Бачки Брег

насеље у Сомбору, Западнобачки округ, Србија

Бачки Брег (хрв. Bereg, мађ. Béreg), је насеље у граду Сомбор, у Западнобачком управном округу, крајњем северозападу Војводине, на самој граници са Мађарском и близу границе са Хрватском. Недалеко од села се налази најзападнија тачка Србије.

Бачки Брег
Католичка црква у селу
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЗападнобачки
ГрадСомбор
Становништво
 — 2011.Пад 1.140
 — густина35/km2
Географске карактеристике
Координате45° 55′ 11″ С; 18° 55′ 36″ И / 45.919707° С; 18.926762° И / 45.919707; 18.926762
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина92 m
Површина31,8 km2
Бачки Брег на карти Србије
Бачки Брег
Бачки Брег
Бачки Брег на карти Србије
Остали подаци
Поштански број25275
Позивни број025
Регистарска ознакаSO

Према попису из 2022. било је 769 становника.

Овде се налази римокатоличка црква Светог арханђела Михаила у Бачком Брегу.

Назив села Бачки Брег у употреби је од ослобођења 1918. године. Пре се то место звало Берег, што је словенског порекла, а значи мокро,подводно, жбуновито земљиште.[1]

Историја

уреди

Први помен је из 1319. године када Имре Бечеи купује земљу Берег од Петра Буда. Село није зидано по каквом плану, већ онако без плана, без реда, те су зато улице и данас криве, збуњене, овде широке, а онде узане. Темељ селу ударен је код цркве, то је место највише. Село се постепено ширило према истоку, а не према западу, где је поред села текао некада и Дунав[2]. Село је опустело доласком Турака.

Колонизацијом из 1620. године досељени су становници из Клиса крај Сплита. Потомци досељеника су Шокци. Од 1740. до 1743. становници Берега зидају нову цркву, али врло трошну. Посвећена је Архангелу Михаилу. Берешка парохија почиње да води матице 1770. године а Берег 1786. године добија нову католичкуцркву, која постоји и данас, дугачка је 33, а широка 14 метара[3]. Данас у Бачком Брегу живи мање од 1.000 становника. Већину чине Хрвати (Шокци).

Демографија

уреди

У насељу Бачки Брег живи 1142 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,1 година (40,4 код мушкараца и 45,5 код жена). У насељу има 503 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,76 (попис 2002).

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 2.244
1953. 2.218
1961. 2.045
1971. 2.006
1981. 1.770
1991. 1.585 1.493
2002. 1.388 1.477
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Хрвати
  
738 53,17%
Срби
  
344 24,78%
Југословени
  
67 4,82%
Мађари
  
34 2,44%
Немци
  
8 0,57%
Буњевци
  
4 0,28%
Црногорци
  
3 0,21%
Словенци
  
1 0,07%
Словаци
  
1 0,07%
Руси
  
1 0,07%
Македонци
  
1 0,07%
непознато
  
36 2,59%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ Тома Искруљев "Бајски Трокут" (1936.), стр 378.
  2. ^ Тома Искруљев "Бајски Трокут" (1936.), стр 378.
  3. ^ Тома Искруљев "Бајски Трокут" (1936.), стр 379.
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди