Бирмингем
Бирмингем[а] (енгл. Birmingham) је град у грофовији Западни Мидлендс, у Енглеској, у Уједињеном Краљевству. Други је највећи град Уједињеног Краљевства, после Лондона.[2][3][4][5] Сматра се колевком индустријске револуције у Британији, због чега је добио надимке „радионица света” и „град с хиљаду заната”.
| Бирмингем енгл. Birmingham | |
|---|---|
Колаж Бермингама | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Уједињено Краљевство |
| Конститутивна земља |  Енглеска |
| Регија | Западни Мидлендс |
| Грофовија | Западни Мидлендс |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2018. | 1.141.400[1] |
| — густина | 4.263 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 52° 29′ С; 1° 55′ З / 52.48° С; 1.91° З |
| Површина | 267,77 km2 |
  Бирмингем Бирмингем на карти Уједињеног Краљевства | |
| Позивни број | 0121 |
| Веб-сајт | |
| www.birmingham.gov.uk | |
.jpg)
Према процени из 2017. у граду је живело 1.137.100 становника. Део је шире англомерације Западног Мидлендса, која има укупно 2.440.986 становника (попис 2011)[4] и обухвата околне градове попут Солихала и Волверхемптона. Шира Бирмингемска метрополитанска област друга је по величини у Уједињеном Краљевству, с више од 3,7 милиона становника.[6][7] Бирмингем се често назива „другим градом” Уједињеног Краљевства.[8][9][10] Популарни назив за становнике Бирмингема је Брамиз (Brummies), а град има надимак Брам, према дијалекатском имену града: Брамагем. Веома је разнолик етнички и културно. У граду, осим Енглеза и Ираца, живе многи Индијци, Пакистанци, црнци са Кариба и Кинези.
Географија
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Клима
уреди| Клима Бирмингема (BHX)[б], елевација: 99 m, 1971–2000 нормале, екстреми 1878–2006 | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 15,0 (59) |
18,1 (64,6) |
23,7 (74,7) |
25,5 (77,9) |
26,7 (80,1) |
31,6 (88,9) |
32,9 (91,2) |
34,9 (94,8) |
28,4 (83,1) |
26,8 (80,2) |
18,1 (64,6) |
15,7 (60,3) |
34,9 (94,8) |
| Максимум, °C (°F) | 6,6 (43,9) |
7,0 (44,6) |
9,7 (49,5) |
12,1 (53,8) |
15,8 (60,4) |
18,6 (65,5) |
21,4 (70,5) |
21,0 (69,8) |
17,8 (64) |
13,7 (56,7) |
9,5 (49,1) |
7,3 (45,1) |
13,4 (56,1) |
| Просек, °C (°F) | 3,9 (39) |
4,0 (39,2) |
6,1 (43) |
7,8 (46) |
11,0 (51,8) |
13,9 (57) |
16,5 (61,7) |
16,1 (61) |
13,5 (56,3) |
10,0 (50) |
6,5 (43,7) |
4,7 (40,5) |
9,5 (49,1) |
| Минимум, °C (°F) | 1,1 (34) |
0,9 (33,6) |
2,4 (36,3) |
3,5 (38,3) |
6,2 (43,2) |
9,2 (48,6) |
11,5 (52,7) |
11,2 (52,2) |
9,1 (48,4) |
6,3 (43,3) |
3,4 (38,1) |
2,0 (35,6) |
5,5 (41,9) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −20,8 (−5,4) |
−13,6 (7,5) |
−11,6 (11,1) |
−6,6 (20,1) |
−3,8 (25,2) |
−0,8 (30,6) |
1,2 (34,2) |
2,2 (36) |
−1,8 (28,8) |
−6,8 (19,8) |
−8,6 (16,5) |
−18,5 (−1,3) |
−20,8 (−5,4) |
| Количина падавина, mm (in) | 64,2 (2,528) |
48,4 (1,906) |
49,8 (1,961) |
44,3 (1,744) |
50,3 (1,98) |
59,9 (2,358) |
46,4 (1,827) |
60,2 (2,37) |
56,0 (2,205) |
54,8 (2,157) |
58,9 (2,319) |
67,0 (2,638) |
662,7 (26,091) |
| Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) | 12,0 | 9,7 | 11,1 | 8,4 | 9,3 | 9,0 | 7,4 | 8,9 | 8,6 | 10,1 | 10,3 | 10,8 | 115,9 |
| Дани са снегом | 6 | 6 | 4 | 1 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 | 1 | 4 | 24 |
| Релативна влажност, % | 85 | 84 | 80 | 76 | 76 | 75 | 75 | 78 | 80 | 83 | 84 | 86 | 80 |
| Сунчани сати — месечни просек | 49,7 | 60,0 | 101,5 | 129,2 | 178,0 | 186,2 | 181,0 | 166,8 | 134,3 | 97,2 | 64,2 | 46,9 | 1.395 |
| Извор #1: KNMI[в][11] | |||||||||||||
| Извор #2: NOAA (Релативна влажност, снежни дани и сунчаност 1961–1990)[12] | |||||||||||||
| Климатски подаци за Бирмингег | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Месец | Јан | Феб | Мар | Апр | Мај | Јун | Јул | Авг | Сеп | Окт | Нов | Дец | Година |
| Срењи бориј дневних сати | 8.0 | 10.0 | 12.0 | 14.0 | 16.0 | 17.0 | 16.0 | 15.0 | 13.0 | 11.0 | 9.0 | 8.0 | 12.4 |
| Просечни UV индекс | 1 | 1 | 2 | 4 | 5 | 6 | 6 | 5 | 4 | 2 | 1 | 0 | 3.1 |
| Извор: Временски атлас[13] | |||||||||||||
Историја
уредиНа подручју Бирмингема још су Римљани изградили путеве и велику тврђаву. У раном средњем веку место се помиње као мало англосаксонско село. Током 12. века град је добио пијацу и развио се у мали, али просперитетни трговачки град.
У 16. веку близина рудника угља и гвожђа допринела је развоју обраде метала. Већ у 17. веку Бирмингем је био познат по изради оружја. Бирмингем је био главни снабдевач оружја (мускета) за трупе Оливера Кромвела у енглеском грађанском рату.
За време индустријске револуције (тј. од средине 18. века), Бирмингем је нагло израстао у индустријски центар. За разлику од већине других индустријских градова тог времена, на пример Манчестера, индустрија у Бирмингему се заснивала на малим радионицама, а не на великим фабрикама и млиновима.
Крајем 19. века, број становника је достигао пола милиона. Бирмингем је добио статус града 1889. године указом краљице Викторије, а 1900. отворен је универзитет.
Град је био доста уништен бомбардовањима у Другом светском рату, али је обновљен у стилу савремене бетонске архитектуре, која је дала лошу репутацију граду. У последње време градски центар је преобликован и делимично рестауриран.
Становништво
уреди
У граду је 2011. живело 1.137.100 становника.
| 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
|---|---|---|---|
| 996.365 | 1.005.764[14] | 977.091[14] | 1.073.045 |
Привреда
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Привреда града се данас заснива на производњи возила (фабрика Ровер), електричних уређаја, пластике, хемије и стакла. Све важнији део економије чине услуге. Бирмингем је други по величини европски центар за осигурање. Две од четири највеће британске банке основане су у Бирмингему (Lloyds и HSBC). Веома је значајан туризам, нарочито конференцијски.
Саобраћај
уредиОвај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Партнерски градови
уреди
Напомене
уреди- ^ Према транскрипционом систему Твртка Прћића, правилнији облик је „Бермингам”. Међутим, Правопис српског језика из 2010. наводи облик „Бирмингем” као укорењен. Иван Клајн у свом Речнику језичких недоумица назива варијанту „Бирмингем” уобичајеном.
- ^ Временска станица се налази око 7 miles (11 km) од центра града.
- ^ Вредности израчунате из сирових дугорочних месечних података.
Референце
уреди- ^ „Популација Бермингамa 2018.” [Популација Бермингамa 2018.]. birmingham.gov.uk/ (на језику: енглески). Приступљено 28. 03. 2021.
- ^ „Population and Census”. Birmingham City Council. 7. 7. 2014. Архивирано из оригинала 26. 11. 2015. г.
- ^ „2011 Census: Population and household estimates fact file, unrounded estimates, local authorities in England and Wales (Excel sheet 708Kb)” (xls). Office for National Statistics. 24. 9. 2012. Приступљено 30. 12. 2013.
- ^ а б „2011 Census – Built-up areas”. ONS. Приступљено 4. 7. 2013.
- ^ Istrate, Emilia; Nadeau, Carey Anne (новембар 2012). „Global MetroMonitor”. Washington, DC: The Brookings Institution. Архивирано из оригинала 4. 6. 2013. г. Приступљено 23. 12. 2013.
- ^ „The Biggest Cities in the United Kingdom”. World Atlas. Приступљено 2. 10. 2018.
- ^ „POPULATION OF BIRMINGHAM 2017 (UK)”. Country Digest. Архивирано из оригинала 02. 10. 2018. г. Приступљено 2. 10. 2018.
- ^ „England's second city: Birmingham”. Britain Magazine. Приступљено 11. 6. 2018.
- ^ „Nation's 'second city', Birmingham, is UK's fastest growing regional tourist destination, according to figures”. This is Money. Приступљено 11. 6. 2018.
- ^ „An ode to Birmingham: how can the UK's second city fix its image problem?”. The Guardian. Приступљено 11. 6. 2018.
- ^ „Indices Data - Birmingham Airport Station 2121”. KNMI. Архивирано из оригинала 9. 7. 2018. г. Приступљено 15. 3. 2019.
- ^ „Birmingham-Elmdon climate normals 1961-1990”. NOAA. Приступљено 15. 3. 2019.
- ^ „Birmingham, United Kingdom – Monthly weather forecast and Climate data”. Weather Atlas. Приступљено 25. 1. 2019.
- ^ а б World Gazetteer: Die wichtigsten Orte mit Statistiken zu ihrer Bevölkerung
Литература
уреди- Berg, Maxine (1991). „Commerce and Creativity in Eighteenth-Century Birmingham”. Ур.: Berg, Maxine. Markets and Manufacture in Early Industrial Europe. London: Routledge. стр. 173—202. ISBN 978-0-415-03720-4. Приступљено 27. 11. 2011.
- Briggs, Asa (1965) [1963]. „Birmingham: The making of a Civic Gospel”. Victorian Cities. Berkeley, CA: University of California Press. ISBN 978-0-520-07922-9. Приступљено 17. 12. 2011.
- Cherry, Gordon E. A Study in Geography, History and Planning (1994). Birmingham. ISBN 978-0-471-94900-8.
- Hodder, Mike (2004). Birmingham: the hidden history. Stroud: Tempus Publishing. ISBN 978-0-7524-3135-2.
- Holt, Richard (1986). The early history of the town of Birmingham, 1166–1600. Dugdale Society Occasional Papers. Oxford: Printed for the Dugdale Society by D. Stanford, Printer to the University. ISBN 978-0-85220-062-9.
- Hopkins, Eric (1989). Birmingham: The First Manufacturing Town in the World, 1760–1840. London: Weidenfeld & Nicolson. ISBN 978-0-297-79473-8.
- Jones, Peter M. (2008). Industrial Enlightenment: Science, technology and culture in Birmingham and the West Midlands, 1760–1820. Manchester: Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-7770-8.
- Leather, Peter (2001). A brief history of Birmingham. Studley: Brewin Books. ISBN 978-1-85858-187-3.
- Uglow, Jenny (2011) [2002]. The Lunar Men: The Inventors of the Modern World 1730–1810. London: Faber & Faber. ISBN 978-0-571-26667-8. Приступљено 27. 4. 2014.
- Ward, Roger (2005). City-state and nation: Birmingham's political history, 1830–1940. Chichester: Phillimore. ISBN 978-1-86077-320-4.
