Арагацотн
40° 25′ N 40° 10′ E / 40.417° С; 40.167° И
Арагацотн јерм. Արագածոտն | |
---|---|
Држава | Јерменија |
Админ. центар | Аштарак |
Највећи град | Апаран, Талин |
Службени језик | јерменски |
Марзпет | David Gevorgyan (од 2018) |
Површина | 2.755 km2 |
Становништво | 2010. |
— број ст. | 141.800 |
— густина ст. | 51,47 ст./km2 |
— ISO 3166-2 | AM.AG |
Временска зона | UTC+4 (лети +5) |
Поштански број | 0201-0514 |
Званични веб-сајт |
Арагацотн (јерм. Արագածոտն) је једна од 11 административних јединица Републике Јерменије, односно један од десет марзева.
Налази се у западном делу земље, дуж јужних обронака највише планине у Јерменији Арагаца. На северозападу је ограничен марзом Ширак, на североистоку је Лори, на истоку Котајк а на југу марз Армавир. На крајњем југоистоку граничи се са административним подручјем града Јеревана, док је на западу међународна граница са Турском.
Овако ограничено подручје има површину од 2.755 км² или 9,3% државне територије. На територији марза је 2010. живело 141.800 становника. Административни центар марза је град Аштарак, а статус урбаних градских центара имају још и Апаран и Талин. Поред Јермена који чине основу популације у овом подручју живи значајнији број припадника Језидске курдске мањине.
Име марза у буквалном преводу означава „подножје Арагаца“.
Географија
уредиАрагацотн се налази у западном делу Јерменије и у најкраћем се може рећи да је смештен између Јеревана и Арагаца са једне, односно Касаха и Ахурјана са друге стране. Најважније притоке Касаха (десне притоке) су Амберд и Гехарот. Целом провинцијом доминирају врхови Арагаца који је са надморском висином од 4.095 метара и највиши врх целе Јерменије. Најнижи део марза налази се у западном делу и лежи на надморској висини од 950 метара.[1] Идући ка југу и западу земљиште се постепено спушта ка нешто сушнијој Араратској равници.
Најважнији водоток је река Касах која извире испод јужних обронака Арагаца, а на њој је изграђено вештачко Апаранско језеро. Са планине се ка југу спуштају бројни мањи водотоци који се одликују бујичним карактером и који изазивају велике штете пољопривредним подручјима. У близини највишег врха Арагаца налази се планинско језеро Кари лич (или Камено језеро), једно од највиших језера у Јерменији.
У вегетационом смислу провинцијом доминирају континуиране алпске ливаде које су местимично испресецане дубоким кањонима и стеновитим голетима. Ређе су храстове шуме галеријског типа.[2]
Клима области варира од умерено континенталне до оштре планинске, тако да су највиши врхови Арагаца током целе године прекривени снегом.
Историја
уредиПодручје данашњег Арагацотна било је насељено још у праисторији, а посебно долина Касаха (захваљујући плодном тлу и умереној клими). О најранијим насељима сведоче бројни археолошки локалитети из каменог и бронзаног доба. Прва државна организација на овом подручју било је Јерменско краљевство које се још називало и Вотн Арагацо. Северни делови Арагацотна у средњем веку називали су се Амберд. Од IX—XI века подручје је било део књажевине Пахлавуни.
Године 1386. цела област је опустошена од стране војске татарског емира Темерлана, а већ током XV века област је потпала под власт туркијске државе Кара Којунлу. Године 1828. Арагацотн, као и цела Источна Јерменија постаје део Руске империје.
Демографија
уредиПрема проценама државне статистичке службе Јерменије (Армстат) у марзу је у 2010. живела 141.800 становника или 4,5% целокупне популације Јерменије. Са просечно 51,47 стан/км² (после Вајоц Џора) ово је најређе насељени део Јерменије. Око 75% становника живи у руралним срединама.
1991. | 1993. | 1995. | 1997. | 1999. | 2001. | 2002. | 2003. | 2004. | 2005. | 2006. | 2007. | 2010. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Становника | 142.000 | 146.300 | 138.700 | 138.800 | 138.300 | 138.200 | 138.400 | 138.500 | 138.800 | 139.100 | 139.500 | 140.000 | 141.800 |
Градско становништво | 39.600 | 42.400 | 35.300 | 34.100 | 33.300 | 33.000 | 32.900 | 32.900 | 32.900 | 32.900 | 33.000 | 33.000 | 33.100 |
Извори: ArmStat[3][4] |
Поред основне популације (коју чине Јермени), у марзу живи око 6.000 припадника курдске заједнице Језиди који чине најбројнију националну мањину у провинцији.
У административном погледу Арагацотн је подељен на 4 рејона (Аштарак, Апаран, Арагац и Талин) са укупно 117 насеља. Од тог броја само три насеља (Аштарак, Апаран и Талин) се сматрају урбаним центрима док је преосталих 111 руралног карактера.
Знаменитости
уредиКао доказ богате прошлости овог краја сведоче бројни остаци тврђава и цркава. Неки од најзначајнијих културно историјских споменика су средњовековна тврђава Амберд те средњовековни манастири Сагмосаванк и Оганаванк.
Али свакако једна од највећих знаменитости целог краја налази се у селу Ошакане, на крајњем југу марза (на обалама Касаха) и реч је о гробници оца јерменске писмености и светитеља јерменске цркве Месропа Маштоца.
У северном делу, на обронцима Арагаца налази се Бјураканска опсерваторија, изграђена 1946. године.
-
Талински сабор из 7. века
-
Манастир Сагмосаванк из 13. века
-
Споменик страдалима у Апаранској бици
-
Парк посвећен Јерменској писмености у близини Апарана
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Армения — Область Арагацотн. Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јануар 2009)
- ^ FindArmenia.com — Арагацотнский марз Архивирано на сајту Wayback Machine (4. април 2012)
- ^ ArmStat, «Demographic Handbook of Armenia» (архив), 2007. (језик: енглески)
- ^ ArmStat, «Number of De Jure Population of the Republic of Armenia as of April 1, 2010», 2010. (језик: јерменски)
Спољашње везе
уреди- Службени резултати пописа становништва Јерменије из 2001.
- Подаци о Арагацотну на сајту Министарства урбанизма Јерменије
- Службена веб презентација марза
- Туристички водич кроз Арагацотн