Бела хумка
Велики курган у ораницама између Новог Села и Велебита, на топографским картама обележен са именом "Бела хумка" и котом од 93,8 m налази се у близини акумулационог језера "Велебит", и види се из велике даљине. Површина хумке се интензивно преорава, што је постепено еродира и наружава њен изглед.
Назив хумке или групе: | Бела хумка; Фехерова |
---|---|
Кодни назив: | BAC417 |
Тип: | Тумул, курган |
Локација (општина): | |
Традиционални назив: | Фехерова хумка |
Порекло назива: | По оближњем салашу |
Историјски период: | III-I.век п. н. е.—III.век |
Епоха: | Непознато |
Порекло (култура): | Сармати или други кургански народи |
Димензије (приближно): | 70×70 m |
Висина (приближно): | 3 m |
Материјал: | Земља |
Стање: | Узорана |
Археолошки истражено: | Не |
Опис
уредиХумка је веома велика, па се може претпоставити да је гробница ратника великаша.
Назив "бела" долази из назива који је хумка добила по овдашњем салашу Фехерових, који више не постоји (фехер на мађарском значи белу боју).
Сама хумка није археолошки истраживана, али су у оближњем Велебиту пронађене некрополе из неолита и енеолита, а археолошке налазе чува музеј у Сенти.
Види још
уредиИзвори
уредиЛитература
уреди- Никола Тасић (1983): Југословенско Подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита - Посебна издања Балканолошког института (Српска академија наука и уметности) књ. 17.; Матица српска, Одељење друштвених наука, Нови Сад – Балканолошки институт САНУ, Београд
- Bogdan Brukner, Borislav Jovanović, Nikola Tasić (1974): Praistorija Vojvodine – Monumenta archaeologica Vol. I (knjiga 3 Monografije Instituta); Institut za izučavanje istorije Vojvodine - Savez Arheoloških Društava Jugoslavije. Novi Sad (English summary/text at pages 425-484)