Википедија

Аспирациона пнеумонија

Аспирациона пнеумонија (АП) је врста инфекције плућа као последица продора релативно велике количине садржаја из желуца или уста у плућа.[1] Знаци и симптоми, који настају врло брзо, често укључују грозницу и кашаљ. Компликације могу укључивати апсцес плућа, акутни респираторни дистрес синдром, емпием и парапнеумонични излив. Неки укључују упалу плућа изазвану хемикалијама као подтип АП, која настаје услед киселог, али неинфективног садржаја желуца који улази у плућа.[1] Међу хоспитализованим са упалом плућа, око 10% је због АП. Чешће се јавља код старијих особа, посебно оних у старачким домовима. АП су одједнако погођена оба пола.

Аспирациона пнеумонија
Микроскопска слика аспирационе пнеумоније код старије особе са неуролошком болешћу.
Специјалностиургентна медицина, пулмологија
СимптомиГрозница, кашаљ
КомпликацијеАпсцес плућа и упала плућа
Време појавеСтарије особе
Фактори ризикаСмањен ниво свести, проблеми са гутањем, алкохолизам, храњење на сонду, лоше орално здравље
Дијагностички методНа основу историје болести, симптома, рентгенских снимака грудног коша, културе испљувка
Слична обољењахемијски пнеумонитис, туберкулоза
Лековиклиндамицин, меропенем, ампицилин/сулбактам, моксифлоксацин
Фреквенција~10% болнички лечених са упалом плућа

Инфекција може бити узрокована разним бактеријама. Фактори ризика укључују смањен ниво свести, проблеме са гутањем, алкохолизам, храњење на сонду и лоше орално здравље. Дијагноза се обично заснива на анамнези, симптомима, рендгенском снимку грудног коша и култури испљувка (спутума).[1] Разликовање од других врста пнеумоније може бити тешко.[1]

Лечење се обично спроводи антибиотицима као што су клиндамицин, меропенем, ампицилин/сулбактам или моксифлоксацин.[1] За оне који имају само хемијски пнеумонитис, антибиотици обично нису потребни.[2]

Епидемиологија

уреди

Морбидитет/морталитет

Поуздана процена инциденције аспирационе пнеумоније и аспирационог пнеумонитиса није позната. [3]Неколико студија сугерише да је 5-15% од 4,5 милиона случајева пнеумоније стечене у заједници резултат аспирационе пнеумоније.[3]

Ретроспективни преглед је открио да је 30-дневна стопа морталитета од аспирационе пнеумоније укупно 21%, као и да је нешто виша код аспирационе пнеумоније повезане са здравственом заштитом (29,7%).[4]

Нозокомијална бактеријска пнеумонија је други највероватнији узрок болничких инфекција, одмах иза инфекције уринарног тракта, и водећи је узрок смрти од инфекција стечених у болници. Приближно 10% пацијената који су хоспитализовани након предозирања леком имаће аспирациони пнеумонитис.[5]

Старост и пол

Нозокомијална бактеријска пнеумонија узрокована аспирацијом је много чешћа код одраслих него код деце, а чешће оболевају мушкарци него жене.

Удружене болести

Упоредне студије бактеријске пнеумоније код пацијената из заједнице са онима у установама за континуирану негу су показале троструко повећање ове болести код штићеника установа за континуирану негу (већина њих је имала неуролошко обољење са дисфагијом).[6]

Дијагноза

уреди

На диијагнозу аспирационе пнеумоније требало би посумњати када пацијент има факторе ризика и радиографске доказе о инфилтрату који сугерише аспирациону пнеумонију. Локација инфилтрата на рендгенском снимку грудног коша зависи од положаја пацијента када је дошло до аспирације.

Лабораторијске студије треба да буду вођене клиничком сликом пацијента. Пацијенти са знацима или симптомима сепсе или септичког шока захтевају детаљнија лабораторијска испитивања од оних са некомпликованим синдромом аспирације.

Диференцијална дијагноза

уреди

Приликом процене пацијента са сумњом на аспирациону пнеумонију, друга разматрања укључују некротизирајућу пнеумонију, бронхоплеуралну фистулу, карцином плућа, апсцес плућа, микозе и пнеумонитис. Код деце треба узети у обзир бронхиолитис, ларинготрахеобронхитис, епиглотитис, астму, реактивну болест дисајних путева, респираторни дистрес синдром и страна тела. Поред тога, код свих пацијената диференцијално дијагностички требало би процените и следеће услове:

  • Упалу плућа, емпијем и апсцес плућа
  • Пнеумонија, код ослабљеног имунитета

Прогноза

уреди
 

Повећан ризик од упале плућа постоји код пацијената са дисфагијом једњака у поређењу са пацијентима са можданим ударом, јер ће се код пацијенти са можданим ударом стање побољшати како се опорављају од акутне повреде, док ће се код болесника са дисфагијом једњака стање вероватно погоршати током времена.

У једној кохорти пацијената са аспирационом пнеумонијом, укупни трогодишњи морталитет био је 40%,[9] и да је аспирациона пнеумонија повезана са укупним повећањем болничког морталитета у поређењу са другим облицима пнеумоније.[10]

Појединци којима је дијагностикована аспирациона упала плућа такође су били под повећаним ризиком од развоја будућих епизода пнеумоније, и да су ове особе изложене већем ризику за реадмисије након отпуштања из болнице.[10] То је потврдила и једна студија која је открила да особе којима је дијагностикована аспирациона упала плућа вероватније неће успети у лечењу у поређењу са другим типовима упале плућа.[10]

Извори

уреди
  1. ^ а б в г д DiBardino, David M.; Wunderink, Richard G. (2015). „Aspiration pneumonia: A review of modern trends”. Journal of Critical Care. 30 (1): 40—48. ISSN 0883-9441. PMID 25129577. doi:10.1016/j.jcrc.2014.07.011. 
  2. ^ Ferri, Fred F (2017). "Pneumonia, Aspiration". Ferri's Clinical Advisor. Elsevier Health Sciences. Ferri, Fred F. (25. 5. 2017). Ferri's Clinical Advisor 2018 E-Book: 5 Books in 1. Elsevier Health Sciences. стр. 1006. ISBN 978-0-323-52957-0. .
  3. ^ а б Marik, Paul E. (2001). „Aspiration Pneumonitis and Aspiration Pneumonia”. New England Journal of Medicine. 344 (9): 665—671. ISSN 0028-4793. PMID 11228282. doi:10.1056/nejm200103013440908. 
  4. ^ Lanspa, Michael J.; Jones, Barbara E.; Brown, Samuel M.; Dean, Nathan C. (2012-11-26). „Mortality, morbidity, and disease severity of patients with aspiration pneumonia”. Journal of Hospital Medicine. 8 (2): 83—90. ISSN 1553-5592. PMC 3774007  . PMID 23184866. doi:10.1002/jhm.1996. 
  5. ^ „Aspiration Pneumonitis and Pneumonia: Overview of Aspiration Pneumonia, Predisposing Conditions for Aspiration Pneumonia, Pathophysiology of Aspiration Pneumonia”. emedicine.medscape.com. 2024-08-02. 
  6. ^ Reza Shariatzadeh, M.; Huang, Jane Q.; Marrie, Thomas J. (2006-01-24). „Differences in the Features of Aspiration Pneumonia According to Site of Acquisition: Community or Continuing Care Facility”. Journal of the American Geriatrics Society. 54 (2): 296—302. ISSN 0002-8614. PMID 16460382. doi:10.1111/j.1532-5415.2005.00608.x. 
  7. ^ „Mycoplasmal Pneumonia: Practice Essentials, Background, Pathophysiology”. emedicine.medscape.com. 2024-10-28. 
  8. ^ „Viral Pneumonia Imaging: Practice Essentials, Radiography, Computed Tomography”. emedicine.medscape.com. 2024-10-29. 
  9. ^ Bock, Jonathan M.; Varadarajan, Varun; Brawley, Mary C.; Blumin, Joel H. (2017-09-08). „Evaluation of the natural history of patients who aspirate”. The Laryngoscope. 127 (S8): S1—S10. ISSN 0023-852X. PMC 5788193  . PMID 28884823. doi:10.1002/lary.26854. 
  10. ^ а б в Komiya, Kosaku; Rubin, Bruce K.; Kadota, Jun-ichi; Mukae, Hiroshi; Akaba, Tomohiro; Moro, Hiroshi; Aoki, Nobumasa; Tsukada, Hiroki; Noguchi, Shingo (2016-12-07). „Prognostic implications of aspiration pneumonia in patients with community acquired pneumonia: A systematic review with meta-analysis”. Scientific Reports. 6 (1): 38097. Bibcode:2016NatSR...638097K. ISSN 2045-2322. PMC 5141412  . PMID 27924871. doi:10.1038/srep38097. 

Спољашње везе

уреди
Класификација
Спољашњи ресурси
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Аспирациона_пнеумонија&oldid=28921948”