, New York Times
- „Population of capital cities and cities of 100,000 or more inhabitants”. Demographic Yearbook 2015. United Nations Statistics Division. 2016.
- Peter Karibe Mendy; Richard A. Lobban Jr. (2013). Historical Dictionary of the Republic of Guinea-Bissau (4th изд.). Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-8027-6.
- Bissau soldiers control capital in apparent coup, Reuters, 13. 4. 2012
