Епископ будимски Јеремија
Јеремија Мађаревић (Батосек, 1822 — Сентандреја, 9. новембар 1896) био је епископ Српске православне цркве.
Епископ будимски Јеремија (Мађаревић) | |
---|---|
Основни подаци | |
Помесна црква | Српска православна црква |
Епархија | будимска |
Чин | епископ |
Титула | Епископ будимски |
Седиште | Сентандреја |
Године службе | од 1895. до 1896. |
Претходник | Арсеније Стојковић |
Наследник | Лукијан Богдановић |
Лични подаци | |
Датум рођења | 1822. |
Место рођења | Батосек, Аустроугарска |
Датум смрти | 9. новембар 1896.73/74 год.) ( |
Место смрти | Сентандреја, Аустроугарска |
Биографија
уредиРођен је 1822. године у Батосеку. Његов отац, Роман Мађаревић беше парох батосечки. Вероисповедну школу похађао у Батосеку, гимназију у Мохачу и Бају. Слушао филизофију у Кечкемету. Богословију завршио у Сремским Карловцима. Оженио се, по правилу, пре рукоположења за свештеника. Имао је двоје дјеце од којих је син др Младен Мађаревић био "варошки физик будимпештански" тј. љекар. Као парох службовао је у Кишфалуби од 1844 до 1864. Временом постаје прота мохачки, па администратор будимског протопрезвитерата. Односно, епархијски школски надзорник. Као удовац, а већ у позним годинама ступа у монашки ред. Пре него што ће бити изабран за епископа, проглашен је за архимандрита грабовачког манастира (жупанија Толна). Децембра 1895. године постао је Епископ будимски. Вјерни народ Епархије будимске је полагао велику наду у њега, знајући да се ревносно залагао за српско школство. Његовим залагањем је изашао из штампе Марјановићев Шематизам (незаобилазна црквена статистика о приликама у Будимској епархији.)[1] Због болести је током љета 1896. провео у "љетњиковцу" у Калазу. Владика Јеремија Мађаревић је умро у Сентандреји, после непуних годину дана сједења на епископском трону, 9. новембра 1896. Свечани погреб био је 11. новембра, а погребу су присуствовали патријарх Георгије (Бранковић), владике и многобројно свештенство. Посмртно слово одржао је прота Саво Костић.[2] Земни остаци владике Јеремије Мађаревића сахрањени су у Сентандреји, у Саборној цркви.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Вуковић, Цвета (16. 12. 2018). „О БАТОСЕЧКИМ СРБИМА - У ПЕТ СЛИКА”. Приступљено 17. 7. 2019.
- ^ „Читуља”. Босанска вила. 15. 1. 1897.