Austrijske savezne železnice
Austrijske savezne železnice (nem. Österreichische Bundesbahnen, formalno Österreichische Bundesbahnen-Holding Aktiengesellschaft (lit. „Austrijska savezna železnička holding akcionarska kompanija“) i ranije Bundesbahn Österreich ili BBÖ, sada poznatiji kao OBB (ÖBB), je nacionalni železnički sistem Austrije i administrator železnica Lihtenštajna. OBB grupa je u potpunosti u vlasništvu Republike Austrije i podeljena je na nekoliko zasebnih preduzeća koja upravljaju infrastrukturom i obavljaju putničke i teretne usluge.
Austrijske savezne železnice | |
---|---|
Akcionarsko društvo | |
Delatnost | Železnički saobraćaj |
Osnovano | 19. juli 1923. |
Sedište | Beč, Austrija |
Rukovodioci | Andreas Mata |
Prihod | €6,945 miliona(2019) |
Profit | €169 miliona(2019) |
Ukupna aktiva | €2,645 miliona (2019) |
Ukupan kapital | €31,254 miliona (2019) |
Broj zaposlenih | 41.904 (2019) |
Veb-sajt | konzern |
Austrijske savezne železnice su imale dva odvojena perioda postojanja. Prvi period od 1923. godine, pod nazivom Bundesban Esterajh (nem. Bundesbahn Österreich), kao naslednik Carskih austrijskih državnih železnica (kkStB), koja je asimilirana u Nemački rajhsban (nem. Deutsche Reichsbahn), tokom Anšlusa 1938–1945. Austrijske železnice su reformisane 1947. godine, pod malo drugačijim imenom Esterajhiše Bundesbanen (nem. Österreichische Bundesbahnen).
Istorija
uredi- 1882. godine – Postepena nacionalizacija železničke mreže Austro-Ugarske u Carske austrijske državne železnice. Do izbijanja Prvog svetskog rata, jedina veća železnička pruga u Austriji koja je ostala u privatnim rukama bila je Austrijska južna železnica (Zidban - nem. Südbahn).
- 1918. godine – Nakon raspada Austrougarske imperije i poraza u Prvom svetskom ratu, austrijski deo kkStB ostao je pod državnom kontrolom pod imenom Nemačko-austrijske državne železnice (nem. Deutschösterreichische Staatsbahnen - DÖStB), koji je 1919. preimenovan u Austrijske državne železnice (nem. Österreichische Staatsbahnen - ÖStB).
- 1923. godine – Osnivanje nezavisnog, komercijalnog preduzeća, Bundesban Esterajh - Savezne železnice Austrije (nem. Bundesbahn Österreich), koje je koristilo skraćenicu BBO (BBÖ), zato što je OBB (ÖBB) već preuzeo švajcarski Ensingen-Balstal-Ban.
- 1938. godine – Anšlus Austrije u sastav Nemačke imperije. BBO je preuzeo Dojče Rajhsban (nem. Deutsche Reichsbahn). Tokom Drugog svetskog rata uništeno je oko 41% austrijske železničke mreže.
- 1947. godine – Kompanija je reformisana koristeći malo drugačiji naziv Esterajhiše Bundesbanen - Austrijske savezne železnice (nem. Österreichische Bundesbahnen). Njihova infrastruktura je obnovljena i elektrifikacija je ubrzana.
- 1969. godine – Donet je novi savezni zakon o železnici. OBB je postala nesamostalan, privredni subjekt, koji je vođen kao grana industrijskog programa vlade i ostala je u potpunosti u okviru saveznog budžeta Austrije.
- 1992. godine – OBB je izbačena iz saveznog budžeta i pretvorena u kompaniju sa sopstvenim pravnim statusom. Preduzeće je u 100% vlasništvu Republike Austrije. Ova promena je imala dva osnovna cilja:
- Moralo se uskladiti sa pravilima EU o prijemu Austrije u Evropsku uniju.
- Finansijska potraživanja za javnom kasom trebala su da budu smanjena kao rezultat poboljšanja efikasnosti i pritiska konkurencije.
- 2004. godine – OBB je reorganizovana u OBB Holding AG i nekoliko operativnih podružnica. Holding kompanija je trebala da nadgleda poslovanje kompanija koje su joj dodeljene, da koordinira koherentan strateški pristup i dodeli zadatke za celo preduzeće.[1]
- 1. januara 2005. godine – Podružnice OBB-Holding AG postale su autonomne i operativno nezavisne.
- 2012. godine OBB je proslavila 175. godišnjicu Severne pruge - Nordbana, najstarije kompanije-prethodnice koja je obeležila početak železničkog saobraćaja u Austriji. Izvršni direktor OBB-a Kristijan Kern otvorio je izložbu o saradnji kompanije sa nacističkom Nemačkom, pod nazivom „Potisnute godine – železnica i nacionalsocijalizam u Austriji 1938–1945“. On je taj period nazvao "najmračnijim poglavljem istorije naše kompanije", dodajući da kompanija mora prihvatiti ovaj period kao deo svog nasleđa.[2] Izložba je kasnije otišla na turneju i predstavljena je u zgradi Evropskog parlamenta u Briselu.[3]
Infrastruktura
urediAustrijski železnički sistem je u velikoj meri elektrifikovan. Elektrifikacija sistema je počela 1912. godine, ali nije dostigla napredno stanje sve do 1950-ih. Poslednja parna lokomotiva u redovnom saobraćaju na mreži standardnog koloseka prestala je da vozi 1978. godine. Infrastruktura državne austrijske mreže uključuje sa 9.740 km šina, 788 signalnih kutija, 251 tunel, 6.580 mostova i osam hidroelektrana (HE) sa 16.7. Hz sistemom elektrifikacije, i dve energetske hep stanice sa proizvodnom snagom od 50 Hz.[4]
Izvod iz podataka o infrastrukutri OBB:
- Operativna dužina mreže ruta (u km): 4.875, 72% elektrificirano
- Tuneli: 251
- Mostovi: 6.580
- Železnički prelazi (nivelisani): 3.087
- Zaštita od lavina i kamenja (km): 171
- Nagibi stena i nasipa (ha): 2.712
- Barijere protiv buke (km): 854
- Platforme (km): 389
- Železničke stanice i stajališta: 1.046
- Liftovi: 645
- Pokretne stepenice: 188
- Razglasi: 1.906
- 1.093 lokomotive
- 2.799 putničkih vagona
- 26.518 teretnih vagona
- 2.200 autobusa
- OBB-ove autobuske linije prelaze 52,500,000 km godišnje.
Promet putnika
urediPo podacima OBB-a iz 2018. godine, te godine je preveženo 474 miliona putnika, od toga autobusima 213 miliona. Putnici su ukupno prešli 11,5 milijardi kilometara. Ukupno je registrovano 2.319.826 polazaka vozova godišnje ili 6.596 polazaka dnevno.
Železničke veze sa susednim zemljama
urediSve susedne pruge imaju isti kolosek.
- Češka — promena napona i frekvencije na 25 kV 50 Hz AC
- Nemačka — isti napon i frekvencija 15 kV 16.7 Hz AC
- Mađarska — promena napona i frekvencije na 25 kV 50 Hz AC
- Italija — promena napona i frekvencije na 3 kV DC
- Lihtenštajn — isti napon i frekvencija 15 kV 16.7 Hz AC
- Slovačka — promena napona i frekvencije na 25 kV 50 Hz AC
- Slovenija — promena napona i frekvencije na 3 kV DC
- Švajcarska — isti napon i frekvencija 15 kV 16.7 Hz AC
Aktivni vozni park
urediElektrične lokomotive
uredi-
OBB Klasa 1293 Vektron (ÖBB Vectron 1293)
-
OBB Klasa 1016/1116/1216
-
OBB Klasa 1144
-
OBB Klasa 1142
-
OBB Klasa 1163
-
OBB Klasa 1063
Dizel lokomotive
uredi-
OBB Klasa 2016 Herkules
-
OBB Klasa 2143
-
OBB Klasa 2043
-
OBB Klasa 2070 Hektor
-
OBB Klasa 2068
-
Snežni plug OBB Klasa 2080/2081
Električne kompozicije
uredi-
OBB Klasa 4011 ICE T
-
OBB Klasa 4023/4024/4124 Talent
-
OBB Klasa 4020
-
OBB Klasa 4746
Dizel kompozicije
uredi-
OBB Klasa 5022 Desiro
-
OBB Klasa 5047
Održavanje opreme puta
uredi-
OBB Klasa Ks630
-
OBB Klasa Ks629.9
-
OBB Klasa Ks626
-
OBB Klasa Ks556.1
-
OBB Klasa Ks554.3
-
OBB Klassa Ks552
-
OBB Klasa Ks534
Dodatna literatura
uredi- Lorenz Gallmetzer/Christoph Posch: 175 Jahre Eisenbahn für Österreich, Brandstätter, Wien 2012.
- Ulrich Schefold: 150 Jahre Eisenbahn in Österreich. Südwest-Verlag, München 1986.
- Matthias Wiener: ÖBB im Wandel. Eisenbahn Journal, Sonderausgabe 1/2006, ISBN 3-89610-154-4.
Izvori
uredi- ^ ÖBB-Holding AG. „Aufgaben”.
- ^ „"Verdrängte Jahre – Bahn und Nationalsozialismus in Österreich 1938–1945"” (na jeziku: nemački). erinnern.at. Pristupljeno 21. 5. 2016.
- ^ „The Suppressed Years Railway and National Socialism in Austria 1938 – 1945”. ÖBB. 2014. Arhivirano iz originala 21. 6. 2019. g. Pristupljeno 21. 5. 2019.
- ^ Richter, Karl Arne, ur. (2010). Europäische Bahnen '11. Hamburg: Eurailpress. ISBN 978-3-7771-0413-3.