Баштованство
Баштованство је пракса гајења и гајења биљака у склопу хортикултуре. У баштама, украсне биљке се често узгајају због свог цвећа, лишћа или целокупног изгледа; корисне биљке, као што су коренасто поврће, лиснато поврће, воће и зачинско биље, узгајају се за потрошњу, за употребу као боје или за медицинску или козметичку употребу.
Вртларство се креће у распону од воћњака, преко засада дугих булевара са једном или више различитих врста жбуња, дрвећа и зељастих биљака, до стамбених залеђинских вртова укључујући травњаке и темељне засаде, све до контејнерских башта које се узгајају унутар или споља. Баштованство може бити веома специјализовано, са само једном врстом биљака које се узгаја, или укључује различите биљке у мешовитим засадима. Укључује активно учешће у узгоју биљака и тежи да буде радно интензивно, што га разликује од пољопривреде или шумарства.[1]
Историја
уреди
Древна времена
уредиШумско баштованство, систем производње хране заснован на шуми, је најстарији облик баштованства на свету.[2] Шумске баште су настале у праисторијским временима дуж обала река прекривених џунглом и у влажним подножјима монсунских региона. У постепеном процесу породица које унапређују своје непосредно окружење, идентификоване су, заштићене и унапређене корисне врсте дрвећа и винове лозе, док су непожељне елиминисане. Евентуално су селектоване и стране врсте и уграђене у баште.[3]
Баште су такође биле доступне у Кушу. У Мусаварат ес-Суфри, велико ограђено окружење датирано у 3. век пре нове ере обухватало је сјајне вртове.[4]
Древни римски вртови су били постављени са живицом и виновом лозом и садржавали су широк избор цвећа — акантуса, различка, шафрана, цикламе, зумбула, ириса, бршљана, лаванде, љиљана, мирте, нарциса, мака, рузмарина и љубичица[5] — као као и статуе и скулптуре. Цветни кревети су били популарни у двориштима богатих Римљана.
Кућни вртови
уреди
Кућни вртови, који су се појавили у елизабетанско доба, изгледа да су настали као локални извор зачинског биља и воћа.[6] Једна теорија је да су настали током времена црне смрти 1340-их, када је смрт толиког броја радника омогућила земљиште за мале колибе са личним баштама.[7] Према легенди о пореклу из касног 19. века,[8] ове баште су првобитно стварали радници који су живели у сеоским колибама, да би им обезбедили храну и биље, са цвећем засађеним међу њима за украс. Радницима на фарми су обезбеђене колибе које су имале архитектонски својство насеобине постављене у малом врту — око 1 acre (0,40 hectares) — где су могли да узгајају храну, држе свиње и кокошке.[9]
Аутентичне баште слободних сељака су укључивале кошницу и стоку, а често свињац и шталу, заједно са бунаром. Сељака из средњег века више је занимало месо него цвеће, при чему се зачинско биље узгајано ради употребе, а не због лепоте. У елизабетанска времена било је више просперитета, а тиме и више простора за узгој цвећа. Чак је и рано вртно цвеће у газдињству имало своју практичну употребу — љубичице су бивале раширене по поду (због пријатног мириса и спречавања штеточина); невен и першун су били привлачни и коришћени у кувању. Други, као што су Dianthus barbatus и Alcea, узгајани су у потпуности због своје лепоте.[10]
Предности
уредиБаштованство многи људи сматрају опуштајућом активношћу. Такође постоје многе студије о позитивним ефектима на ментално и физичко здравље у вези са баштованством.[11] Конкретно, сматра се да баштованство повећава самопоштовање и смањује стрес.[12] Како напомиње писац и бивша учитељица Сара Бидл, нечија башта може постати „мала оаза за опуштање и пуњење [нечијих] батерија.“[13] Укључивање у баштованске активности помаже у креативности, вештинама посматрања, учењу, планирању и физичком кретању.[14]
Други сматрају да је баштованство добра заштита од поремећаја у ланцу снабдевања, уз повећану забринутост да јавност не може увек да верује да ће полице продавница бити у потпуности попуњене.[15] У априлу 2022. године око 31% прехрамбених производа није било на залихама, што је повећање од 11% у односу на новембар 2021.[16]
Поређење са земљорадњом
уреди
Вртларство зарад лепоте је вероватно старо скоро колико и пољопривреда за храну, међутим током већег дела историје за већину људи није било праве разлике јер је потреба за храном и другим корисним производима надмашивала друге бриге. Мала пољопривреда за самосталне потребе (која се зове пољопривреда мотиком) се углавном не разликује од баштованства. Парцела кромпира које је узгајао перуански сељак или ирски мали земљопоседник за личну употребу може се описати као башта или фарма. Баштованство за просечне људе је еволуирало као посебна дисциплина, која се више бавила естетиком, рекреацијом и разонодом,[17] под утицајем башта за уживање богатих.[18] У међувремену, пољопривреда је еволуирала (у развијеним земљама) у правцу комерцијализације, економије обима и монокултуре.
Монти Дон је спекулисао о атавистичкој вези између данашњих баштована и предмодерног сељаштва.[19]
Референце
уреди- ^ „Fast And Simple Gardening Tips From The Pros: Home: Blogs”. canvas.umn.edu. Архивирано из оригинала 28. 9. 2021. г. Приступљено 2021-09-28.
- ^ Douglas John McConnell (2003). The Forest Farms of Kandy: And Other Gardens of Complete Design. стр. 1. ISBN 9780754609582.
- ^ Douglas John McConnell (1992). The forest-garden farms of Kandy, Sri Lanka. стр. 1. ISBN 9789251028988.
- ^ Stirn, Isma'il Kushkush,Matt. „Why Sudan's Remarkable Ancient Civilization Has Been Overlooked by History”. Smithsonian Magazine (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-23.
- ^ „A Brief History of Gardening”. Приступљено 2010-06-04.
- ^ Ryrie, Charlie (2004). The Cottage Garden: How to Plan and Plant a Garden That Grows Itself. Collins & Brown. стр. 7. ISBN 978-1-84340-216-9.
- ^ Scott-James, Anne; Osbert Lancaster (2004). The Pleasure Garden: An Illustrated History of British Gardening. Frances Lincoln Publishers. стр. 80. ISBN 978-0-7112-2360-8.
- ^ Anne Scott-James, The Cottage Garden (London: Lane) 1981, demythologised the origins of the English cottage garden, and its treasured topiary among the vegetables and flowers, popularly supposed to represent heirlooms from the seventeenth century.
- ^ Colvin, Howard (2008). A Biographical Dictionary of British Architects, 1600–1840. Yale University Press. ISBN 0-300-12508-9.,
- ^ Lloyd, Christopher; Richard Bird (1999). The Cottage Garden. Jacqui Hurst. Dorling Kindersley. стр. 6–9. ISBN 978-0-7513-0702-3.
- ^ Soga, Masashi; Gaston, Kevin J.; Yamaura, Yuichi (2017-03-01). „Gardening is beneficial for health: A meta-analysis”. Preventive Medicine Reports (на језику: енглески). 5: 92—99. ISSN 2211-3355. PMC 5153451
. PMID 27981022. doi:10.1016/j.pmedr.2016.11.007 .
- ^ „8 Surprising Health Benefits of Gardening | UNC Health Talk”. healthtalk.unchealthcare.org (на језику: енглески). 2020-05-18. Приступљено 2021-02-20.
- ^ Biddle, Sarah (2020-06-12). „Gardens Simultaneously Calm and Reinvigorate”. Objective Standard Institute (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-20.
- ^ „Do you know better mental can be achieved by gardening?”. ANI News. Приступљено 22. 7. 2022.
- ^ „Gardening Is a Hedge Against Supply Chain Disruptions”. Приступљено 19. 7. 2022.
- ^ „Product shortages and soaring prices reveal fragility of U.S. supply chain”. 13. 4. 2022.
- ^ Mickey, Thomas J. (2003). Deconstructing Public Relations: Public Relations Criticism. Routledge Communication Series. Mahwah, New Jersey: Routledge (објављено 2008). стр. 43. ISBN 9781135652210. Приступљено 2018-01-21. „The number-one leisure activity in the United States is gardening.”
- ^ „Ranelagh pleasure gardens”. British Library. Архивирано из оригинала 15. 01. 2023. г. Приступљено 23. 6. 2022.
- ^ Swift, Joe (2012). „Summer at the plot”. Joe's Allotment: Planning and planting a productive plot. Random House. ISBN 9781409070139. Приступљено 2018-01-20. „I suppose it is an atavistic connection with the land and the completely honourable peasant mentality, that was lost in Britain with the Industrial Revolution, yet persists in our gardens and allotments.”
Литература
уреди- Albardonedo Freire, Antonio, El Urbanismo de Sevilla durante el reinado de Felipe II. Sevilla, Guadalquivir Ediciones. 2002. ISBN 84-8093-115-9. стр. 191–208..
- Amirsadeghi, Hossein, editor (1989). The Arts of Persia. New Haven: Yale University Press.
- Brooke, Christopher Nugent Lawrence (2003). The Age of the Cloister: The Story of Monastic Life in the Middle Ages. New Jersey: Hidden Spring..
- Gerard Ciolek. Ogrody polskie (Gardens of Poland). Revised edition of the 1954 publication under the same title, updated and expanded by Janusz Bogdanowski. Warszawa: Arkady
- Carroll, Maureen (1986). Earthly Paradises: Ancient Gardens in History and Archaeology. London: British Museum Press.
- Fischer, Hubertus; Remmert, Volker R.; Wolschke-Bulmahn, Joachim (2016). Gardens, Knowledge and the Sciences in the Early Modern Period. Birkhäuser. ISBN 978-3-319-26342-7.
- Hindsley, Leonard Patrick. The Mystics of Engelthal: Writings from a Medieval Monastery. New York: St. Martin's Press, 1998.
- Khansari, Mehdi et al. The Persian Garden, Echoes of Paradise. Washington, D.C.: Mage Publishing, 1998.
- Lauterbach, Iris, The European Landscape Garden, ca. 1710–1800, EGO - European History Online, Mainz: Institute of European History, retrieved: March 25, 2021 (pdf), 2017.
- Lawrence, C.H. (2001). Medieval Monasticism : Forms of Religious Life in Western Europe in the Middle Ages. New York: Longman..
- Littlewood, Anthony, Henry Maguire, and Joachim Wolschke-Bulmahn. Byzantine Garden Culture. Washington, D.C.: Dumbarton Oaks, 2002.
- Pona, Franceso, Sileno overo Delle Bellezze del Luogo dell'Ill.mo Sig. Co. Gio. Giacomo Giusti, 1620 Angelo Tamo, Verona
- Pona, Franceso, Il Paradiso de' Fiori overo Lo archetipo de' Giardini, 1622 Angelo Tamo, Verona
- Rogers, Elizabeth Barlow, Landscape Design: A Cultural and Architectural History. New York: Harry N. Abrams, Inc. 2001.
- Stockstad, Marilyn and Jerry Stannard (1983). Gardens of the Middle Ages. Kansas: University of Kansas.
- Taylor, Patrick (2006). , The Oxford Companion to the Garden. Oxford: Oxford University Press..
- Thacker, Christopher, The History of Gardens. California, University of California Press, 1979.
- Threlfall-Homes, Miranda. Monks and Markets: Durham Cathedral Priory 1460–1520, Oxford: Oxford University Press, 2005.
- Turner, Tom. Garden History, Philosophy and Design, 2000 BC–2000 AD. New York: Spon Press, 2005.
- Villa, Paolo, Giardino Giusti 1993-94 pdf, with maps and 200 photos.
- Żukow-Karczewski, Marek. Ogrody i sady w dawnej Polsce (Gardens and orchards in the old Poland), "AURA" (A Monthly for the Protection and Shaping of Human Environment), 11, 1987.
- „A History of Gardening”. www.localhistories.org. 14. 3. 2021. Приступљено 2021-05-02.
- „National Garden Week | National Garden Clubs, Inc.”. www.gardenclub.org. Приступљено 2021-05-02.
- Turner, Tom (2005). Garden history: Philosophy and design 2000 BC–2000 AD. Routledge. стр. 1—3.
- Daines, Alison. „Egyptian Gardens”. Brigham Young University. 6.
- Bowe, Patrick (1999). „The Indian Gardening Tradition and the Sajjan Niwas Bagh, Udaipur”. Garden History (на језику: енглески). 27 (2): 189—205. JSTOR 1587216. doi:10.2307/1587216.
- Singh, Ram Bachan (1976). „Cities and parks in ancient India”. Ekistics. 42 (253): 372—376. JSTOR 43618748.
- Kontokosta, Anne (јануар 2019). „Building the Thermae Agrippae: Private Life, Public Space, and the Politics of Bathing in Early Imperial Rome”. American Journal of Archaeology. 123 (1): 45—77. S2CID 158271598. doi:10.3764/aja.123.1.0045.
- Fraser, E.D.; W. Andrew Kenney (2000). „Cultural background and landscape history as factors affecting perceptions of the urban forest”. Journal of Arboriculture. 26 (2): 106.
- Fraser, E.D.; W. Andrew Kenney (2000). „Cultural background and landscape history as factors affecting perceptions of the urban forest”. Journal of Arboriculture. 26 (2): 108.
- Fraser, E.D.; W. Andrew Kenney (2000). „Cultural background and landscape history as factors affecting perceptions of the urban forest”. Journal of Arboriculture. 26 (2): 106—107.
- Phibbs, John (2009). „The Persistence of Older Traditions in Eighteenth-Century Gardening”. Garden History. 37 (2): 174.
- Herklots, G. A.; Perrott, R.; Synge, P. M. (31. 8. 2016). „Gardening”. Encyclopaedia Britannica. Приступљено 14. 2. 2019.
- The Editors of Encyclopaedia Britannica (7. 8. 2018). „Kew Gardens”. Encyclopaedia Britannica. Приступљено 20. 2. 2019.
- „Princess Augusta, Marianne North and Royal Botanic Gardens, Kew”. Historic England. Приступљено 23. 2. 2019.
- „Shenstone and the Creation of the Natural Landscape | Revolutionary Players”.
- Isendahl & Smith, C. & M. (април 2013). „Sustainable agrarian urbanism: The low-density cities of the Mayas and Aztecs”. Cities. 31 (C): 132—143. doi:10.1016/j.cities.2012.07.012.
- Fedick, S. (19. 1. 2010). „The Maya Forest: Destroyed or cultivated by the ancient Maya?”. PNAS. 107 (3): 953—4. Bibcode:2010PNAS..107..953F. PMC 2824262 . PMID 20080595. doi:10.1073/pnas.0913578107 .
- Evans, Susan Toby (2000). „Aztec royal pleasure parks: Conspicuous consumption and elite status rivalry”. Studies in the History of Gardens & Designed Landscapes. 20 (3): 206—228. S2CID 144621964. doi:10.1080/14601176.2000.10435621.
- Granziera, Patrizia (23. 1. 2003). „Huaxtepec: The Sacred Garden of an Aztec Emperor”. Landscape Research. 30: 81—107. S2CID 143843753. doi:10.1080/0142639042000324776.
- Ian, Mursell. „Aztec pleasure gardens”. Mexicolore. Mexicolore. Приступљено 8. 11. 2019.
- „casaluisbarragan.org”. casaluisbarragan.org. Архивирано из оригинала 24. 09. 2010. г. Приступљено 01. 06. 2010.
