Атлетика на Летњим олимпијским играма 1896.
Атлетска такмичења на 1. Летњим олимпијским играма у Атини 1896. године одржавала су се од 6. до 10. априла на стадиону Панатинаикон, изузев маратона који се одржао између Маратонског поља и стадиона Панатинаикон,
Учествовала су 63 такмичара (жене нису учествовале на играма) из 9 националних састава, у 12 атлетских дисциплина. Свих 12 дисциплина су остале на програму до данашњих игара, само је стаза за маратон, за разлику од данашње, износила 40 км.
Такмичење у троскоку је била прва атлетска дисциплина на играма и њен победник Џејмс Брендан Коноли је први победник на олимпијским играма модерног доба. Највише успеха су имали такмичари САД, који су учествовали са 10 такмичара а победили у 9 дисциплина. На овим играма победници су награђивани медаљом направљеном од сребра и маслиновим венцем. Трећепласирани такмичар није добијао никакву награду (медаљу). Од 9 националних састава само такмичари Данске и Шведске нису освојили ни једно од прва три места. Пошто су ово прве игре у свим дисциплинама су у финалу постављени олимпијски рекорди, осим у дисциплинама 100 и 800 м, где су рекорди постављени у полуфиналним тркама.
Земље учеснице
уредиПријављена су била 64 такмичара из 10 земаља.
- Аустралија (1)
- Чиле (1)[1]
- Данска (3}
- Француска (6)
- Немачко царство (5}
- Уједињено Краљевство (5)
- Грчка {29}
- Мађарска (3)
- Шведска (1)
- САД (10)
- ^ Олимпијски комитет Чилеа наводи да је Чилеанац Luis Subercaseaux учествовао у тркама на 100, 400 и 800 метара. У службеним извештајима не постоји доказ за то.
Освајачи медаља
уреди
Биланс медаља
уредиЗемља | |||||
---|---|---|---|---|---|
1. | САД | 9 | 6 | 2 | 17 |
2. | Аустралија | 2 | 0 | 0 | 2 |
3. | Грчка | 1 | 3 | 6 | 10 |
4. | Мађарска | 0 | 1 | 2 | 3 |
5. | Француска | 0 | 1 | 1 | 2 |
Уједињено Краљевство | 0 | 1 | 1 | 2 | |
7. | Немачко царство | 0 | 1 | 0 | 1 |
Укупно (7) | 12 | 13 | 12 | 37 |
Чиле, Данска и Шведска нису освојили медаље
Референце
уредиИако су се организатори веома трудили, у организацији атлетских такмичења било је недостатака. Атлетска стаза је била веома лоша, са кривинама удесно уместо улево како је то данас. (Енциклопедија физичке културе ЈЛЗ Загреб 1975. стр.684.)
Занимљивости (статистика)
уреди- Дисциплина — 12
- Учесника — 63 (63 муш. 0 жена)
- Земље учеснице — 9
- Најмлађи учесник — Жорж де ла Незијер, 17 год и 250 дана, Француска
- Најстарији учесник — Еуген Шмит, 34 год и 49 дана, Данска
- Највише златних медаља, појединачно — 2 4 такмичара Том Берк, Елери Кларк и Роберт Гарет САД и Едвин Теди Флек, Аустралија
- Највише златних медаља, екипно — 9 САД
- Највише медаља укупно, појединачно — 4 Роберт Гарет, САД
- Највише медаља укупно, екипно — 17 САД