Архиепископ и митрополит карловачки Лукијан
Лукијан Богдановић (Баја, 10. мај 1867 — Бад Гаштајн, 1. септембар 1913) био је архиепископ и митрополит карловачки од 1908. до 1913. године и добротвор.[1]
| Лукијан (Богдановић) | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | Карловачка митрополија |
| Чин | митрополит |
| Титула | архиепископ и митрополит карловачки |
| Седиште | Београд |
| Године службе | (1908—1913) |
| Претходник | Георгије (Бранковић) |
| Претходна епархија | Епархија будимска |
| Године службе | (1897—1908) |
| Претходник | Арсеније Стојковић |
| Наследник | Димитрије (Павловић) |
| Лични подаци | |
| Световно име | Лазар Богдановић |
| Датум рођења | 10. мај 1867. |
| Место рођења | Баја, Аустријско царство |
| Датум смрти | 1. септембар 1913. (46 год.) |
| Место смрти | Бад Гаштајн, Аустроугарска |
Биографија
уреди
Лукијан (световно име Лазар) Богдановић је рођен 1867. године у Баји у Угарској. Његова породица је најпре живела у Српској Мечки (Rácmecske) где је рођен његов деда Григорије Богдановић.[2] Његов отац Александар рођен је у Барањи у Печвару, а у Бају се преселио као трговац, где је држао малу радњу. Мати Милица рођ. Летић била је блиска рођака патријарха Георгија Бранковића. Лукијан Богдановић се школовао у родној Баји, Сремским Карловцима и у Јегри (мађ. Eger)
Замонашио се 1891. године и ускоро постао архимандрит манастира Вазнесења Христовог у Беочину. За епископа Епархије будимске постављен је 1892. године. Дана 10. новембра 1907. осветио је камен темељац новог здања пештанског Текелијанума.
Изабран је за српског патријарха 22. септембра 1908. са 33 гласова за и 25 против, мада је већина саборска прво за патријарха изабрала вршачког епископа Гаврила Змејановића, чији избор угарски премијер Шандор Векерле (мађ. Wekerle Sándor) није прихватио. Затим је саборска већина за српског патријарха изабрала епископа бачког Митрофана Шевића. Он се, међутим, под притиском краљевског комесара повукао.
Године 1912. мађарска влада Иштвана Тисе (мађ. Tisza István) је укинула српску црквену аутономију. Српска штампа је због настале ситуације окривила патријарха Богдановића.
Исте године због хиротонисања Георгија Зубковића за новог епископа будимског изазвао је велико незадовољство код мађарског премијера Иштвана Тисе.
После свих ових немилих догађаја патријарх Богдановић је 1. септембра 1913. године у аустријском граду Бад Гаштајну под неразјашњеним околностима нестао. Његово наго тело пронађено је у реци Ахе. Одсечена глава патријарха Богдановића никада није пронађена.[3] Према извештајима тадашње српске штампе у Аустроугарској постоји сумња да је поглавар Српске православне цркве пао као жртва политике мађарског премијера Иштвана Тисе.
Патријарх Лукијан се истицао великим годишњим прилозима Српском привредном друштву „Привредник“ и био је један од оснивача Патроната Привредникових добротвора и његов активан члан.
Био је каваљерских манира.[4]
Титуле и признања
уреди- 22. септембар 1908 - 1. септембар 1913: Његова Екселенција Митрополит Лукијан Богдановић
Одликовања
уреди
Орден Светог Саве, Велики крст (Краљевина Србија)[5]
Референце
уреди- ^ Вуковић 1996, стр. 290-293.
- ^ „Преци патријарха Лукијана Богдановића - Порекло”. www.poreklo.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-08-25.
- ^ Патријарх Лукијан убијен због обрачуна са Србијом? („Вечерње новости“, 17. новембар 2013)
- ^ „KAVALJER U VLADIČANSKOJ ODEŽDI – Ravnoplov” (на језику: енглески). Приступљено 2021-07-01.
- ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 96.
Литература
уреди- Слијепчевић, Ђоко М. (1966). Историја Српске православне цркве. књ. 2. Минхен: Искра.
- Застава, бр. 190, 9. септембар 1913. (Јутарњи лист), Нови Сад
- Успомене проте Стевана Чампрага, Сентдреја 2001.
- Застава, бр. 190, 6. септембар 1913. (Вечерњи лист), Нови Сад
- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Евро, Унирекс, Каленић.
- Васин, Горан (2013). „Нестанак и смрт патријарха Лукијана Богдановића у пречанској политичкој јавности” (PDF). Српске студије (4): 285—303. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2015. г. Приступљено 31. 07. 2017.
Спољашње везе
уреди- Последњи карловачки патријарх („Вечерње новости”, фељтон 24.9-5.10.2009)
- Загонетна смрт патријарха Лукијана — „Тајна реке Ахе“, Политикин Забавник, број 3036 од 16. априла 2010. године
- Патријарх Лукијан убијен због обрачуна са Србијом? („Вечерње новости”, 17. новембар 2013)
- Убиство патријарха увертира за Први светски рат („Вечерње новости”, 15. јануар 2014)
- Патријарх пред узбурканим морем („Политика”, 6. јануар 2016)
